nova zvezda

timur chevket wrote:

inace, slobodno napisi fervexu da je njegova pozicija elitisticka i snobovska. ideoloski karakter jednog procesa se utvrdjuje borbom unutar njega. kao neko ko je bio deo studentskog procesa makar bi to morao da zna. a i malo gledanja godara ih ne bi ubilo inace ce zavrsiti u kosu sa praslinom.

Pozdravio te Adorno

fernoux-h wrote:Pa i nije. Jer bioskopi, muzeji i pozorišta nisu bili naši. Borba protiv štednje je kada kažeš: nećemo da nam smanjujete plate, ukidate socijalno, povećavate školarine.

Bili su naši taman toliko koliko je bilo i obrazovanje. Naročito fakultetsko.

Pa nije ni obrazovanje bilo "naše" niti smo mi to u protestu govorili. Mi smo se borili protiv novih nameta i školarina.

fernoux-h wrote:Pa nije ni obrazovanje bilo "naše" niti smo mi to u protestu govorili. Mi smo se borili protiv novih nameta i školarina.

Ako obrazovanje nije vaše, onda onaj čije je ima pravo da vam ga ponudi po kojoj on hoće ceni. Međutim to nije tačno. Vi ste se borili za svoje pravo na jeftino obrazovanje. To pravo je vaše, kao i naše zajedničko pravo da imamo kulturu koja nije stvar tržišta.

Pa nije. Nemamo mi tu nikakvo "pravo", inače bismo vodili legalnu borbu i sav trud usmeravali ka argumentovanom ubeđivanju Uprave da treba da nam to pravo ispoštuje. Ali mi se nismo obraćali ni Upravi ni vlastima (sem kada treba da im predamo naše zahteve) već drugim studentima. Kada nas drugi studenti podrže, toliko da imamo jednu masovnu borbu onda postoji pritisak pod kojim će oni popustiti imali mi pravo ili ne. Drugim studentima smo se obraćali objašnjavajući im da imamo iste interese i da je podrška Upravi protiv njihovih interesa. Poenta je u tome da branimo interese većine ljudi u ovom društvu, a ne da imamo pravo na nešto. A "pravo na jeftino obrazovanje" nismo nigde pominjali, i ako jesmo to baš ne odražava stavove protesta i Zbora.

fernoux-h wrote:

timur chevket wrote:to su pitanja koja se trenutno postavljaju u bioskopu zvezda i mozda su limitirana ali to nije nuzno lose. evo i vi ste prekinuli protest nakon palijativnih mera

Ali uopšte nije pitanje da li su naši zahtevi "limitirani". Naši zahtevi su bili zahtevi koji su mogli okupiti sve studente, a i radnike (borba protiv štednje). To su bili zahtevi na nivou neposrednih dnevnih borbi i dobro što je tako (što nije bilo nikakve veštačke politizacije). Nije problem u tome da li su zahtevi mali, nego sa kim komuniciraju. Kada kažeš "borba protiv tajkunskog kapitalizma" to je (1) u startu politički protest, a ne socijalni (2) politički stav koji se obraća ljudima koji su levo - građanski opredeljeni.

prvo, ljudi koji su radili u beograd filmu su radnici, plain and simple. 

drugo, nije samo slogan borba protiv tajkunskog kapitalizma vec je to pokret za resocijalizaciju kapitala. odnosno ovo je prvi pokusaj da se privatizacija vrati ka drustvenoj svojini.

trece, mi smo ovde radikalniji od tebe

Fernoux-h, postaješ naporan sa radništvom i ne kapiraš da je na delu stvaranje gradjanstva.

ja ili fernaux?

