Region™ i Izrael

Јанош Винету wrote:Ако је све фашизам, онда ништа није фашизам. Зато и постоје дефиниције, да се не бисмо фрљали двосмисленим терминима.

Диктатура, шовинизам, једнопартијски систем и обожавање вође нису карактеристике фашизма искључиво, могу бити и ауторитарног комунизма или некакве обичне тираније или деспотије.

Комунизам није фашизам. Фашизам је десна идеологија, а комунизам лева. То су елементарне ствари.

A onda od svih mogućih definicija izvučeš baš najegzotičniju?

To što smo 80-tih imali u SFRJ nije bio komunizam. To je bio nekakav umorni, tužni etatizam, diktatura partijskog aparata, ali koja uveliko slabi što zbog ekonomske krize što zbog sopstvene nesposobnosti. Dodaj u to novu energiju oslobođenog šovinizma i teritorijalne pretenzije/ agresiju ka drugim narodima i ”državama” unutar zajednice - i dobićeš nešto što daleko više liči na fašizam nego na bilo kakvu levicu. A nije ni bilo levica, ni po čemu.

Поента те дефиниције је у томе да је прецизна, концизна и строга.

Фашизам је дефинисан тако зато што се јавио у једном временском добу, и режими који су настали од 1933 до 1970-неке се дефинишу као фашистички и упадају у строге оквире те дефиниције.

Све остало није фашизам и не може се звати фашизмом.

Израел је демократска држава са апартхејдом која врши дискриминацију сопствених грађана, геноцид Палестинаца у Гази и врши окупацију и колонизацију туђих територија, али није фашистичка у научном смислу.

Међународни кривични суд тврди да имају доказе да се геноцид догађа и да су се стекли елементи кривичног дела геноцида.

bio je tuzni etatizam i 50tih samo bio jaci etat, placo ga posteni masinac iz Detroita da bude jaci

Super mi je ovo, rekla nauka da se fašizam završio 70-tih. Tako je glasovala Nizozemska i mo’š ga jebat!

палингенетски популистички ултранационализам

Ovde ima elemenata i za Slobu i za Tuđmana...

Jedna od odlika fašizma a bogami i komunizma je da postoji jedna partija. I u Srbiji za vreme Miloševića, i a u Izraelu oduvek, je bilo višestranačje. Ne zaboravite da je i Milošević izgubio vlast na izborima, a i Bibi više puta.

Bogami, u prvim a istorijski kritičnim Miloševićevim godinama je bila samo jedna partija. A posle je bio taj divni izum, lažno višestranačje.

Koje ga je lažno skinulo sa vlasti.

Pa i to, donekle.

Pa ne, on je izgubio izbore i otišao sa vlasti. Njegova koalicija je ubrzo potom izgubila izbore i otišla sa vlasti. Ukupno je 1 osoba izgubila život u neredima. Ništa od ovoga ne bi moglo da se dogodi u fašizmu.

Postoji fašizam kao ideologija i fašizam kao politička praksa.

Prosto ima elemenata da pričamo u kojoj meri je ovo ili ono.

Režim kao režim mislim da teško prolazi kao fašistički. Ali skupovi ideja,politicki imaginarijum 1987-1991... Ima prostora za razgovor

Oj Srbijo iz 3 dela
sad ćeš biti iz 2 dela
Ponovo ćeš biti cela...

Rebirth

@Nektivni imali smo to i odmah posle rata (skupovi, ideja da Nemcima nije mesto medju nama, svojatanje tudje teritorije), jel ima i tu prostora za razgovor?

Ne znam. Jel su Jugoslavija i Jugosloveni 1945 nacija?

Vilmos Tehenészfiú wrote:Pa ne, on je izgubio izbore i otišao sa vlasti. Njegova koalicija je ubrzo potom izgubila izbore i otišla sa vlasti. Ukupno je 1 osoba izgubila život u neredima. Ništa od ovoga ne bi moglo da se dogodi u fašizmu.

