Region™ i Izrael

Lepo potvrdjuju ono sto sam napisao:

Israel has maintained military rule over some portion of the Palestinian population for all but six months of its 73-year history. It did so over the vast majority of Palestinians inside Israel from 1948 and until 1966.


Sam tekst uglavnom ponavlja ono sto sam napisao.

Sada mi daj izvestaj HRW o pravima Srba u okolnim zemljama.

Ponavlja, kada se o govori o izraelskim Palestincima, najveci problemi su:

-drzavljanstvo
-pravo na imovinu

Jos jedna zanimljivost, koju verovatno znate ali nije lose ponoviti:

-Staljin je podrzavao stvaranje Izraela, ukljucujuci vojnu pomoc 1948. Doduse i UN se simbolicnog 29. novembra 1947. donele odluku, na GS UN, o stvaranju dve drzave u Palestini.

Golda Meir je isla u SSSR za ozbiljnu podrsku 1948.

Vise je razloga za takvu poziciju Staljina jedna od njih je Kibuc, kao prikticno i uspesno izvodjenje socijalisticke i komunisticke ideologije, barem je Staljin to tako video. Ali to nije jedini razlog, verovatno ni najvazni, ima i do toga sto je zeleo da zabiberi Britancima blizu Sueckog kanala i jos neki dodatni razlozi.

I tu dolazimo do raskoraka sa srpskim pitanjim oko Kosova, posto je takva tema, gde UN nisu podrzale stvaranje nezavisne kosovske drzave kroz Rezoluciju 1244.

Pak sto se tice da su Srbi slicni Jevrejima po stvaranju moderne drzave i teznjama-ne bih slozio, mozda delimicno tj. uslovno. Postoje elemetni, narocito kod bas srpske verzije srpskog nacionalizma, srpski nacionalizam ima dve verzije, i narocito sa odredjenim tendencijama kod srpskog nacionalizma nastalog u XX stolecu a koji se ticu usmerenja pravoslavlja medju Srbima. Tu ima dosta slicnosti sa jevrejskim shvatanjima.

Ali Srbi imaju dvojaku nacionalisticku prirodu jer pripadaju vecoj grupi naroda-Slovenima. Slicno imamo kod Hrvata, dok kod Albanaca nemamo ali Albanci imaju jednud drugu fundamentalnu razliku u odnosu na Jevreje, koje kod Srba nema.

Ako posmatramo srpski nacionalizam kroz prihvatanje jugoslovenske ideje u cilju sirenja drzave i srpskog uticaja on se fundamentalno razlikuje od jevrejskog shvatanja. Jer se Jevreji ne identifikuju rasno kao semiti pa se tako vezuju vec religiozno. Za Jevrejna nikakvu ulogu ne igra sto je Arapin semita.

Sa tim u vezi, srpski nacionalizam kroz jugoslovenstvo je slican nemackom shvataju rasnog povezivanja iznad religioznih podela. Samo sto u Jugoslaviji nikada nije prosla rasisticka prica koja je prosla u nemackim zemljama, zapoceta najvise kroz Revoluciju 1848-49, kroz Volkisch nacionalizam. Upravo je Volkischnationalismus igrao vezivnu ulogu u stvaranju Nemacke nakon 1871 i doziveo svoj ekstremni oblik za vreme NS perioda.

Albanci bi mogli zato biti slicni zbog "rasne" izolovanosti kao Jevreji ali oni imaju fundamentalnu razliku u odnosu na Jevreje-Albanci su heterogeni religiozni narod a religija je osnova Judeizma. Moze biti razlika u Judeizmu ali ne van.

Zato srpski nacionalizam koji se oslanja na radove nekih srpsko-pravosavnih teologa iz prve polovine XX veka ima dosta slicnosti sa Judeizmom u religioznom ekskluzivizmu srpski usmerenog pravoslavlja. Jer Srbin je, pre svega, pravoslavne vere. Jos ako ga odredise iskljuci srpski a ne jugoslovenski on dosta slicnosti dobija sa judeizmom. Cak su i koreni slicni, eskluzivnost Srba ka pravoslavlju je posleidca strane sile koja je okupirala srpske zemlje i nametala drugu religiju nasilno i ne samo islam vec i rimokatolicanstvo. Slicna je prica sa Jevrejima. Pravoslavlje tj. SPC je za Srbe znacila veza sa svojim korenima i drzavom koji su bili izgubljeni. Slicno Judeizma za Jevreje.

