Српска привреда

Dušan Pavlović
December 24 at 8:56am · 


Nema nam pomoći. E-uprava u Srbiji - kutija za e-mail. Lokacija: Poreska uprava Zemun (via @UrosBogdanovic)

plachkica wrote:Mislim da je ovo odgovarajući topik:

http://www.bizlife.rs/vesti/81843-ispovest-bivse-zaposlene-kako-sam-sluzila-kralju-secera?utm_source=PREGLED+DANA&utm_campaign=68e24e9186-29_10_2015_10_29_2015&utm_medium=email&utm_term=0_132d3709be-68e24e9186-99588313&ct=t%2829_10_2015_10_29_2015%29&mc_cid=68e24e9186&mc_eid=3f345f1cce

ISPOVEST BIVŠE ZAPOSLENE: Kako sam služila Kralju Šećera?

Na Facebooku se danas pojavio interesantan tekst o tome kako je to raditi sa sada već najbogatijim čovekom u Srbiji, Miodragom Kostićem.

Bivša zaposlena u njegovoj kompaniji, Sandra Barjaktarević postavila je tekst o svom bivšem poslodavcu i nazvala ga „Kako sam služila Kralju Šećera.“

„U MK Commerce sam došla sasvim slučajno. Čula sam reklamu na radio IN, kada sam već očajnički tražila izlaz iz lagano umirućeg NGO sektora. Naca Marko je bila ta koja me je odabrala, iz mnoštva pristiglih CVjeva. Birao je lično predsednik kompanije, Miodrag Kostić, nekrunisani kralj šećera. Intervju je bio lep, ali ništa posebno i ne tako strašno. I onda je počelo putovanje u petoj brzini koje je trajalo sedam godina. Ovo je moj omaž velikom Koletu. Kažem velikom jer to istinski i mislim o njemu. Čoveku vizionaru, beskrajno hrabrom i snažnom, pravdoljubivom, istrajnom, pametnom i često teškom i prezahtevnom. Radila sam direktno sa njim. I to je bila najlepša i najteža moja škola. Naučio me je pregovaranju, razumevanju suštine businessa, hrabrom nastupu, motivisao me je, hrabrio, osnažio. Beskrajno sam mu zahvalna na tome. Mislim da je on jedan od najvećih preduzetnika koja naša zemlja ima i volela bih da ima daleko veću i aktivniju ulogu u društvu. Kole radi 20 sati, spava 5 i vežba bar 1 sat. I tako 365 dana u godini. Njegova moć je opijajuća, to znam po tome koliko ga žene vole. A on se gnušao veza na poslu, nikad ga nisam videla, ni čula da ružno govori o ženama, niti da se nabacuje bilo kome. Uvek je bio ispred vremena, znam po uslovima u kojima smo radili - najlepše, potpuno fancy kancelarije (koje je radila studentkinja arhitekture), najbolja oprema, prvi smo imali SAP, u svemu smo bili prvi. Brzina je nešto što je njega opijalo. I efikasnost. Na tome je bazirao svoj success story. Ono što je strava je da je na direktorskim pozicijama imao sve žene, ne zna se koja je bolja od koje. Žene umeju da budu savršeni sledbenici, odgovorne, predane, profesionalne, posvećene. Bio je aposlutni autoritet za sve nas, kad on prolazi hodnikom, svi beže. A znao je sve, od prinosa, načina kako se seje, uzgaja, štiti i skida repa do količine otpada, koksa, nafte potrebne za kampanju. Prodaja je njegova ključna kompetencija. Da, on bi i pesak u pustinji uspešno prodavao. Takav je. I u obnovi je genijalan. Fabrike šećera su bile oronule, devastirane, stare fabrike, opustošene lošim rukovođenjem i razvučene korupcijom i krađom. Kada je MK gerila ušla, sve je u rekordnom roku zacaklelo čistoćom, redom, urednošću. Odmah smo zaposlili po pet najuspešnijih diplomiranih, mladih ljudi, većina je i dalje tamo. Fabrike su počele da proizvode fantastičan šećer, prodaja da razvaljuje, sve je išlo kako treba. Šećerna afera je pokazala snagu ove firme, njenu integrisanost i jačinu. Niko nam nije ništa mogao iako su mnogi hteli. Kole je uvek ulicka, namirisan, lepo obučen, u savršeim cipelama i ultra brzim i čistim kolima. A takvi su i svi zaposleni. Sećam se, gdegod sam odlazila, mogla sam nogom u vrata, svi su znali za MK i svi su hteli da rade sa nama. Divan osećaj. Ni za jednu firmu ni pre ni posle nisam bila toliko snažno vezana, toliko lojana. Nikada se nije desilo da je nekom rođendan, a da nije dobio divan buket cveća. Kada sam rodila Katarinu, Kole me je zvao prvi, a kako je odrastala tako ju je on uvek sa oduševljenjem nosio i mazio. Njegova pravičnost je išla do apsurda. Sećam se kako su njegov pokojni otac i mama dolazili kod mene krišom u office da me mole da primim na posao njihovog rođaka koji ih je nekada u životu zadužio. A on mi je samo jednom rekao: Ako primiš bilo koga ko ne zaslužuje, ti ćeš odgovarati. I nakda, nikog nisam primila preko veze. RAd sa njim je težk, nema nikad kraja. Dan, noć, Uskrs, Božić, danju, noću. Mrzela sam godišnje jer sam svaki put bukvalno bežala iz kancelarije i sve vreme bila na vezi sa njim. Njegov temperament je ubitačan, lako plane a kad plane, ne želiš da budeš u njogovoj blizini. To je bilo najteže. Sve što sam naučila o poslu, zahvalna sam njemu. Mesta i događaje na kojima sam bila (a kasnije i koje sam organizovala) i ljude koje sam upoznala zahvaljujući njemu, nikada neću zaboraviti. Dozvoljavao mi je da organizujem događaj sa beskonačnim budžetom, siguran da neću dinara više potrošiti. A ja sam trošila po 50.000 eura pre desetak godina! Ali događaji koje je MK organizovao su bili vrhunski - od njive do Hyatta, London, Minska, Kijeva, Novosadskog sajma, kafana, sportskih događaja, korporativnih žurki, pa i pedeseti rođendan. Tu sam postala i krunisana kraljica eventova jer mi je jednom poklonio čokoladnu krunu, sa sve zlatnim prelivom, u prahu. Ah, kako sam bila ponosna.