Editovo sam.

fernoux x wrote:Pa nije. Nemamo mi tu nikakvo "pravo", inače bismo vodili legalnu borbu i sav trud usmeravali ka argumentovanom ubeđivanju Uprave da treba da nam to pravo ispoštuje. Ali mi se nismo obraćali ni Upravi ni vlastima (sem kada treba da im predamo naše zahteve) već drugim studentima. Kada nas drugi studenti podrže, toliko da imamo jednu masovnu borbu onda postoji pritisak pod kojim će oni popustiti imali mi pravo ili ne. Drugim studentima smo se obraćali objašnjavajući im da imamo iste interese i da je podrška Upravi protiv njihovih interesa. Poenta je u tome da branimo interese većine ljudi u ovom društvu, a ne da imamo pravo na nešto. A "pravo na jeftino obrazovanje" nismo nigde pominjali, i ako jesmo to baš ne odražava stavove protesta i Zbora.

Tako i ja sad tebi objašnjavam da imamo zajedničke interese.

Kad kažem pravo, naravno da ne mislim u formalno pravnom smislu, nego u smislu na šta mi kao društvo imamo pravo. Jasno je da formalno pravo nema tu niko, ni okupatori bioskopa, ni studenti u protestu.

Bluberi wrote:Fernoux-h, postaješ naporan sa radništvom i ne kapiraš da je na delu stvaranje gradjanstva.

Ček, ne razumem?

fernoux-h wrote:

Bluberi wrote:Fernoux-h, postaješ naporan sa radništvom i ne kapiraš da je na delu stvaranje gradjanstva.

Ček, ne razumem?

Kačio sam već.

Može li građanin da probije te zidove koje su izgradili u sprezi političari i stručnjaci?
Može, ako se udruži. Ovde postoji prihvaćeni dualizam da je suprotno od građanina – seljak, a to uopšte nije tačno. Znate šta je suprotnost od građanina? Podanik. Mi, nažalost, nemamo građanina kao aktivnog aktera u oblikovanju svakodnevnog života pogotovo u donošenju odluka, u poštovanju propisa itd. Danas u evropskim gradovima nijednu odluku ne možete da sprovedete ako nemate saglasnost lokalnih zajednica, građana... Nije to od juče, to je od pre 30-40 godina, još od kada su građani Stokholma ustali i rekli "ne damo da nam sečete taj drvored". S druge strane, profesionalna udruženja u zemljama Evrope prihvatila su aktivne građane, kao što je to bilo u slučaju sa Kovent gardenom u Londonu. Profesionalno udruženje je prvo bilo na strani urbanista i političara koji su hteli da ruše tu četvrt, pa su onda ipak prihvatili stavove i zahteve građana. To je vrlo mukotrpan put. Evo, na primer, za onaj nesrećni park "Bencion Buli" mi se borimo 40 godina. Toliko godina traju nasrtaji da se taj park pretvori u građevinsku parcelu. Ali, borimo se. Za poslednji pokušaj od pre godinu dana, Opština Savski venac je pozvala građane da joj pomognu u zaštiti tog parka. Dakle, i to se desilo. I ovde polako lokalne samouprave počinju da sarađuju sa građanima. I ovde se prave ti koraci, i praviće se sve više i više.

E pa tako reci. Onda možemo zaključiti da je u pitanju jedna građanska borba, šta god svako od nas mislio o tome. I da, ovi protesti mogu biti reakcija na štednju ali to ih ne poistovećuje sa odbrambenom radničkom mobilizacijom - ja sam već rekao da u Evropi postoji niz "direktno demokratskih" protesta koji se obraćaju srednjoj klasi.

fernoux-h wrote:E pa tako reci. Onda možemo zaključiti da je u pitanju jedna građanska borba, šta god svako od nas mislio o tome. I da, ovi protesti mogu biti reakcija na štednju ali to ih ne poistovećuje sa odbrambenom radničkom mobilizacijom - ja sam već rekao da u Evropi postoji niz "direktno demokratskih" protesta koji se obraćaju srednjoj klasi.

Dobro, a kako će "odbrambena radnička mobilizacija" da pomogne onima koji nemaju posao? Ili onima koji su stari i bolesni i nemaju para da podmićuju zaposlene u zdravstvu? Jel' imaš predstavu koliko je ljudi bez posla u ovoj zemlji? Ili, kako će da štrajkuje neko ko radi od kuće na kompjuteru? Misliš da to nisu  bitna pitanja?

