Science Fiction

I dalje je na akciji samo je 100 dinara skuplja.

Након што шест месеци нисам читао ништа на енглеском , и два-три месеца ништа СФ, време је било за неког мајстора СФ опере... и натрчим на Ларија Нивена, кога нисам одавно читао. Приметим да се накупило којешта и... е, гле, Интегрално дрвеће, што је први део који нисам читао, а без кога сам доста овлаш прелетео други део. Е сад то може да се комплетира.

Као и прва два романа из серије о Прстену, и ово се догађа у врло опиченој локацији - бивша супернова упарена са неким патуљком увлачи у своју орбиту 1 гасног џина, коме због тога цуре гасови и у његовој орбити се ствара читав гасни прстен. Довољно времена прође да се у том прстену развије читава екологија, коју онда насели 1 насељивачки брод из Државе (о томе касније).  У орбити остаје брод по имену Дисциплина, и његов рачунар насељен умом 1 Контролора (који је више политички комесар, по функцији), али неких 450 година је ван оптицаја јер је сва посада отишла и однела шатлове и онда одбила да даље прича с њим. Тако настала цивилизација је блентава како само Нивен то уме да сложи. Под један, живе на том лебдећем дрвећу, које расте радијално, али кад достигне својих стандардних 50-100км дужине, крошње на крајевима се повијају низ ветар - унутрашња на исток, спољна на запад (личи помало на знак за интеграл, отуд назив). Око средине је бестежинско стање; ван тога ради вуча ка крајевима. Нема горе-доле, има унутар и упоље... и оба су доле .
Радња је доста раштркана, и као што нисам разумео други део без првог, тако гомила ствари из првог бива разјашњена у другом. Нпр зашто се Контролор не сећа ничег о разлазу, шта су у Држави биле лешенице (corpsicle) и зашто се тако називају робови на Димном Прстену (где их има). Радња је... онако, уме он то, шета радњу на неколико места, понекад истовремено. Технологија је, ех, комбинација. С једне стране има нешто технологије од пре пет векова која још увек ради (а њене тајне су строгопов, свако племе има бар 1 Научника који држи пар шегрта), а с друге стране феноменални трикови, како се људи сналазе у датим околностима и како опстају у  практично бестежинском стању (на крајевима можда буде 0,2г), како се крећу, која се етика ту ствара итд итд. Забавно штиво од почетка до краја, има и нешто секса и макљаже, и социологије и... мајстор је то лепо спаковао, нема замерке. Осим што је вероватно оставио доста недовршених бочних прича, успутних ликова који су нешто спремали па нестали са сцене, ту и тамо неуверљивих реакција (опет, само код епизодиста), ал' ајде, не смета општем дојму.

Е, да, наслови су "Интегрално дрвеће" и "Димни прстен".

А сад назад на Прстен. Тј не баш, него на нешто пре и мало после: Лари Нивен, серија Светови. У пет делова, сви са сличним насловима.
Прц је што је ово исти Познати свемир, у ком делају Спољни, Кзини, Луткари, Триноци, Кдатлини, Пакови и још понеки, што је нешто око шездесетак светлосних година у пречнику. И што Нивен то пише још од седамдесетих, а ових пет књига је изашло 2007-2012. И све се уклапа, Нивен је мајстор реткона. Чак две трећине друге књиге су ретроактивни препричи догађаја из "Crashlander" ("Принудног слетача"?) или из прве књиге, само овог пута из угла другог лика и у сасвим другачијем контексту него што је првобитно било, све има другачији смисао. Мајстор.

Овде су уклопљени и Пак Заштитници (из романа "Заштитник"), и принудни слетач Беовулф Шефер, и Луис Ву из "Прстена", и сеоба Луткара (која јесте главна тема, или бар место догађаја), и ратови са Кзинима, ма све.

Но ово није пуко преслагање коцкица, него све то што је уклопљено има своју улогу у развоју догађаја, у проваљивању како која нова технологија ради, шта ко крије, шта је иза овога или онога... чак и доста самог Прстена мења смисао. У ствари, Прстен се такође појављује, тиме што је нестао , јер у петој књизи три армаде (људи, Кзини и Триноци) се врзмају око Прстена који онда нестане, и кад виде да немају о шта ласере крвавити, крену на Луткаре као најближи доступан плен, колико да се не враћају кући празних руку.