Ovi naši bi i kliker pokvarili a neće fašizam…

Mislim, niti je Milošević bio fašista, niti je taj režim bio fašistički. Ali je fašizam pod tim režimom i zahvaljujući njemu ušao u Srbiju, a onda vrlo uspešno nadživeo režim koji ga je omogućio.

To je istina, Šešelja ne bi bilo na političkoj sceni da nije bilo Miloševića.

Nektivni Ugnelj wrote:Ne znam. Jel su Jugoslavija i Jugosloveni 1945 nacija?

Pa nas su uporno učili i školi da smo bolji od ostalih, iako u to vreme nisu mislili na “nas Srbe, nego na “nas Jugoslovene”. “Jugoslavija se graniči sa Brigama”, se pričalo na času istorije u osnovnoj školi ( Bugarska, Rumunija, Italija,  Grčka, Albanija, Madjarska, Austrija). Ja mislim da to nije fašizam nego patriotizam koji je malo skrenuo u nacionalizam, iako jugoslovenske nacije nije bilo.

Ona definicija nije potreban i dovoljan uslov, nego samo potreban. Mislim po njenom autoru. On kaže- fašizma nema bez toga.

Јанош Винету wrote:Систематско уништавање друге етничке групе није геноцид према дефиницији геноцида, него нешто мањи злочин истребљења. Да би био геноцид мора имати компоненту експлицитне намере. Мора постојати нека изјава, писани траг, транскрипти разговора, који експлицитно дефинише мотивацију починилаца.

The Problematic Return of Intent
Research dating back to the 1980s ad 1990s, however, has clearly shown that this kind of concrete intention cannot possibly be attributed to Hitler in 1939, since the mass murder of the Jews only began in 1941, with the German invasion of the Soviet Union, and only turned into the total annihilation of the Jews – what we call the “Final Solution” – later that year. Historians differ on the exact nature of the decision and the date on which it was taken. Research has also shown how gradual the passage from mass killing to total annihilation was, and that it entailed a constant dynamic of requests and authorizations, insinuation and confirmation, between the ranks in the field and the leadership in Berlin.Footnote6 This process reached fully materializes itself in the first half of 1942. If so, how should we understand Hitler’s January 1939 speech, in which he claimed to “prophesize” the annihilation of the Jews? This is the question we discuss in class.
...
At the heart of this forum lies the question of whether the field of Holocaust and Genocide Studies is currently in crisis, in light of the events in Gaza. I would suggest that if the question of intent, the dominance of which is rooted in legal discourse, takes over Holocaust and Genocide Studies, then it will push us back decades. And, indeed, in the current Israeli-Palestinian context, the historical seems to be collapsing into the legal, in a way that threatens the entire field, which had already extricated itself from the question of intent as the only or primary perspective from which to study and understand events of genocide and mass violence.

historical seems to be collapsing into the legal, in a way that threatens the entire field, 

Yes

Vilmos Tehenészfiú wrote:To je istina, Šešelja ne bi bilo na političkoj sceni da nije bilo Miloševića.

Ово мислим да није истина.
Не знам у којој политичкој констелацији Шешељ не би фигурирао. Ни да је ДС победио 1991, не верујем да би успели да се ратосиљају Шешеља и да га отерају са политичке сцене.

Весна Пешић и Соња Бисерко, Амнести и Хелсиншки комитет су писали протестне ноте за ослобађање свих политичких затвореника. Либерали су се борили да Алија Изетбеговић и Шешељ изађу из затвора. Као и нпр. Јанез Јанша.

Морали би их пустити, било да су на власти били либерали или Слоба. Свеједно би имали истакнуте политичке каријере.