Da, to je kole, pravi Kralj šećera. ZAslužuje tu titulu jer je najveći pozavalac ne samo domaće već i regionalne šećerne industrije. Skoro sma gledala Filipa Zeptera, na nekoj tribini. Neosporno usešan tip, ali on nije ni primaći Miodragu Kostiću. Nema tu energiju, entuzijazam, nije ni blizu inspirativan i harizmatičan lider. On je čovek koji bi od ove zemlje napravio nešto. Samo kada bi mu to dali. Čast mi je bila da budem njegov prvi PR. Bilo je to nezaboravno iskustvo. Teško doduše, ali mislim da sam bila dosta uspešna u tome. Uvek mi je govorio da sam umela njegove misli da 'upakujem baš kako on voli - jasno i jednostavno'. A radili smo svašta, od običnih izjava, intervjua, press releasa, do korporativnih fotografija, sajtova, pa čak i novina. I ja sam to sve uređivala. Znala sam sve, i prinose, i zaposlene, i potrebe i business. Dinamično i razvojno iskustvo.

Ovaj tekst posvećujem njemu, najvećem Kralju Šećera, jedinom koga poznajem i i kome sam imala čast da služim.“

Kaneda wrote:Ne čitate vi ovo dobro 

rts wrote:
Цена челика све нижа, Железара одолева кризи

Произвођачима обојене и црне маталургије предстоји тешка и неизвесна година. Цене челика, бакра, никла, цинка и осталих метала су на десетогодишњем минимуму, па водеће светске компаније, због неисплативе производње, припремају на хиљаде отказа. Још више забрињавају процене: свако изгубљено радно место у индустрији челика угаси три-четири радна места у секторима који зависе од те производње.

