Vučićeva Srbija

Komunalci skidaju natpis SBB sa hale „Jezero“ u Kragujevcu pred Kongres SNS
https://n1info.rs/vesti/komunalci-skidaju-natpis-sbb-sa-hale-jezero-u-kragujevcu-pred-kongres-sns/



Komunalni radnici počeli su demontažu natpisa "SBB hala Jezero" sa objekta u Kragujevcu.

Trojica radnika sa hilti bušilicama u 11 časova su se dizalicom popeli na krov hale i počeli da demontiraju veliki natpis višegodišnjeg generalnog sponzora kompanije SBB.

Kada su videli da ih snima reporter N1 , oni su sišli i sklopili dizalice.

Predradnik se bunio zbog snimanja, ali je seo na klupu ispred SBB hale Jezero.

Na ulazu za gledaoce u halu i dalje stoje natpisi SBB.

U subotu se u SBB hali „Jezero“ održava Kongres Srpske napredne stranke.

Hil: Pre 25 godina državni aparat mogao da ubije novinara na kućnom pragu, a sada je Srbija društvo u kojem je vladavina prava jača

rumbeando wrote:

Hil: Pre 25 godina državni aparat mogao da ubije novinara na kućnom pragu, a sada je Srbija društvo u kojem je vladavina prava jača

https://www.danas.rs/vesti/politika/hil-pre-25-godina-drzavni-aparat-mogao-da-ubije-novinara-na-kucnom-pragu-a-sada-je-srbija-drustvo-u-kojem-je-vladavina-prava-jaca/

boomer crook wrote:ovo je mafijasko potsecanje na ulogu vucica u tom periodu. mogao je da ne kaze nista ili da pomene anastasove tekstove o ratu i bombu na simsu ali se setio ubistva curuvije u kojem je sadasnji predsednik makar svedok saradnik.

boomer crook wrote:ovo je mafijasko potsecanje na ulogu vucica u tom periodu. mogao je da ne kaze nista ili da pomene anastasove tekstove o ratu i bombu na simsu ali se setio ubistva curuvije u kojem je sadasnji predsednik makar svedok saradnik.

kondo wrote:ne verujem da će se hil zaustaviti sa litijumom i kosovom, kao što se nisu zaustavili ni sa kumanovskim sporazumom ni 5. oktobrom. pored toga nijedna od ove 2 stvari nije nepoznanica sa opozicijom. kao što sam već pisao, sumnjam da će hil otići odavde nezavršena posla a to je eliminacija poslednjeg velikog zaostatka miloševićevog režima i slanje vučićevog političkog leša na deponiju. to što izgleda da od toga neće biti ništa, slično je izgledalo i sredinom 2000. pa je 3 meseca kasnije sve završeno.

možda je i skroz netačno ali me ispunjava mirom i blaženstvom da u ovo verujem pa zato ponavljam kao klodovik iz alan forda.

Srbijagas, Jugoimport SDPR, Pošta i još 20 javnih preduzeća postaće AD ili DOO
https://n1info.rs/biznis/srbijagas-jugoimport-sdpr-posta-i-jos-20-javnih-preduzeca-postace-ad-ili-doo/

Službeni glasnik, Pošta Srbije, Srbijašume, Srbijagas, Jugoimport SDPR samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu i postati akcionarsko društvo ili DOO - društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim predlogom zakona koji je usvojila Vlada Srbije.


Ukupno 23 javna preduzeća u narednom peirodu promeniće pravnu formu – postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije.

Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća:

Jugoimport – SDPR,

Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,

Nacionalni park Kopaonik,

Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,

Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,

JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,

Službeni glasnik,

Pošta Srbije,

Srbijašume,

Javno preduzeće za skloništa Beograd,

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume,

Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,

Javno stambeno preduzeće Priština,

JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,

JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,

Srbijagas,

Putevi Srbije,

Skijališta Srbije,

Zavod za udžbenike,

JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,

JP Emisiona tehnika i veze Beograd i

JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.

Država vlasnik u 305 preduzeća
Javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata. Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.

Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.

Novim zakonom se predviđa da javno preduzeće „vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo“.

„Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva. Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu. Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati“, navodi se u predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, „najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona“.

„Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine“, stoji u predlogu zakona.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Direktori da polažu ispit
Predlog zakona predviđa, kako se navodi „uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom“.

„Predlog zakona predviđa da se stručno usavršavanje predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora društva kapitala, lica u nadzornom odboru društva kapitala koja su 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije kao i svakog lica koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala, vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi Ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja“, navodi se u analizi efekata novog zakona.

Rok da polože ispit biće – godinu dana od stupanja zakona na snagu za postojeće direktore i predstavnike države u upravi, odnosno godinu dana od dana imenovanja, ako je ovaj zakon već stupio na snagu.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi – Privredna komora Srbije.

Deo strategije
U obrazloženju predloga zakona podseća se da je Vlada 24. juna 2021. godine donela Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao dokument javne politike koji se donosi radi sprovođenja ciljeva Strategije.