Kod Hrvata je drugacije jer rimokatolicanstvo nema takav partikularni odnos pema naciji kao pravoslavje i judeizam, pa i protestantizam, narocito luteranizam u Pruskoj. Sto je i Hitler primetio pa je luteranizam bio najznacajni tokom vremena NS, zbog cega je utucen posle 1945.
U tom smislu je rimokatolicanstvo slicnije islamu, kao panglobalni pokret.
Iako kod Hrvata ima eksluzivnosti ka rimokatolicanstvu alu u poslednje vreme ali manje nego li kod Srba prema pravoslavlju. Jer Pavelic je od Muslimana hteo "Hrvatsko cvece". Pravosalvlje je vec bilo marginalno kao Muslimani medju Srbima.
Naravno postoji i kod Hrvata dualizma u nacionalizmu ka jugoslovesnkoj ideji kroz Ilirski pokret kako bi se sirio hrvatski uticaj medju Juznim Slovenima.

One Eyed Bob wrote:samo bih da podsetim da izraz "Semiti" danas ne označava više ništa osim jezičke grupe. Arapin nije semita, Jevrejin nije semita, ta reč nema etničko, teritorijalno, genetsko, kulturno značenje, isključivo lingvističko, isto kao i kod indoevropske porodice jezika.

Postojali su i možda još uvijek postoje Semit brusni papiri i platna, vrlo kvalitetan grčki proizvod, nisam ga vidio već duže od deceniju.

boomer crook wrote:boli me glava. cetnici su doslovce crvene beretke legija style.

vs. staljinisti.

boomer crook wrote:tesko. na stranu sto je to potpuno tada nebulozan termin.

Tada nebulozan termin je i "crvene beretke". Prosta je stvar da su u najgorim pojavnim oblicima bili prilično gadni jedni i drugi.

Pri tome, već napisah da je razlika u tome da su partizani bili vojska. "Jaki su, tvrdi. Ne moš š njima, ne miš bež njih." - Miloš Radekić

Sox wrote:- Jevreji su morali pobeci iz Gaze kada je krenula Druga Intifada i Izraelska vojska se povukla.

hajd' sve ostalo, ali ovo...

IDF ih je iznosio odande. Nisu hteli da se isele.

Kako li je ova stvar došla do četnika i partizana, mati mila…? Vilmoše, looking at you!

Ne, ne radi se uvek i obavezno o ”nijansama sive”. Kada Hitler napada Poljsku ili SSSR, ili Jugoslaviju - to nisu nikakve ”nijanse”. U španskom gradjanskom ratu se sasvim sigurno ne radi o međusobnoj borbi dva fašizma. Svi antikolonijalni ratovi nisu nipošto ”sivi”. Itd. U ex-YU ratovima se jako dobro znalo ko je agresor, mada su me na istom ovom forumu takođe grupno ubeđivali da su to bili - Hrvati…

Ali kada stvar dođe do Izraelaca i Palestinaca, za taj sukob zaista krivicu snose obe strane, i obe strane itekako doprinose održavanju i produbljavanju sukoba, onome što se naziva spirala zla. U tom je smislu ovaj sukob specifičan, a ne karakterističan za svaki rat, gde, bože moj, uvek imaš neka dva narativa…

čika Condor wrote:Kako li je ova stvar došla do četnika i partizana, mati mila…? Vilmoše, looking at you!

Ne, ne radi se uvek i obavezno o ”nijansama sive”. Kada Hitler napada Poljsku…

Nisam ja uveo nijanse sive, ali me je zanimalo kako Gargamel vidi, kroz nijanse sive, čentike i partizane.

Mislim da ljudi ovde mešaju 2 stvari, i me mešaju ih uvek nego od slučaja do slučaja. Daću nekoliko primera.

Kada pričamo o nekom velikom istoriskom dogadjaju, uvek treba da znamo kako/zašto je do toga došlo. Povod i uzrok nisu isto. 

Primer #1: Prvi svetski rat. Uzrok je bilo naoružavanje 2 suprotstavljena bloka, koja su imala sukob interesa u Evropi i van Evrope. Povod je atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Srbin će uvek reći nismo
mi krivi za rat, on bi izbio kad tad i bez atentata. To je primer kako Srbin razume šta je bitno a šta manje bitno, krečenje sivom bojom mu je a-okay, jer ako krečimo sivom Srbin nije kriv za WW1, Srbin je žrtva. 