Огромно, узбудљиво, само скролујеш и пичиш даље, и увек је скроз јасно где се шта догађа. Једино у петом делу је успевао да ме забуни, кад наредног дана наставим са читањем, нешто ми није одмах у глави ко је с ким на ком броду, а има их једноцифрено и бродова и ликова.

Можда се реткон и сматра за вештину ниже врсте, али овако мајсторски реткон је вештина каква се ретко среће, поготову што уклапа ствари писане скоро 40 година раније (и више, "Неутронска звезда" је објављена 1968.).

Paće, šta kažu po tim knjigama, kakvo je društveno uredjenje u toj dalekoj budućnosti? Ima li komunizma na nekoi planeti?

Има у Бенксовој Култури, ал' то је зато што нема производних односа. Онда имаш демархију код Рејнолдса, ал' то није комунизам а није ни корпоративизам, то је напросто безвлашће тако да је друштвено уређење како код кога, а има их у орбити десет хиљада разних. Било је испочетка код Стругацких, типа да пишемо свемир за људе какви бисмо хтели да будемо, но им је после досадило, након деценију-две борбе са тупаџијама из цензуре.

Сетићу се можда још нечег.

Ništa mi se to ne svidja. Borimo se za komunizam, a on ni u Sci-Fi ne mož da pobedi.

Uzimajući u obizir da je većina autora iz USA, namlatili bi se para.

Па Бенкс је Култури ошацовао рок трајања на десетак хиљада година, плус неких осам што је имала у време кад се циклус догађа. Мало ли је.

Занимљиве су анализе друштвеног уређења код Роденберија, јер Стари Дрек нема паре, сви имају некакве чинове јер су, јебига, некаква војска. С друге стране њихови официри могу да "резигнирају своју комисију", а та комисија није никакво вишечлано тело него уговор великаша са краљем, при чему великаш плаћа да уђе у војску (вероватно са све својим војницима) едаби добио удео у деоби плена. Па кад да оставку на то, то само значи да диже руке и од плена и од тог што је платио... што ми онда није јасно шта ће то у некаквом војном комунизму, за шта су проглашавали Дрек.

Es muy complicado.

Има и то што ће читаоци мало да јебуцкају писца ако натркечи неку технологију са логичким рупама, ако су му ликови танки или дрвени, ал' ће и да му опросте ако је остало добро и пали их.

Да крене да им продаје некакав социјализам, катран и перје.

Ima tih pisaca i iz istocne Evrope, sto bi i njih katranom i perjem? Onako krenu polako od onoga sto su videli za zivota, pa opravljaju i nadogradjuju. Nece publika u istocnoj Evropi da padne u nesvest od toga.

Дај неког.

evo ih na gomili, valjda ce neki da ti odgovara:

https://en.wikipedia.org/wiki/Russian_science_fiction_and_fantasy

Ијан Мегдоналд, "Беспуће" (Desolation road), у одличном Скробоњином преводу, штавише мислим да је превод мало надишао оригинал (онако на невиђено, погледао сам само две-три реченице) јер се преводилац феноменално забављао. То што пише по малобројним претеклим критикама оригинала на мрежи, то мачку о реп, јер га пореде са сличнима по теми и донекле по конструкцији приче, при чему маше цео стадион.

Ово је питање стила, где стварно не знам где да га стрпам. Делом је Вонегат из "Сирена са Титана", који од а до жњ звучи као пародија, зајебанције - осим што на крају укапираш да је све, од речи до речи, било озбиљно и да ниједног тренутка не убацује било шта што не служи радњи. Делом је "Сто година самоће" јер пише језиком налик томе, и прелама судбину целог тераформирања кроз повест 1 вукојебине. Или би се језик могао звати прачетовским... нпр

...i video sam tako mnogo toga, tako mnogo neobičnih i čudesnih stvari, da bih morao ostati ovde do mraka ako bi trebalo da ti sve ispričam."

Ali trebalo je, i ostao je.

Успут има гомила разних посвета, спомиње се свашта, има догодовштина виђених на другим местима. Нпр рушење гравитационог лифта (виђено код Рејнолдса и К. С. Робинсона), поприлично каубојска култура дуж железнице (нпр серија "Свитац" ака firefly), тоталитарна корпорација (Џоан Винџи у "Мачору" и још педесет других), судство као наплатива услуга ("Невладани" В. Винџија), гандијевске методе борбе против (нпр Урсула) а онда и прави рат (само почиње штрајком, убрзо се појављују бар још три друге стране), виртуоз против ђавола, гитариста који призива кишу свирком (на научној основи)... ма нема шта нема.

