Српска привреда

Katanac na 200 Handy radnji preko noći, otkazi mejlom

Beograd -- Poznati lanac prodavnica tehnike i mobilnih telefona Handy zatvorena je preko noći, svedoči za B92 jedan od radnika.

Zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je firma Handy firma zatvorena i da su preko noći svi koji su u njoj radili postali tehnološki višak.

“Sve poslovnice su zatvorene u jednom danu, ništa nam nisu rekli - da li je firma bankrotirala, otišla u stečaj,…”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, ništa nije slutilo da će svi radnici preko noći ostati bez posla.

“Bilo je neko povlačenje robe, ali svi smo mislili da je reč o reorganizaciji”, priča.

Ono što je još šokantnije, kaže on je, što da od “danas ne rade i da se stavlja katanac na više od 200 poslovnica, saznali putem mejla”.

“Samo je stigao mail da se sve poslovnice zatvaraju, svi su razočarani”, rekao je i dodao da su plate bile redovne, da je poslovanje bilo normalno i da nisu mogli ni da naslute da ovako nesto može da se dogodi.

“Za dan je zatvoreno oko 200-210 radnji, u svakoj ima minimum po 2 radnika i svi su oni ostali bez posla”

Handy je imao poslovnice po celoj Srbiji, a u Beogradu su imali oko 70 prodajnih mesta.

B92 je pokušao da stupi u kontakt sa kompanijom handy, ali su telefoni ili isključeni ili se na njih niko nije javio.

Mihail Borislavov Nemčev

Filipenko wrote:Ima tu materijala i za rusofobe i za germanofobe.

Mihail Borislavov Nemčev

Nemacki investitor ruskog porekla od nemackog dalekog pretka, koliko mi je poznato.

Jos jedan pokazatelj sta nas ceka ako Putin i Merkelova nadju zajednicki jezik.

Срби су били највећи сточари на свету!



У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле.
У Србији је још увек владала „грабежна привреда“ јер се трошила „отчевина од праотаца у густим шумама наслеђена“. Последице овог дивљег запада биле су катастрофалне у погледу смањивања површина под шумама, сиромашења квалитета земљишта и драстичног пада броја свиња, а којима је финансиран устанак против Турака и избављење из вишевековног ропства.
Број становника Србије је између 1859 и 1866 повећан са 1.083 хиљада на 1.216 хиљада (18.887 годишње, пола од садашње динамике смањивања), а број свиња смањен је са 1.774 хиљада на 1.291 хиљада, те је број свиња на 1000 становника смањен са 1.637 на 1.061.
Ипак, и при овом драстичном смањењу односа свиње-људи Србија је била испред Сједињених Америчких Држава као убедљиво свињарски најразвијенија земља.

У односу на европски просек (16.691) у Србији је било 6,4 пута више свиња по становнику. Србија је била једина земља у свету која је имала више свиња од људи!

Што се тиче осталих кућевних животиња ствари су стајале овако:
Коњима најбогатије биле су САД и Русија, по 22 хиљаде на 100 хиљада житеља, а од Србије су боље стајале Влашка и Молдавија, Скандинавске земље, Аустрија, Француска и Босна и Бугарска. У Србији је просечно било за 17,2% мање коња по становнику у односу на европски просек.
Већи број говеда од Србије (60.873) имала је само Северна Америка (80.831), а Србија је била напреднија и од Скандинавских земаља (57.270). Зли расистички језици би рекли да су тамо биле бољег квалитета. Крава музара у Србији је било 200 на 1000 говеда док је у Европи просек био 464, што значи да су тамо више експлоатисане док су наше уживале у слободи. У односу на европски просек (33.417) у Србији је било 82,2% више говеда по становнику.
Оваца је одувек било више у Босни и у Бугарској (228.174) него у Србији (220.174), али смо и овде били убедљиво испред свих осталих земаља са статистичким подацима. У односу на европски просек (73.161) у Србији је било тачно три пута више оваца по становнику!
Грчка је била најбогатија козама (173.570), далеко испред Србије (37.044) на другом месту, која је опет била далеко испред Пиринејског полуострва (27.925) на трећем месту. У односу на европски просек (6.704) у Србији је било 5,5 пута више коза!
Србија је, у односу на број становника, имала највише свиња на свету, била је друга по броју говеда, оваца и коза, и била је око 10 места по броју коња. То значи да је средином 19 века била сточарски најразвијенија земља у свету!
И тако, Србије је пре 150 година била веома упоредива са САД-ом као атрактивна локација за насељавање и са неограниченим могућностима за богаћење, уколико се хтело радити. Највеће богатство била су деца коју је као сточарски најразвијенија земља на свету могла обилно исхранити.