Primer 2: NOB i Leva Skretanja 1941 i streljanja po Srbiji 1944. Tu se već lome koplja i javlja se instikt da celokupan pozitivan učinak NOB može da padne u vodu ako se prizna da su komunisti činili zločine. Ovde već dolazi siva boja u priču. Gandalf misli da je 50% siva, ja mislim da je 10%, bumer neće ni da čuje da je boja bilo koja druga nego bela, Filipenko bi nas poslao na Goli Otok da je trenutno ovde. Ovde je već tricky krečiti sivom, moraš da se pravdaš da ne misliš zlo ako kažeš da je Djilas pravio čuda po CG 1941.

Primer 3: Bliski Istok. Krenuo si da krečiš sivom i dobio si slike izmasakrirane dece i pitanja o Srebrenici, pa haj se ti pravdaj pred narodnim sudom. Krečenje sivom = katran i perje.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

čika Condor wrote:Kako li je ova stvar došla do četnika i partizana, mati mila…? Vilmoše, looking at you!

Ne, ne radi se uvek i obavezno o ”nijansama sive”. Kada Hitler napada Poljsku…

Nisam ja uveo nijanse sive, ali me je zanimalo kako Gargamel vidi, kroz nijanse sive, čentike i partizane.

Mislim da ljudi ovde mešaju 2 stvari, i me mešaju ih uvek nego od slučaja do slučaja. Daću nekoliko primera.

Kada pričamo o nekom velikom istoriskom dogadjaju, uvek treba da znamo kako/zašto je do toga došlo. Povod i uzrok nisu isto. 

Primer #1: Prvi svetski rat. Uzrok je bilo naoružavanje 2 suprotstavljena bloka, koja su imala sukob interesa u Evropi i van Evrope. Povod je atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Srbin će uvek reći nismo
mi krivi za rat, on bi izbio kad tad i bez atentata. To je primer kako Srbin razume šta je bitno a šta manje bitno, krečenje sivom bojom mu je a-okay, jer ako krečimo sivom Srbin nije kriv za WW1, Srbin je žrtva. 

Primer 2: NOB i Leva Skretanja 1941 i streljanja po Srbiji 1944. Tu se već lome koplja i javlja se instikt da celokupan pozitivan učinak NOB može da padne u vodu ako se prizna da su komunisti činili zločine. Ovde već dolazi siva boja u priču. Gandalf misli da je 50% siva, ja mislim da je 10%, bumer neće ni da čuje da je boja bilo koja druga nego bela, Filipenko bi nas poslao na Goli Otok da je trenutno ovde. Ovde je već tricky krečiti sivom, moraš da se pravdaš da ne misliš zlo ako kažeš da je Djilas pravio čuda po CG 1941.

Primer 3: Bliski Istok. Krenuo si da krečiš sivom i dobio si slike izmasakrirane dece i pitanja o Srebrenici, pa haj se ti pravdaj pred narodnim sudom. Krečenje sivom = katran i perje.

Što samo Filipenko.

Btw sve hoću da napišem- da su četnici pobedili vrv ne bi bilo nijednog blajburga...

Vilmos Tehenészfiú wrote:

čika Condor wrote:Kako li je ova stvar došla do četnika i partizana, mati mila…? Vilmoše, looking at you!

Ne, ne radi se uvek i obavezno o ”nijansama sive”. Kada Hitler napada Poljsku…

Nisam ja uveo nijanse sive, ali me je zanimalo kako Gargamel vidi, kroz nijanse sive, čentike i partizane.

Mislim da ljudi ovde mešaju 2 stvari, i me mešaju ih uvek nego od slučaja do slučaja. Daću nekoliko primera.

Kada pričamo o nekom velikom istoriskom dogadjaju, uvek treba da znamo kako/zašto je do toga došlo. Povod i uzrok nisu isto. 

Primer #1: Prvi svetski rat. Uzrok je bilo naoružavanje 2 suprotstavljena bloka, koja su imala sukob interesa u Evropi i van Evrope. Povod je atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Srbin će uvek reći nismo
mi krivi za rat, on bi izbio kad tad i bez atentata. To je primer kako Srbin razume šta je bitno a šta manje bitno, krečenje sivom bojom mu je a-okay, jer ako krečimo sivom Srbin nije kriv za WW1, Srbin je žrtva. 