U skladu sa definisanim ciljevima, aktivnostima i merama u navedenim dokumentima izrađen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

ficfiric wrote:

Srbijagas, Jugoimport SDPR, Pošta i još 20 javnih preduzeća postaće AD ili DOO
https://n1info.rs/biznis/srbijagas-jugoimport-sdpr-posta-i-jos-20-javnih-preduzeca-postace-ad-ili-doo/

Službeni glasnik, Pošta Srbije, Srbijašume, Srbijagas, Jugoimport SDPR samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu i postati akcionarsko društvo ili DOO - društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim predlogom zakona koji je usvojila Vlada Srbije.


Ukupno 23 javna preduzeća u narednom peirodu promeniće pravnu formu – postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije.

Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća:

Jugoimport – SDPR,

Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,

Nacionalni park Kopaonik,

Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,

Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,

JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,

Službeni glasnik,

Pošta Srbije,

Srbijašume,

Javno preduzeće za skloništa Beograd,

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume,

Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,

Javno stambeno preduzeće Priština,

JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,

JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,

Srbijagas,

Putevi Srbije,

Skijališta Srbije,

Zavod za udžbenike,

JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,

JP Emisiona tehnika i veze Beograd i

JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.

Država vlasnik u 305 preduzeća
Javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata. Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.

Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.

Novim zakonom se predviđa da javno preduzeće „vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo“.

„Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva. Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu. Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati“, navodi se u predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, „najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona“.

„Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine“, stoji u predlogu zakona.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Direktori da polažu ispit
Predlog zakona predviđa, kako se navodi „uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom“.

„Predlog zakona predviđa da se stručno usavršavanje predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora društva kapitala, lica u nadzornom odboru društva kapitala koja su 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije kao i svakog lica koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala, vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi Ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja“, navodi se u analizi efekata novog zakona.

Rok da polože ispit biće – godinu dana od stupanja zakona na snagu za postojeće direktore i predstavnike države u upravi, odnosno godinu dana od dana imenovanja, ako je ovaj zakon već stupio na snagu.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi – Privredna komora Srbije.

Deo strategije
U obrazloženju predloga zakona podseća se da je Vlada 24. juna 2021. godine donela Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu  Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao dokument javne politike koji se donosi radi sprovođenja ciljeva Strategije.

U skladu sa definisanim ciljevima, aktivnostima i merama u navedenim dokumentima izrađen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Gubitak „Arene“ u 2022. 106,7 miliona evra, troškove snosi državni „Telekom“

https://nova.rs/vesti/biznis/gubitak-arene-u-2022-1067-miliona-evra-troskove-snosi-drzavni-telekom/

Troškovi kompanije "Arena sports cahnells d.o.o." u 2022. godini bili su čak 80 odsto veći od prihoda, a ukupni negativan bilans rada te kompanije - sportskih kanala u vlasništvu srpskog "Telekoma" - iznosi 106,7 miliona evra, piše specijalizovani medijski portal "Media daily".

Kako se navodi u analizi, koja se oslanja na podatke poslovanja predstavljene u analizi kompanije „Dun & Bradstreet“, „Arena“ je, najpre, i u 2022. godini ostvarila veći prihod nego godinu ranije, ali su troškovi bili drastično veći.

Tako je negativna dobit za prošlu godinu iznosila tačno 106.765.427 evra, odnosno 80 odsto više nego što su iznosili prihodi. Akumulirani gubitak za dve godine tako iznosi 147,3 miliona evra. Kompletnu analizu poslovanja „Arene“ u ovom periodu možete pogledati OVDE.

Poslovanje „Arene“, nažalost, tiče se i građana Srbije. S obzirom da je ova kompanije u vlasništvu „Telekom Srbija“, majka-firma će morati da pokrije navedene gubitke, a deoničari „Telekoma“ su, većinski – građani Srbije. Zato je gubitak „Arene“ istovremeno i gubitak za građane Srbije.

Podsećamo, državna kompanija Telekom Srbija otkupila je 2021. godine prava za televizijski prenos fudbalske Premijer lige Engleske na kanalu Arena sport za 100 miliona evra po sezoni, u narednih šest godina, što je gotovo deset puta više nego što je ta prava ranije plaćao Sport Klub. Ukupna cena ovog paketa iznosila je 600 miliona evra.

Ovaj posao, koji uveliko nadilazi komercijalnu logiku, samo je jedan od onih zbog kojih se „Telekom“ našao i pod lupom Evropske komisije, koja ga drugu godinu zaredom navodi u svojim izveštajima o progresu Srbije ka EU, u negativnom kontekstu.

Tako se u jednom od amandmana u poslednjem izveštaju EK izražava zabrinutost zbog mogućeg državnog finansiranja Telekoma, koji toj kompaniji daje nefer prednost i doprinosi pogoršanju situacije u kojoj se nalaze nezavisni mediji.