feminizam i priključenija

je l te proganjaju, druye

nagradno pitanje: zaključiti iz ovog niza jel bilo te tribine ili nije?

[size=30]Pristupi koji (ne)rade[/size]

Biblioteka Grada Beograda je pokušala da jedan, za trans osobe isključujući događaj, zameni pokušajem uključivanja – odnosno debatom dve strane, organizatorki čitalačkog kluba Ženske solidarnosti i organizacije Da se zna. Taj pristup mi je poznat, ali ga nakon više od deset godina rada sa ranjivim grupama smatram pogrešnim. Ne zato što mislim da debata ne treba da postoji niti, da parafraziram Leu David, zato što nas “neće izlečiti”.
Mislim da duboko diskriminisane i višestruko marginalizovane grupe danas u Srbiji nisu u poziciji da zarad “izlečenja” društva na važnu naučnu debatu, ali dozvolićete da zaoštrim – mentalnu gimnastiku povlašćenih akademkinja iz većinske zajednice odgovaraju svojim iskustvom. A to je iskustvo život ispunjen svim poznatim vrstama nasilja. Trans osobe nisu povlašćene ni u jednom segmentu našeg društva. Većinsko društvo ih dehumanizuje i kada nisu prikazane kao nesrećnici, čudaci, predatori, nakaze i kriminalci, estradizovani su i svedeni na seksualni fetiš. To je stvarnost života transrodnih osoba. To je istina. 

[size=30]Šta je istina[/size]

[size][size]
A šta je još istina? Većina trans osoba nema pristup najosnovnijim ljudskim pravima. Nemaju ličnu kartu u kojoj slika, ime i broj odgovaraju njihovom rodnom identitetu – prisiljene su da biraju između prisilnog izlaganja nasilništvu većine kada se trans identitet “razotkrije” pri odlasku kod lekara, zaposlenju, u banci, školi, pri iznajmljivanju stana, prijavljivanju krađe ili nasilja i u bilo kojoj trivijalnoj situaciji o kojoj većinsko stanovništvo ne razmišlja. 
Novost za nas, većinu koji nismo trans osobe, bila bi da saznamo šta je trans osobama već zabranjeno ili u potpunosti nedostupno. Nisam mnogo bolja, nisam znala ni ja. Učeći o razvoju zakonske regulative iz oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji od 2000. do danas, saznala sam bolnu istoriju pravnih regulativa vezanih za trans osobe. I danas, iskustva sa promenom dokumenata veoma razlikuju u Vojvodini i Beogradu i na jugu Srbije. Nikad ranije nisam razmišljala o tome da su trans osobama promenom dokumenata automatski poništavani brak i oduzimano starateljstvo nad decom. Šta više, ljudi su se odricali svojih prava, dokumenata i identiteta zbog ljubavi prema svojoj deci.
[/size][/size]

[size=30]Nije sramota ne znati, važno je pitati[/size]

[size][size]
Invazivne operacije koje su nekada bile uslov administrativne tranzicije – dobijanja ličnih dokumenata, bile su prisilna sterilizacija. Ta vrsta radikalnih medicinskih procedura koje sam preživela i sama ne ostavlja previše prostora za izbore u daljem životu. Pisali smo o tome kako izabrati ginekologa, a u koju službu se jave trans osobe?
Da li su trans osobe u mogućnosti da ostvare pravo na invaliditet u slučaju odstranjivanja organa? Šta status invalidnosti donosi a šta odnosi? Koje su mogućnosti trans osobe da se bavi visoko profesionalnim sportom? U zavisnosti od toga kad se tranzicija i u kojoj meri obavi – koje su realne mogućnosti roditeljstva za trans osobe? Koje su realne mogućnosti za zapošljavanje, socijalnu zaštitu, penzije i brak trans osoba?
Ja to ne znam, ali me zanima. Ova pitanja se u javnosti ne postavljaju. 
 [/size]

[/size]


ZAJEDNO ZA DOSTOJANSTVO I LJUDSKA PRAVA, BEOGRAD 2023, FOTO: SONJA SAJZOR

[size=30]Šta je vestern?[/size]

[size]
U aktivističkom delu bavim se pitanjima ljudskih prava, a u naučnom svetu bavim se filmom. Iako deluju nepovezana, ova se pitanja veoma sreću u mom radu. Kada govori o američkom filmu u tekstu “The Course of the Empire. Sublime Landscapes in the American Cinema“, putem Frojdovog eseja „Dete je bilo tučeno” iz 1919. godine, Moricija Natali sadističke fantazije postavlja kao osnov samomitologizacije i građenja sopstvenog identiteta. Mit o ugroženosti i neophodnosti hitne i potpune invazije – kod Natali je vezan za vestern i sci-fi narativ, ali i proces građenja političke paranoje.
Nalik na Holivud, u Srbiji se gradi jedna potpuno poznata vrsta narativa koji je nekada bio isključivo nacionalni a sada je rodni – ali paradoksalno pripada polju identitskih politika iako načelno zagovara preispitivanje i ukidanje roda. Rečima Moricije Natali – ovaj kolektivni san je pun viktimizacije i samoheroizacije – mazohističkih i sadističkih fantazija koje brišu realnost.
Ono što je kod Natali vestern film, u Srbiji su mediji i društvene mreže koje hrane fantaziju u kojoj neke žene, paradoksalno bivaju u savezništvu sa najkonzervativnijim desničarskim strujama. Verujući da „uzvraćaju“ za svevekovno zlostavljanje žena, oni napadaju trans osobe – malobrojnu i višestruko marginalizovanu grupu. Ne postoji vekovno zlostavljanje koje su starosedeoci amerike, niti vanzemaljci sprovodili nad zemljanima da “zasluže” najbrutalnije akcije potpunog uništenja. Isto tako ne postoji nikakav dokaz da su trans osobe odgovorne za sistemsko nasilje prema ženama, naprotiv – trans osobe su zajedno sa nama, na našoj strani uvek i svuda. 
 