Primer 2: NOB i Leva Skretanja 1941 i streljanja po Srbiji 1944. Tu se već lome koplja i javlja se instikt da celokupan pozitivan učinak NOB može da padne u vodu ako se prizna da su komunisti činili zločine. Ovde već dolazi siva boja u priču. Gandalf misli da je 50% siva, ja mislim da je 10%, bumer neće ni da čuje da je boja bilo koja druga nego bela, Filipenko bi nas poslao na Goli Otok da je trenutno ovde. Ovde je već tricky krečiti sivom, moraš da se pravdaš da ne misliš zlo ako kažeš da je Djilas pravio čuda po CG 1941.

Primer 3: Bliski Istok. Krenuo si da krečiš sivom i dobio si slike izmasakrirane dece i pitanja o Srebrenici, pa haj se ti pravdaj pred narodnim sudom. Krečenje sivom = katran i perje.

Bogami si sve u pravu. Ali ”katran i perje” reakcija jeste pokazatelj stepena ostrašćenosti, i kao takva deo čitave priče. Što je otprilike sve što sam pošao da kažem.

паће wrote:

Ferenc Puskás wrote:
Što samo Filipenko.

Хтео је рећи „...би нас први послао“.

Nektivni Ugnelj wrote:Btw sve hoću da napišem- da su četnici pobedili vrv ne bi bilo nijednog blajburga...

...јер би сви помрли од старости док дође тренутак за то?

Ne, nego da je u toj alternativno istoriji povijesti Jugoslavija završavala kao kapitalistička zemlja, minimum bi morali sarađivati četnici i domobrani, možda čak i neki "reformisani" deo shooki(nešto kao Bugarska - domobranske postrojbe su odjednom verne kralju) Bilo bi pojedinačnih osveta i bilo bi suđenja ali da se sumarno pobije onoliki broj ljudi vrv ne bi bilo. Vrv.

Sve bi to u stvari vuklo američko prisustvo u Ju, a s razvojem Hladnog rata takva Ju bi gotovo neminovno bila frontline država sa xy NATO baza sa onolikom granicom prema istoku. Teško bi se komunizam razvio u Albaniji tj imao bi savezničo trojstvo Ju, Grčka i Albanija plus Turska na ćošku. Jugoistočno krilo NATOa, do danas bi to bilo tako zakucano.

Povlacenje Jevreja iz Gaze 2005 ima slicnosti sa povlacenjem Srba iz Sarajeva nakon Dejtona. Iako nije izgubljeno ratom odluceno je da se povuce zbog bezbednosti nakon povlacenja Izraelska vojske ili VRS u kljucu veceg dogovora, konkretno u Gazi je bilo tesko odrzati bezbednost Jevrejima u Gazi nakon pocetka Druge Intifade plus je bila igra na medjunarodnom planu i dugorocni planovi. 
Bilo je velikih otpora kako kod Srba u RS, tako kod Jevreja u Gazi.

Jedan primer da bi se shvatilo kakvo je vezivanje Jevreja za tu zemlju




Bilu je tu svega, samospoljivanja jeverjskih doseljenika, sukoba sa izraelskim snagama zbog objasnjenja zasto se Izraelska vojska povlaci itd.

Sox wrote:Jedan primer da bi se shvatilo kakvo je vezivanje Jevreja za tu zemlju

u pianju su naseljenici post-1967. vezani za zemlju na kojoj su im (možda) živeli preci pre cirka 2000 godina, pa im po tom pravu pripada.

mi se zezali sa balkanskim vekovnim ognjištima, mi malji deca za ove manijake.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Bliski Istok. Krenuo si da krečiš sivom i dobio si slike izmasakrirane dece i pitanja o Srebrenici, pa haj se ti pravdaj pred narodnim sudom. Krečenje sivom = katran i perje.

krečenje sivom je nijansiranje koje se odnosi na sve uključene strane, uključujući i Hamas i Netanjahua (četnike i partizane, republikance i falangiste, itd). nijansiranje nije kada objasniš kako je Hamas čisto zlo, dok je izraelska reakcija razumljiva u datim okolnostima.

edit: da dodam još nešto o četnicima i partizanima. leva skretanja i likvidacija buržujskih elemenata su bili motivisani revolucionarnom ideologijom. što je za nijasnu gore od četničke (donekle razumljive) reakcije na klanicu koju su priredili Pavelić i društvo.