Улични ходач wrote:Па нисмо ваљда толико рђави?-Јесмо попе!
Није баш тако. Срби су емотиван народ, медитеранци помешани са словенском меланхолијом(што није баш добра комбинација), често иду у крајње екстреме осећања и то може бити у кратком временском року. Па можеш да будеш најјачи у свијет а онда за кратко најогри у свијет. Умемо да се окренемо против свега за што смо били само зато што нисмо досегли оно што смо хтели. Рационалност често оде на испашу.
Срби су што се тиче војске бољи од нпр. Немаца тренутно. У Немачкој само неонаци екипа иде у војску. Шала мала али у свакој шали пола истине.
Срби воле војску али су разочарани у све, па онда иде оно што сам горе написао. То је лепо показао Чорба Бора када је снимио практично антиратни албум почетком девдесетих. Да би онда после кратког времена био са "Минђушарима" у поздрављању маме Аграму. И тако стално у великим осцилацијама.
Trojica drugara, dvojica moja generacija a treći je rođen sredinom osamdesetih, služili su austrijsku vojsku. Isto ovo su mi rekli za njih, odnosno njihov oficirski i podoficirski kadar, samo nisu nikakve šalljive ograde pravili. Sve fino i kulutruno dok se ne upoznaju i opuste uz alkohol, a kad se raspilave, kreće iskren nastup.
Glede Boroa, meni je slikovitiji primjer zaokreta:
Veliki pas Mali pas
Bečky konjušary Alo, dajte mi deželstvo, molim vas, treba mi lečenije