Врхунски је штос што до краја нисам погодио где се то све догађа.

А пропао набрајања могућих утицаја, ништа се не зна о смеру, јер је оригинал издат 1989, можда пре неких споменутих.

kupio hronike dine koju sam citao davno

kao letnje stivo

То нејаки Брајан и онај кевин?

Узмем сваких неколико година да прелистам понешто од тога, и још увек не могу да погодим шта су користили, а знам да јесу. Свако поглавље има исту структуру. Пасус два са уводом у радњу, трећи или четврти преприч зарад подсећања, па онда удри. Гомила сталних атрибута.

Можда и нису лоши, ал' после маторог, јок.

Даклем комплетирао сам "Дигитални угљеник", "Сломљене анђеле" и "Пробуђене фурије" Ричарда Моргана. Фурунаш који је одустао на трећем делу је прерано одустао, јер упркос свеопштој пуцачини и ватромету, до тог дела се још ништа очигледно важно не догађа. То гађам по томе што спомиње да је Такеши носио кошуљицу од синтетике - што успева да замени негде на око 15% радње, а радња паузира само кад се јебу, што није баш често.

Елем, за оне који су гледали серију, серија је ОК и почива на књигама, штавише прва година == прва књига (осим што је Хендрикс постао По), али фали само главни елемент позадине, изумрла раса чије артефакте налазе којекуда. У другој години се спомињу археолози и ископине (чак и Коп 301 постоји у трећој књизи, али има сасвим десету улогу), али нема јасне приче о томе шта су то престали да ископавају, чак није јасно да су орбиталке на Харлановом, које насумице упуцавају било шта што озбиљније полети, у ствари њихова заостала стража. Спомињу се некакви Древни али се не види да битно утичу на радњу, док у књигама не могу да се избегну. Друга година је прављена селотејпом од друге и треће књиге, има ту доста делова и једног и другог (Ковач против млађег Ковача, Квел као гост у туђем телу, кемпистичка побуна мада ни налик оној у другој књизи и а још мање налик трећој, Карера постоји у другој али није он у књизи био Ковачев ментор итд итд).

Трећа књига је некако понајзанимљивија, што се мене тиче, јер таман кад је требало да отаља посао и пружи читатељству громопуцателну киберпанк артиљерију (које има, итекакао, али није себи сврха), он кроз дијалоге верника (разних - неоисламиста, устоварених, сурфера, новоквелистичких револуционара, прегорелих пирата, јакуза и иних) слика једну врло данашњу привреду, где је династија на власти у дослуху са бар две мафије (јакузом и хајдуцима), где се препород заснива на деминирању ратних попришта и државним парама које се за то сливају, где може дуго да се поживи ако имаш да платиш следеће тело, где можеш да упаднеш у ропство за дуг ако си га узео на кредит, и на резању социјалних давања, пре свега за образовање и здравство, спомиње се и политика оскудице, и разлика између система где богатство гравитира некаквом центру, револуција које само премештају те центре, и преградње друштва у смеру распршивања тог богатства диљем пучанства. Да, има и да је пучанство стока, ма има све. Пола тога што је написао смо већ рекли овде, само нисмо направили тако фантастичну акциону пуцачину са макљажом сексом и филозофијом. У поделу дрога на теже и лакше не бих улазио, не каже ни он које су му које.

Прва два дела сам читао у одличном Скробоњином преводу, свака му дала, па и {убацити име овде}.

e pa dobro ondak, citacu jope al sad do kraja

Paće koje tri knjige da krenem da citam sa spiska?

zavisi šta želiš da čitaš, ima tu mnogo više od 3 dobre knjige

Izabrao sam Veciti mir za pocetak
Sto se tice saveta, upravu si, moracu da pogledam vise hronoloski red za citanje nekog autora sa vise knjiga

Teško je biti Bog
Leva ruka tame
Vrli novi svet

Tesko je biti Bog i Vrli novi svet procita, leva ruka tame ide na pocasno drugo mesto za citanje  

Mislis, tri knjige *za pocetak*, right?

Kako da ti se odabere samo tri sa tog spiska, bogstobom...
Doduse, Vrapca slobodno preskoci.

Btw, ko prati, Greg Egan ima novu kracu knjigu na temu klimatskih promena, Perihelion Summer. Kratko i jasno.

Citaj Hyperiona i Pad Hyperiona. Ostavili su mnogo zivih slika u glavi.