OSMOMARTOVSKI MARŠ, BEOGRAD 2023, FOTO: SONJA SAJZOR

[/size]

[size=30]Kako učimo?[/size]

[size]
Nekoliko godina unazad razgovarala sam o tadašnjim javnim svedočenjima ljudi koji su preživeli nasilje i zločine u ratu. Sagovornik mi je rekao koliko su ta svedočenja imala značaja za promenu stavova unutar društva. Zapamtila sam kako je rekao da je devojčica, dok su gostovali u jednoj školi u Zapadnoj Srbiji, možda Valjevu, skinula majicu sa desničarskim simbolima pošto je čula iskustvo mog prijatelja koji je tokom rata je preživeo masakr, a potom logor i progon. Svaka čast svim organizacijama koje su na svoja leđa preuzela teško breme da menjaju društvo na ekstreman način izlažući neposredna iskustva zlostavljanja ljudi, kako bi se minimalno promenila neznalačka i agresivna većinska zajednica.
Shvatam da postoje učiteljice, najčešće žene, posvećene tome da decu nauče da čitaju i pišu i da su one važne i nezamenjive. Ali ja nisam učiteljica. Ne mogu. Razumem svaku ranjenu osobu koja ne može da ide okolo i iznosi svoj bol, kako bi oni koji su na bol neosetljivi u sebi pronašli zrno empatije. 
[/size]

[size=30]Znanje i periferija neznanja[/size]

[size][size]
Iako mislim da je bitno da ljudi u Srbiji nauče da su drugi narodi, osobe sa invaliditetom, lezbejke, gejevi, trans osobe ljudi i da postoje neotuđiva ljudska prava – ne mogu da ih podsećam na to. Da citiram reči trans aktivistkinje Sonje Sajzor „Moljenje ljudi za minimum empatije je ponižavajuće“. Ne želim da nastupam iz pozicije u kojoj branim nečije pravo da postoji. Ne pristajem na debatu jer me boli. Ne osećam se sigurno zastupajući prava ugroženih, osećam se progonjeno, loše i uzaludno. Ne vidim da će biti bolje. Ne mogu da sanjam o tome da će nasilnici promeniti svoje majice. I neću da me boli više. Sada samo želim da znam i da ceo svet zna ko je sve nasilnik. Želim da ih se klonimo, a oni koji hoće nek im se pridruže. Ja ne.
 
Za one koji žele da znaju više, samoobrazovanje, upoznavanje i saradnja sa zajednicom je pravi put:
Terminologija
Publikacije koje uključuju i preporuke za medijsko izveštavanje kao i informacije o depatologizaciji 
Čitaonica
Iz perspektive psihijatrije
Iz perspektive obrazovanja
Dostupnost i bezbednost javnih prostora
Prijavi diskriminaciju Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Prijavi diskriminaciju Zaštitniku građana
Prijavi nasilje pozivom na broj 192
 
Ali šta god čitali i mislili, važno je da se setimo
Moljenje ljudi za minimum empatije je ponižavajuće.
 [/size]

Photo: Sonja Sajzor, Clay Banks on Unsplash
[/size]

Cousin Billy wrote:A možda je i jednostavnije ne baviti se time baš previše.

zdrav strejt privilegovani beli sredovečni muškarac na poziciji moći u hrišćanskoj zemlji i ne treba da se bavi tim smaračinama nego da evt učestvuje u pripremama uskršnje žderačine konstantnim primedbama i mensplejnovanjem

Notxor wrote:Semi-related: Kao reakciju na marketinški promašaj godine (a za dalje ćemo videti) u potrazi za profitom, tj. najmlađim pivopijama dobili smo ovo sranje:

sunce, trava, bejzbol, kadriranje sa 'dna' palice, hamond orgulje, detonacija... ovo je ooodlicna reklama, 100% USA  

imo, svi ce morati da se pre ili kasnije izjasne i da zauzmu neku od dve ponudjene pozicije. to da si ti danas komercijalna kompanija i da imas marketinsko odeljenje koje treba da proda proizvod ili uslugu u americi bez asignacije krivice jednoj ili drugoj strani je fazon hodanje po konopcu sa preprekama. that ship has sailed.