jugoslavija - od nemila do nedraga

Ne samo u ustaškim, nego i u četničkim. 
Dok su partizani streljali (1941. u CG sve koji nisu sa njima) ovi su iz nekog razloga više voleli nož i malj.

Da li neko ima predstavu koliki postotak vojske je učestvovao u zverstvima?

Više me zanima koliki broj ljudi pristane na to (ili biva primoran) a ne doživi nervni slom.

Notxor wrote:posebne jedinice čija se znamenja danas ponovo viju u Ukrajini.

nemoguće

boomer crook wrote:meni je taj deo nehoticne dekuplabilizacije nacista to jest nemackog okupatora problematican. kao eto i nemci su bili zgrozeni ustasama (iz toga valjda sledi misaoni proces da je genocid nad srbima u NDH nekako strasniji nego shoa ili da su hrvati genetski krvoloci ili da je saradnja sa nemcima opravdana).

Nemci su mogli biti zgrozeni jedino otporom koji je klanje izazvalo. Oni te probleme nisu imali sa Jevrejima i Romima verovatno zato sto su bili rastrkani na sve strane, nisu bili grupisani na jednom pa da mogu da organizuju otpor

Inače, imho, ubijanje nožem i maljem manje ima veze sa srednjim vekom, a više sa dehumanizacijom neprijatelja pa se neprijatelj ubija kao životinja, kako to na selu već rade, a ne kao vojnik -  metkom.

Notxor wrote:Inače, imho, ubijanje nožem i maljem manje ima veze sa srednjim vekom, a više sa dehumanizacijom neprijatelja pa se neprijatelj ubija kao životinja, kako to na selu već rade, a ne kao vojnik -  metkom.

Tako je. Mada je veza prilicno kompleksna, u smislu da postoji povratna sprega izmedju dehumanizacije i nacina ubijanja. Hocu da kazem da nacin ubijanja moze biti sredstvo, pa cak i "dokaz" neljudskosti zrtve, a ne prosto posledice verovanja da ona nije ljudsko bice. Tretirajuci vas kao zivotinje, dokazujemo da niste nista drugo nego zivotinje. Unizavamo vas na nivo zivotinje. A ako ste vec na tom nivou, onda ubiti vas nije nista strasno.

U tom smislu i ovo sto kaze ovaj lik zvuci ubedljivo. Da bi ubijao ne samo vojnike, nego i civile, zene, decu, starce, moras da izadjes na kraj sa jakim psiholoskim otporom (ako nisi psihopata). Nacisti su na kraju izasli na kraj sa tim presavsi na industrijsko i "bezlicno" ubijanje u gasnim komorama, a ustase i cetnici izgleda ovako.

Mór Thököly wrote:

Notxor wrote:Inače, imho, ubijanje nožem i maljem manje ima veze sa srednjim vekom, a više sa dehumanizacijom neprijatelja pa se neprijatelj ubija kao životinja, kako to na selu već rade, a ne kao vojnik -  metkom.

Da, ali se radi i o boldovanom.

Ali na selu tako rade sa zivotinjama, ne sa ljudima. Ubijati ljude na taj nacin je rad ideologije dehumanizacije, a ne naprosto plemenski ili seoski mentalitet.

Propagandopolis@propagandopolis
·
22h
'Tito and the SS-Men' — Czechoslovak cartoon (1952) showing Tito meeting with Nazis while an American soldier guards them.

Propagandopolis@propagandopolis
·
22h
The bloodied axe was a common prop in communist anti-Tito propaganda, of which a great deal was published following the Tito–Stalin split:

'Tito on Benito's path' — Bulgarian anti-Tito poster, ca. 1951, comparing Tito to Mussolini. Tito is pictured as a dollar and swastika-wearing butcher, with red workers massed to the left, gallows and a prison to the right and Mussolini hanging upside down watching the scene.

Propagandopolis@propagandopolis
The cartoon is by Viliam Weisskopf, who was active in Czechoslovakia during the early Cold War.

(both Weisskopf cartoons are via BalQn on Reddit)

Ima jos ovde https://propagandahistory.ru/2364/Sovetskie-karikatury-na-Tito-1949-1951-gg/

Tendencioznost anti-postjugoslavenstva - Dragan Markovina - Peščanik (pescanik.net)

Posljednjih dana u hrvatskom medijskom prostoru, odavno ispražnjenom od svakih suvislih rasprava i ozbiljnih tema, dogodio se zanimljiv fenomen. U mainstream medijima otvorena je rasprava o jednom, uvjetno rečeno, znanstvenom tekstu. Točnije o tekstu politologinje Mirjane Kasapović, ‘Zbogom postjugoslavenstvu’, objavljenom u Analima Hrvatskog politološkog društva. On je prvo prepričan na stranicama Večernjeg lista, koji je potom napravio i ozbiljniji temat o svemu, Jurica Pavičić je također reagirao tekstom u Jutarnjem listu, a nema nikakve sumnje da će se rasprava o tekstu nastaviti još dugo u mainstream javnosti, uz uvijek prisutne laude na marginalnim desnim portalima. Posljednji tekst o ozbiljnoj temi koji je uspio na sličan način uzburkati javnost je bio također tekst politologa Dejana Jovića, o tome teže li doista sve nacije nacionalnoj državi.


...

Zanimljiv, polemičan, pronicljiv i oštar esej je napisala Mirjana Kasapović. Nazvala ga je "Zbogom postjugoslavenstvu". Vrlo kritičan prema YU, ali i naučnosti postjugoslavenskih studija.
Iznosi i tezu da je YU najneuspešnija država u 20 veku, argumenti su ispod. pic.twitter.com/aoZPJK5nBA

— Bojan Klačar (@BojanKlacar) May 14, 2023

Ali kako gadovi mrze Ugresicku...

Југославија скоро никада није била на истоку. Да је кренула тим путем раније би се распала у крви.
Социјалистичка Југославија је била економски неуспешна, на дну европе, често иза Бугарске али се то прикривало "отвореношћу" и могућношћу одласка на рад напоље. То је укупну слику доста мењало.
Међутим привредно је била ужасна. То је држава која и поред милиона радника који су отишли у иностранство није успевала да смањи незапосленост.
Краљевина Југославија је исто била при дну, мада колико знам јача од Бугарске а можда и Грчке у просеку. Али се Краљевина није ни хвалила да је врло моћни трећи пол, четврта војна сила Европе и сличне баљезгарије које су и до данас остале у Србији. Штавише, доста тешке индустрије у СФРј је започето тридесетих у Краљевини. Али то је и даље било далеко од развијених земаља.

Међутим за добар део земље је Југославија јесте укупно била еманципаторска и развојна. Типа БиХ, ЦГ, Македонија делови Србије, па и Хрватске.

Словенија, делови Србије и Хрватске су пак осећали да заостају.

Тако да је прича о Југославији комплексна и ко год је поједностављује да ли је идеализује или понижава у екстремима није за озбиљно узети у разматрање.