Залихе метала су све веће, а цене из дана у дан тону. За мање од две године цена бакра је преполовљена. На лондонској берзи метала прогнозе су још суморније – за прво тромесечје могла би да падне испод 4.000 долара за тону. У Европској унији цена челика нижа је готово 40 одсто, а производња у свету удвостручена.
"Годишње се произведе отприлике 400 милиона тона више него што се потроши. Само Европа потроши 200 милиона, значи 200 милиона тона треба наћи негде да се потроши", каже експерт за обојену и црну металургију Бојан Бојковић.
Само у Великој Британији, водећи индијски и светски челични гигант "Тата стил" крајем године отпустио је четири хиљаде људи. А припремају још више од хиљаду отказа. Сем кинеских, и друге челичане најављују отпуштања.
"Ако не зауставимо талас цунамија – кинеског увоза челика у Британију, свакако да ћемо изгубити још радних места. Цена челика стално пада. Кина је највећи кривац за то јер продаје челик испод тржишне цене" каже Герет Стејс из компаније "Ју-Кеј стил".
Како би задржале запослене, компаније прерасподељују посао, уводе краће радно време, па чак и скраћење радне седмице на четири дана.
"Ако се индустрија челика буде гасила, као што је био случај са рудницима, следе масовна отпуштања, предстоји нам сиромаштво", каже Грејем Роулендс, бивши радник челичане.
Тешкоће светског тржишта угрожавају рад и око 30.000 запослених у тој привредној грани у Србији. Већа производња повлачи веће губитке и у смедеревској Железари, а посебно Рударско-топионичарском басену "Бор".
"Да ли је исправно производити под овим условима? Сигурно да је то оптерећујуће за наше произвођаче. Ресурси који постоје су далеко већи него што је то искоришћеност везана за производњу, а самим тим и за извоз", каже Љубиша Обрадовић из Удружење за металургију ПКС.
Директор управљачког тима "Железаре Смедерево" Петер Камараш каже да је та компанија одолела кризи боље него други произвођачи челика.
"За разлику од компаније 'Ју-Ес стил' Кошице, ми нисмо смањили плате радника, а знам да 'Ју-Ес стил' плаћа само 60 одсто зараде. Нисмо угасили производњу. Веома сам поносан што смо у отежаним условима остварили резултате који су упоредиви или бољи од наше конкуренције", каже Камараш.
Европска унија је чврстог става – за железаре у кризи нема државне помоћи. Белгији је наређено да повуче 230 милиона долара субвенција из челичана "Дуферко групе" јер је тиме нарушила конкуренцију и прекршила прописе. А у случају помоћи коју је Италија дала железари "Илва", Унија је покренула истрагу.

Predsednik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković ponovo je miljenik i vlasti i opozicije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izrazio je zahvalnost biznismenu Miroslavu Miškoviću za svu pomoć i najavio da će mu za zasluge dodeliti orden.

"Zahvaljujem se Miroslavu Miškoviću na učestvovanju u gradnji hrama u Crnoj Gori. Ne znam sa čim je Mišković počeo i ovako se razvio, ali mi smo počeli od onog što nemamo", izjavio je Amfilohije na proslavi 25 godina postojanja Delta holdinga, čiji je Mišković osnivač i vlasnik.

Amfilohije je kazao i da to nije jedino zbog čega su “blagodarni Miškoviću” i da je Delta pomogla i rad narodnih kuhinja u Crnoj Gori.

“Ćerka Miškovića je tu glavna, ona nam je najviše pomogla”, izjavio je mitropolit crnogorsko-primorski.

Patrijarh u kafani odlikovao Ilića: Mala su Veljina prsa da stanu sva ordenja

Filipenko wrote:

beatakeshi wrote:Još jednom apelujem da se naslov topika promeni u Srpska privreda.

Za kupovinu imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) nije stigla ni jedna ponuda, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali i rekao da se rešenje mora naći do kraja maja, kada ističe zaštita od naplate poverioca.
"Videćemo šta će se preduzeti, ali mislim da će se raditi o smanjenju cene sa 51 na 30 odsto, a za to je neophodno uraditi novu procenu vrednosti kapitala na dan 31. decembar 2015, što mislim da će se uraditi u sledećih nekoliko nedelja", naglasio je Mali
On je dodao da PKB funkcioniše normalno i da grad i dalje iz meseca u mesec pomaže to preduzeće. Obaveze prema poveriocima iznose između 60 i 70 miliona evra, a javni poziv za prodaju 51 odsto imovine PKB-a objavljen je krajem prošle godine po početnoj ceni od oko 154 miliona evra.
Na prodaju je bilo pouđeno 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u pojedinim preduzećima EKO-LAB, PKB Agroekonomik Institut za naučnoistraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija PKB, kao i Veterinarska stanica PKB.
Procenjena vrednost promenljive imovine PKB-a na kraju 2014. godine iznosila je 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra. Promenljiva imovina obuhvata celokupno stado, zalihe, zasađene useve na zemljištu i njena tržišna vrednost je trebalo da bude utvrđena u roku od 30 dana od proglašenja kupca.
PKB obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane

http://rs.n1info.com/a143201/Biznis/Nema-zainteresovanih-za-PKB.html

PKB funkcioniše normalno i da grad i dalje iz meseca u mesec pomaže to preduzeće.