Српска привреда

Србија и Колумбија имају исти ниво бруто домаћег производа (БДП). Србија има одличну географску позицију, бољу инфраструктуру, квалитетнију радну снагу, бољи образовни систем, добре инжењере из области технолошких наука... У истраживање и развој Србија улаже 0,69 одсто БДП-а, што је висок удео за земљу тог нивоа развијености. Али упркос томе, Колумбија има већи привредни раст од Србије. И то је мистерија о Србији коју не могу да разрешим и немам одговор на питање зашто је то тако.
Овом занимљивом паралелом Вилијам Малони, водећи економиста Светске банке, почиње разговор за „Политику”. Како каже, у којој год земљи на свету да је био и питао привреднике шта је највећа препрека у пословању, сви су најчешће одговарали једно те исто: „Порези су високи”.
– Нисам био у посети ниједној српској фирми, али у ком год предузећу на свету да сам био, нико од привредника ми није рекао да не зна да управља фирмом, или да нема одговарајућу стратегију продаје или развоја. Нико од њих не види своје слабости. Поента је у томе да бизнисмени заправо не знају шта не знају – рекао је Малони.
А шта је оно што не знају српски тајкуни? У земљама овог нивоа развијености научна и пословна заједница обично нису блиско повезане, каже наш саговорник.
– Тако научници обично мисле да своје брилијантне умове не могу да троше на нешто тако тривијално као што је бизнис, док привредници, са друге стране сматрају да то што раде институти и научна заједница њима не значи ништа и да они од тога немају никакве користи. Те везе бизниса и науке је неопходно ојачати. Шта мислите зашто је Никола Тесла био један од најбрилијантнијих светских умова? Зато што је његов изум имао веома брзу и широку примену у приватном сектору. Сигурно је да Србија и данас има брилијанте умове. Питање које себи морате да поставите јесте колико су они интегрисани у приватни сектор – каже Малони који је у Београд допутовао као гост конференције „Јавно-приватни дијалог”, коју су организовали НАЛЕД и УСАИД.

Hubert de Montmirail wrote:Ajde da ne ispadne da se samo krstim i desnom i levom, kakvo tacno istrazivanje ja mogu da uradim za Yuru ili za Momirovica?

Spoiler:

Србија и Колумбија имају исти ниво бруто домаћег производа (БДП). Србија има одличну географску позицију, бољу инфраструктуру, квалитетнију радну снагу, бољи образовни систем, добре инжењере из области технолошких наука... У истраживање и развој Србија улаже 0,69 одсто БДП-а, што је висок удео за земљу тог нивоа развијености. Али упркос томе, Колумбија има већи привредни раст од Србије. И то је мистерија о Србији коју не могу да разрешим и немам одговор на питање зашто је то тако.

usaid.gov wrote:Projekat javno-privatnog dijaloga za razvoj je četvorogodišnji projekat vredan 1,43 miliona dolara, koji pomaže izgradnji delotvorne, održive javno-privatne saradnje između Vlade Srbije, privatnog sektora i civilnog društva u cilju unapređenja poslovnog okruženja i generisanja dinamičnijeg i održivijeg ekonomskog rasta.

Projekat će osnovati Korisnički centar za javno-privatni dijalog kako bi podsticao kulturu dijaloga u vezi sa osnovnim ekonomskim reformama.

TASIĆ‏ @nemanja_tasic  17 сатипре 17 сати

imao sam drugara koji je imao dosta para i koji sada nema para. ovo je priča o njemu.

sve počinje tako što je, kao i svaka mlatikurčina, rešio da uloži novac negde i započne svoj biznis, iako, najblaže rečeno, nije znao baš ništa da radi u životu

naravno, pošto smo srbi, nekako se kao prvo logično rešenje nameće KAFIĆ. Ja sam kao pravi prijatelj zdušno podržao svaki glup predlog, ali su ga neki drugi ljudi iz najbolje namere odvukli na drugu stranu. Izgleda da je Beogradu potrebna još jedna PICERIJA!

Odmah je krenuo da traži prostor i drugi dan je našao lokal u Mirijevu, preko puta neke osnovne. Lokal u Mirijevu je morao odmah da se uzme, jer ko zna kada će se ponovo ukazati takva šansa.

Zvuči nelogično, ali izgleda da nije dovoljno da samo uzmeš lokal, izgleda da ti treba neko da pravi picu, a i pica peć i tako dalje

Šest meseci kasnije imao je 2.000 evra manje jer je uredno plaćao zakup. nešto je valjalo promeniti. upisao je kurs za pica majstora. nakon dve nedelje otišli smo do njega da vidimo šta je naučio.

Ako je cilj kursa bio da praviš pice u obliku Finske, onda je kurs vredeo svaki dinar. Pošto je ta prepreka preskočena, sledeća je nabavka pica peći.

Pričao sam sa nekim ljudima i rekli su reci ortaku da uzme polovnu peć, niko ne uzima novu na ovom svetu. Naravno, shvatio sam da neko nekad mora da uzme novu peć, da bi neko drugi mogao nekad da uzme polovnu, ali okej.

Stara i potpuno funkcionalna peć od 200 evra nije dolazila u obzir, ali zato nova od 1400 evra jeste.

Sada je sve bilo tu, nabavljen je materijal, i sve je moglo da počne. Ipak, postojao je mali problem, jer ortak nikad nije radio i nije baš imao radne navike. Ustajao je oko 17h.

Naravno kad ustaneš u 17h jasno je da si propustio oba velika odmora. Bio je previše ponosan da zaposli radnika, a i hteo je da racionalizuje potrošnju.

Mesec dana kasnije uspevao je da se probudi taman da stigne za onaj veliki odmor u drugoj smeni, ali izgleda da pice nisu išle kao lude. Smislio je. PICA SENDVIČI.

Okej ideja, jedino je bilo malo naporno što je on mislio da je upravio izmislio novu stvar i raspitivao se kako da tu ideju zaštiti negde.

Ispostaviće se da ni to nije baš nešto išlo, ali zato brate znaš šta će raditi top. ŠEĆERNA VUNA. Kupio je aparat za šećernu vunu i stavio je lokal. Ne mogu da tvrdim, ali mislim da takav slučaj nije zabeležen.

Naravno svaka genijalna ideja ima svoje ALI, a problem sa aparatom za sećernu vunu je taj što dok se napravi jedno ono sranje, završi se veliki odmor i onda drugo dete ne može da kupi, jer mora nazad na čas iz biologije.

Kao šlag na tortu mašina je eksplodirala i ona vuna je bila svuda po lokalu, tada se nas 10 spakovalo u dva automobila i doletelo iz Jerkovića da uživa u prizoru.

Na moju neizmernu žalost, zatvorio je lokal. Prošlo je nekih godinu i po dana, i baš kada se krčkala nova ideja koju sam takođe podržao - uvoz kuća od trske iz Indije, Bog ga je pogledao i stiglo mu je rešenje da je dužan za porez 3.000 evra. Izgleda da moraš da odjaviš firmu.

Zaboravio sam deo kad smo iznosili peć i Denisu ispadne, tresne o beton i sjebe se tako da više nije mogao da je zavalja ni kao polovnu. Mislim niko nije očekivao da menja svet, ali zaista najgora preduzetnička rola što se mene tiče, a poznajem dosta bolida.