To se ne moze znati.
Danas mozemo reci da bi Seselj bi znacajnija figura u politickom zivotu da je napravio savez sa DSS i Dverima na izborima 2016. Ali on se odlucio za drugo.
A, opet, da se to desilo i da je ta koalicija uzela 15-20% na izborima 2016, kao sto je lagano mogla, onda bi bila drugacija politicka desavanja u Srbiji nakon tih izbora 2016. Mozda bi se opet srozali zbog sukoba, verovatno, a mozda bi stvarno ugorzili SNS vec na predsednickim izborima 2017.

To se ne moze znati. Vidimo da Seselju nije pomogla ni velika moedijska vidljivost kao sto mu je pomogla devedesetih, na sta je Seselj i sada racunao. Ali vlast SPS i SNS nisu iste, Seselj se nije prilagodio na pravi nacin, ostao je zarobljen u vremenu, i pukao je.
Tako da ne znamo sta bi bilo da je npr. DEPOS 1993 preuzeo vlast da mu nisu neki zapadnih prijatelji oduzeli "Novu demokratiju" i poslali je SPS.

Inace je zanimljivost tih izbora 2016 je da nijedan opozicioni prvak(pravili ili lazini, nebitno) vise nije predvodnik svoje stranke a ni opozicije.

Pajitic nije vise na celu DS
Tadic, Bors, Ceda-nijedan
Bosko Obradovic-kafiterija, kafilerija
Sanda Raskovic Ivic-sve jasno
Sasa Radulovic-sve jasno
Vojislav Seselj-ostavka, ostvalja preduzece sinu u amanet

Posle kazu da se u Srbiji ne snose posleidca politickih poraza.

"Савез са ДССом и Дверима"

Боже што ме насмеја, који је ово степен одваљености од живота и закочености у прошлости, те не познавања карактера Шешељевог и његове историје.

То је човек који не сме да преузме одговорност за своју идеологију.

Шешељ је човек који је продао сопствену партију, одбио власт и трговао са Слобом да би добио кућу у Сурчину.
Више пута је имао прилику да преузме власт и није смео. Имао је милионе гласача и није хтео да прави коалицију.
Он је прототип лажне опозиције, измислио је и патентирао и успешно водио партију лажне опозиције више децина. Лажна опозиција је политичка партија која служи да учврсти и помогне партији на власти за неки ситан ћар, а опет није на власти и тиме скида одговорност са себе.

Он је 2016. већ одавно направио дил са СНСом. Какав црни ДСС и Двери, то су партије и људи конзервативног европског десног центра које су већ биле на власти и урадиле су шта? Ништа.

Нема везе што су то признате идеологије на Западу, али наше стање духа и друштва није плодно тле за овакве идеологије. Делују стармало, уштогљено и анахроно.

Шешељ је алт-рајт пре алт-рајта. Мења идеологије и ставове као чарапе, све време се користећи популизмом и оним што је пробитачно у том моменту. Данас је за Русију, сутра је за Кину, а некада је био слао и добровољце за Америку. Он не верује ни у сопствену идеологију.

Како је он могао са ДСС-ом? Зашто би?
Зар није боље да не прави проблем, да пусти СНС да узме апсолутну власт? Онда он може да ради шта хоће јер има де факто апсолутну власт у виду свог личног пријатеља и политичког наследника? Формално је у опозицији, а де факто је на власти.

Но какве то везе има са регионом и са Израелом? Има, и то не тангенцијалне него директне:

boomer crook wrote:investicija u izrael je ovde simbolicna (identifikacija srba sa jevreima ili podrska 'zapadu' ili genocidno anti-muslimanstvo a neretko i sva tri) a investicija u rusiju se zasniva na verovanju da njena pobeda nekako moze da promeni odnos snaga u regionu. i onda imamo serije fantazija poput onih o beogradu kao kabulu iz kojeg beze 'kolaboracionisti' ili otvoreno genocidnih.

Инвестиција у Израел и Палестину је посредна.
И ови што гледају Израел надају се да ће и они моћи тако, да својим делима мењају националну судбину, да заузимају територије, да заокруже српске територије или да их прошире.