no ludilo nije bilo ograniceno na odeljenje gerijatrije posto je srdjan dragojevic ispricao kako je njegova majka dobila trudove u bioskopu zvezda i dobila njega. ko isus u jaslama! zatim je dodao da je radio kao umetnicki direktor bg filma te da je te 1994. godine najveci problem bilo to sto su operateri poslednjih projekcija film kratili pet minuta posto su zurili na poslednji autobus. ergo, ili privatnk ili drzava da pomogne da se obuzda obest super-operatera.
pozicije su bile oprilike ovakve: dragojevic - nacionalizacija i drzavna mreza bionja gde bi slobodan ufur imao svako ko pljune effigy s likom gorice mojovic; jelke - makar u skladu sa svojom radnom biografijom konzistentno za zastitu privatne svojine i ekspertsko upravljanje kulturom (predlagao je model direkcije bioskopa poput one festa); branimir stojanovic - je imao kao svoju ciljnu grupu akcionare i bivse radnike beograd filma a kao metu je postavio privatizaciju uopste. mislim meni je to super ali mi je vec sada draza ova zvezda nego ona sa klakerima i teen komedijama. nekako verujem da se prave onakvi filmovi kakvi se gledaju a da je to prava politika slike.
sto se mene tice meni je ovo palo na pamet ali imam los scenski nastup:
Djeca i ljevičari
Tko djeci govori
Morate misliti poput desničara
desničar je
Tko djeci govori
Morate misliti poput ljevičara
desničar je
Tko djeci govori
Nije vaše da mislite
desničar je
Tko djeci govori
Svejedno je što mislite
desničar je
Tko djeci govori
što i sam misli
a kaže im to
da bi u tom mišljenju moglo biti
ponešto krivog
taj je može bit
ljevičar
erich fried