Zuper wrote:
И тако, Србије је пре 150 година била веома упоредива са САД-ом као атрактивна локација за насељавање и са неограниченим могућностима за богаћење, уколико се хтело радити. Највеће богатство била су деца коју је као сточарски најразвијенија земља на свету могла обилно исхранити.

Zuper wrote:Bila je dovoljno mocna da ispresavija tursku vojsku koja je bila trenirana od pruskih oficirskih nakaza.
Pa je morala da spasava dupeta bugarskih konjoljubaca...
I proed toga sto su ljubitelji mangulica sebi odsekli pitona kada su nam uvodili sankcije na Dunavu, Drini i Savi...a i njima smo uskoro pokazali da je mangulica najbolja u Srbiji i da su silno pogresili u proceni kvaliteta.

Gargantua wrote:

Zuper wrote:Bila je dovoljno mocna da ispresavija tursku vojsku koja je bila trenirana od pruskih oficirskih nakaza.
Pa je morala da spasava dupeta bugarskih konjoljubaca...
I proed toga sto su ljubitelji mangulica sebi odsekli pitona kada su nam uvodili sankcije na Dunavu, Drini i Savi...a i njima smo uskoro pokazali da je mangulica najbolja u Srbiji i da su silno pogresili u proceni kvaliteta.

Paljevino, srpska vojska je takođe bila usvojila prusku/nemačku doktrinu i principe obuke oficira.

Zuper wrote:Bila je dovoljno mocna da ispresavija tursku vojsku koja je bila trenirana od pruskih oficirskih nakaza.
Pa je morala da spasava dupeta bugarskih konjoljubaca...
I proed toga sto su ljubitelji mangulica sebi odsekli pitona kada su nam uvodili sankcije na Dunavu, Drini i Savi...a i njima smo uskoro pokazali da je mangulica najbolja u Srbiji i da su silno pogresili u proceni kvaliteta.

Utvara wrote:Sad se sećam - čitao sam nešto površno i batalio knjigu Živojina Mišića - "Strategija" (Filipenko je negde okačio  ) koja deluje onako isprazno, ne mogu se iz nje izvući neki detalji koji bi pomogli - osim toga da je za najvećeg uzora imao Von Moltke-a.

disident wrote:

Utvara wrote:Sad se sećam - čitao sam nešto površno i batalio knjigu Živojina Mišića - "Strategija" (Filipenko je negde okačio  ) koja deluje onako isprazno, ne mogu se iz nje izvući neki detalji koji bi pomogli - osim toga da je za najvećeg uzora imao Von Moltke-a.

Ja se secam fascinacije stepe stepanovica pruskim drilom, na kraju krajeva valjda je kao oficir imao i pobunu zbog strogog pristupa obuci i zivotu u kasarni, zaboravio kako se zvala a nemam vremena da guglam

Filipenko wrote:

Zuper wrote:Bila je dovoljno mocna da ispresavija tursku vojsku koja je bila trenirana od pruskih oficirskih nakaza.
Pa je morala da spasava dupeta bugarskih konjoljubaca...
I proed toga sto su ljubitelji mangulica sebi odsekli pitona kada su nam uvodili sankcije na Dunavu, Drini i Savi...a i njima smo uskoro pokazali da je mangulica najbolja u Srbiji i da su silno pogresili u proceni kvaliteta.

