Српска привреда

Ja znam bar deset ljudi koji rade malinu na manje od 1ha i to im je znacajan prihod.

Pa i mom dedi je bio značajan prihod od tri krave i tries ovaca. Ali bi crkao od gladi s babom da nije bilo penzije.


A i sa tim skupa su živeli skromno.

Mislim, možda imamo različita iskustva iz različitih krajeva. Ali u ovim predelima koje ja poznajem (Istočna Bosna, Severna Crna Gora) ne postoji neki seljački srednji sloj. Tipa, da neko sam radi na svom imanju, i da mu je to dovoljno za život. Ili gazde, ili ljudi koji primarno zarađuju od nečeg drugog.

Летећи Полип wrote:...u ovim predelima koje ja poznajem (Istočna Bosna, Severna Crna Gora)...

Post a reply in Српска привреда 

Bojim se da severozapadna Ilirija i Prekodrinska Srbija još uvek ne zadovoljavaju kriterijume relevantnosti na ovom topiku 

Zasto ne mogu da dobiju izvozne dozvole akko se udruze? Pitam, ne znam.

Upoznao malog malinara (Kopaonik), da, iznajmljuje radnike, relativno povoljne dnevnice, stan i hrana, najmi jer nema ko da radi.
Prilično nesiguran posao.
"Seoska buržoazija" je kontradiktoran pojam.

Biće zanimljivo sa Yandex-om u Beogradu, dosta oštro ulaze na taksi tržište.

Sto ostrije to bolje. Kad taksisti nekog zamrze taj je u Srbiji zavrsio 

Ovde je drugačiji štos: ovaj uzima ljude koji već jesu taksisti, verovatno želi da postane Pink umesto Pinka, "ovi lopovi ispred Ušća su već prešli kod njega" - citiram drugara taksistu.

beatakeshi wrote:Ovde je drugačiji štos: ovaj uzima ljude koji već jesu taksisti,

Pa dobro, neko mora da vozi.

"ovi lopovi ispred Ušća su već prešli kod njega"

beatakeshi wrote:Upoznao malog malinara (Kopaonik), da, iznajmljuje radnike, relativno povoljne dnevnice, stan i hrana, najmi jer nema ko da radi.
Prilično nesiguran posao.
"Seoska buržoazija" je kontradiktoran pojam.

A da ima ko da radi, on ih ne bi najmio nego bi? 


Ali dobro, eto, nek ne bude seoska buržoazija. Krupni seljaci, gazde, kulaci...

jel zna neko zasto ne mogu da dobiju dozvole za izvoz?

KinderLad wrote:jel zna neko zasto ne mogu da dobiju dozvole za izvoz?

У извозу се појављује преко 170 привредних субјеката, од којих прва четири скупа чине 25-30% укупног извоза, док првих осам чини 37-44% укупног извоза. Према подацима за 2015., 2016. и првих десет месеци 2017. године, најзначајнији извозник малина је предузеће „Алтива“ доо Београд, чија је претежна делатност производња сокова од воћа и поврћа (шифра делатности 1032). Ово предузеће извози претежно у Немачку и Француску и његов извоз је чинио око 10% целокупног извоза малина у целом посматраном периоду. Међу прва четири извозника појављују се још и „Станић“ доо из Ариља, “Sirogojno Company” доо из Сирогојна и „Crops&Partners“ доо из Београда, чији се појединачни удели у извозу крећу између 4% и 7%.


Ne deluje mi da je baš monopolizovano, ipak je to 170 firmi.

beatakeshi wrote:Ovde je drugačiji štos: ovaj uzima ljude koji već jesu taksisti, verovatno želi da postane Pink umesto Pinka, "ovi lopovi ispred Ušća su već prešli kod njega" - citiram drugara taksistu.

Što znači da njihov ulazak na tržište treba pozdraviti, za razliku od Car: Go ološa, budući da posluju u skladu sa zakonima i pozitivnim propisima zemlje.

@Moon

Da...

Mislio sam da li postoji neki propis po kome moraju da se ispune neki uslovi koji bi bili nemoguci zza neke udruzene "male" proizvodjace. Posto stvarno pojma nemam.

KinderLad wrote:Zasto ne mogu da dobiju izvozne dozvole akko se udruze? Pitam, ne znam.

Не верујем да би тако постигли бољу цену. Смисао удруживања је да се боље организује производња, обезбеде количине, уједначи квалитет, тј. уведу неки општеобавезујући стандарди квалитета и ТЕК ОНДА пласира производ директно купцу. Међутим, још увек нашем сељаку је стран концепт квалитета, он признаје само "обичан" квалитет, а том "обичном квалитету" пада цена, јер једноставно не постоји начин да се конкурише Кинезима (и многима другима) који затрпају светско тржиште јефтиним конвенционалним производима.

Danas izbacio reportažu o Đilasovoj poseti plantaži jabuka i farmi organskih jaja koje je otvorio kod Negotina.

Nedostaju informacije kako je kakio i koliko plaća Nikezića, inače je sve pokriveno. Pišem o tome ovde, jer je tekst promo-plakat za njegovu ideju o hladnjačama, otkupnoj ceni, itsl.

U obilasku farme Nikezić objašnjava da su jaja organska, jer kokoške jedu prirodnu hranu, kreću se i zimi po dvorištu, jer su, saznajemo, poludivlja francuska sorta. 

Што није уз'о домаћу полудивљу сорту.

Zato su sto su francuzi poludivlji a mi smo pitomi.
Mada si uskoce und 'ajduce to vec znao i znam da je to bilo retorickom pitanje.

Зато што је уништен генофонд наших полудивљих. 
Објаснио Лане Гутовић у "Ерогеној зони".

Treca industrijska revolucija u toku

Srbi raspravljaju o geofondu poludivljih kokosaka , divljim jabukama i sansi za ekonomiju u jajima

U jajima se nalazi barem pola svake ekonomije.

disident wrote:Treca industrijska revolucija u toku

Srbi raspravljaju o geofondu poludivljih kokosaka , divljim jabukama i sansi za ekonomiju u jajima

Ко ће Србину да поклони толики капитал (што новчани, што технолошко-научни)  па да овај размишља о индустријама 22. века. Од нечега се мора кренути. Захвали се браћи комунистима што смо у овој полазној тачки.

KinderLad wrote:Ja nisam čitao dalje od "BUDjET" 

Бар није било буђжет... а виђао сам и то, а и да колега машинац упише одсутног Кујунђзића.

Да ми је само да видим оног фирмописца како покушава да педесети пут изговори "бурекђжиница" а мени подрхтава прст на обарачу.

– Mi smo levičari, zato se zovemo Omladinka – kroz smeh objašnjava Đilas. On u Negotin ide jednom u par meseci. U potpunosti veruje direktoru, ali i Vojislavu Kojiću Vojčetu, lokalnom menadžeru, koji unazad tri godine radi i nadgleda posao.

Левичарски, нема шта. Заменимо буржује црвеном аристократијом.