Ta štednja koju nećemo nije samo smanjivanje plata ili povećavanje školarina. To je čitav kompleks ukidanja različitih pogodnosti koje smo nekad imali. To je ukidanje jednog lajfstajla i slobode, na kraju krajeva.

timur chevket wrote:trece, mi smo ovde radikalniji od tebe

prvo, ljudi koji su radili u beograd filmu su radnici, plain and simple. 

drugo, nije samo slogan borba protiv tajkunskog kapitalizma vec je to pokret za resocijalizaciju kapitala. odnosno ovo je prvi pokusaj da se privatizacija vrati ka drustvenoj svojini.

Nostalgija prema Jugoslaviji i "društvenoj svojini" je nešto što je odavno potpuno inkorporirano u levoliberalni diskurs. Pod jedan. A drugo, kako vraćanje preduzeća u društvenu svojinu može da utiče na poziciju radnika? U okolnostima krize, bilo privatno bilo društveno, preduzeće će morati da sprovodi iste mere protiv svojih radnika. Naravno, neoliberalni trend ide ka privatizaciji svega i to treba demistifikovati (nema spasa u privatnom sektoru), ali to ne znači i da je samim tim "društvena svojina" cilj koji bi radnici trebalo da usvoje. Ovaj sistem je u permanentnoj krizi, u jednom periodu se ta kriza privremeno rešavala nacionalizacijom i različitim tipovima državnog socijalizma; kada su ta sredstva iscrpljena hegemoniju su ostvarili novi ekonomski modeli (bazirani na neoliberalizmu). Da li to znači da je raniji model, (koji je propao i koji je takođe bio jedno lažno rešenje za krizu koja nije samo kriza izazvana ovim ili onim ekonomskim modelom već kriza sistema), da li to znači da raniji model treba fetišizovati i da je rešenje vraćanje točka istorije unazad pa da opet čekamo da neki novi državni socijalizam bankrotira? Nije. Ono što nama sada treba je borba koja će najpre ujediniti sve radnike (a to može samo bez mistifikujućih zahteva za nacionalizacijom kao magičnim štapićem koji rešava sve), napraviti front ljudi koji kažu ne štednji i ne stezanju kaiša, a zatim kada takvo jedinstvo postoji imamo pred sobom mogućnost jedne alternative koja neće biti usmerena protiv ovog ili onog ekonomskog modela već sistema kao takvog.

pa ovde se bas i radi o otporu nacionalizaciji kroz koju je drzava omogucila privatizaciju. ideja drustvene svojine je zasnovana na zajednickom dobru i njegovom koriscenu i zapravo je fundamentalno komunisticka. ni protesti studenata ni zvezda sami po sebi nisu revolucionarni ali stvaraju mogucnost i sirenja fronta i demistifikacije privatizacije i stvaranja novih platformi. jako je lose apriori odbacivati umetnost i kulturu i ceprkati po bazi u ocekivanju usamljenog casa poslednje instance koji nikada ne dolazi.

Ja uopste ne znam sta su tacno ovi Fernuovi "levi liberali" (on to kaze kao da je to nesto lose). Ako su u pitanju pristalice socijalne demokratije, onda je to nesto najbolje sto svet ima da ponudi.

recimo ovako: nije problem da li su dobri (ili losi) vec to sto se pokazuju da je njihov istorijski trenutak prosao. otuda i kriza.

Ugh... pricajmo o onima ciji je istorijski trenutak (neslavno) prosao. :rolleyes:

naravno, ali pogledaj opet zvezdu. cini se da situacija zahteva radikalna i vaninstitucionalna resenja.

Obožavam ga, mamemi. Čak i kada ne govori u ime moćnog LIBEK-a već u svoje ime.

ja bih ga sada optuzio za poricanje genocida.

pa ovo i jeste relativizovanje genocida....ako ti je streljanje hiljada ljudi u istoj ravni sa otudjenjem nekretnine, ljudski zivot ti ne znaci bas puno.