Tako tipicno bezis u stereotipe. No, nisam te pitao za vojno dejstvovanje, vec sam se ogranicavao na tvoju implikaciju koja se zadrzava na privredi - ako je bilo toliko grla stoke 1866. kako to da se ti seljaci nisu obogatili kao krezovi do 1912. godine? Ili ce ipak biti da je bilo puno stoke jer se dopunjavalo svako domacinstvo za potrebe prehrane, te tu nije bilo nekog organizovanijeg eksploatisanja, tim pre sto znamo da nasi preci u to doba skoro nimalo nisu jeli meso?


Sto se pruske vojske tice, jedan od nasih vodecih generala je bio Pol Sturm.


Najzad, ta "turska vojska" je brojala ukupno 80 hiljada ljudi na nasem pravcu, jer smo se tukli samo sa Turcima koji su mogli da se mobilisu na evropskom kontinentu. Cela turska vardarska armija od 68k ljudi je isla na nasu vojsku od skoro 300 hiljada vojnika, gde ti tu vidis ikakve sanse za borbu? Zapravo, nase snage nisu ni stigle da ih strategijski opkole, jer je 2. armija isla suvise istocno a 3. armija suvise zapadno pa se sukobila vardarska armija samo sa nasom 1. armijom koja je bila potpuno iznenadjena i dezorganizovana, i opet smo ih dobili na Kumanovu. Misic morao da pise 2. dana bitke prestolonasledniku Aleksandru i pukovniku mu Bojovicu da im armija vodi bitku kod Kumanova i da hitno upale auto i odu tamo jer ne mogu voditi vojsku iz Vranja, 40 km iza komore.

Ko je probio neosvojivu nemacku tvrdjadjavu Adrionopolj kao ispomoc Bugarima?

Zuper wrote:

Filipenko wrote:


Tako tipicno bezis u stereotipe. No, nisam te pitao za vojno dejstvovanje, vec sam se ogranicavao na tvoju implikaciju koja se zadrzava na privredi - ako je bilo toliko grla stoke 1866. kako to da se ti seljaci nisu obogatili kao krezovi do 1912. godine? Ili ce ipak biti da je bilo puno stoke jer se dopunjavalo svako domacinstvo za potrebe prehrane, te tu nije bilo nekog organizovanijeg eksploatisanja, tim pre sto znamo da nasi preci u to doba skoro nimalo nisu jeli meso?


Sto se pruske vojske tice, jedan od nasih vodecih generala je bio Pol Sturm.


Najzad, ta "turska vojska" je brojala ukupno 80 hiljada ljudi na nasem pravcu, jer smo se tukli samo sa Turcima koji su mogli da se mobilisu na evropskom kontinentu. Cela turska vardarska armija od 68k ljudi je isla na nasu vojsku od skoro 300 hiljada vojnika, gde ti tu vidis ikakve sanse za borbu? Zapravo, nase snage nisu ni stigle da ih strategijski opkole, jer je 2. armija isla suvise istocno a 3. armija suvise zapadno pa se sukobila vardarska armija samo sa nasom 1. armijom koja je bila potpuno iznenadjena i dezorganizovana, i opet smo ih dobili na Kumanovu. Misic morao da pise 2. dana bitke prestolonasledniku Aleksandru i pukovniku mu Bojovicu da im armija vodi bitku kod Kumanova i da hitno upale auto i odu tamo jer ne mogu voditi vojsku iz Vranja, 40 km iza komore.

Pa naravno da je stereotip kada je to bila posalica.
Valjda ste sposobni da shvatite toliko...
Elem, posto sam hteo da poslusam kolegu disidenta i da ne komentarisem na ovoj temi istoriju ali se Gargantuan zaleteo a i ti zajedno sa njim.
Imam nesto da kazem:
Za organizovanost turske vojske moze da se posavetujes sa svim pruskim oficirima koji su radili u turskoj vojsci od akademije pa nadalje. I koji su se vrteli izmedju nemacke i turske vojske. To nesrecni Gargantuan nije najbolje shvatio...

Ko je probio neosvojivu nemacku tvrdjadjavu Adrionopolj kao ispomoc Bugarima?

Pavle Jurisic Sturm je dosao u Srbiju kao nizi oficiri skoro 40 godina pre Prvog Balkanskog rata i napredovao je kroz srpsku vojsku i to ne uvek pobedonosno poput 1885.

Neko se obogatio od te stoke za vreme Obrenovica...