Vučićeva Srbija

ficfiric wrote:Sta bi sa pozivima? Niko vise ne podmece bombe na mostove, u skole i bolnice?

ficfiric wrote:Sta bi sa pozivima? Niko vise ne podmece bombe na mostove, u skole i bolnice?

Veliki broj škola u Republici Srpskoj zaprimio je mejl sa dojavom o bombama, rekla je jutros Srni načelnik Odjeljenja za odnose sa javnošću Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske Mirna Miljanović.
Miljanovićeva je rekla da je mejl sa dojavama o bombama stigao u škole u ranim jutarnjim časovima.
Ona je istakla da je nakon toga u većini škola već završen protivdiverzioni pregled, a gdje nije obezbjeđuje se lice mjesta i ne može početi nastava.

u drugim vestima, uspeli su da razjebu nerazjebivo. eps je poceo da kasni sa placanjima prema dobavljacima. suskalo se vec neko vreme, a juce je stigla i potvrda (as nije placeno) 50+ dana (po ugovoru je rok 45 dana od izdavanja racuna). a banka nas je zvala u anketi klijenata sa pitanjem - koji je procenat poslovanja sa epsom?

a cujem da i telekom pocinje sa kasnjenjem. to je iz druge ruke, ali ruke bankara.

Rezultati drugog pilot programa Državne mature iz aprila 2022. bolji su od prethodnog kruga, koji je održan u oktobru 2020
(...)
učenici u rešavanju zadataka iz matematike bili manje uspešni (18 odsto bodova u proseku u gimnazijama)

Zašto u Srbiji nedostaje profesora matematike, fizike, hemije…?

Deficit pojedinih profesora i nastavnika u školama u Srbiji je sve veći problem: Nedostaje prosvetara za matematiku, fiziku, hemiju i nemački jezik. Kako privremeno i dugoročno rešiti ovaj problem?
U Ugostiteljsko - turističkoj školi u Nišu je nedavno čas matematike držala profesorka geografije. Direktorka te škole je za lokalne medije izjavila da je profesora matematike dugo tražila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, ali da ovih kadrova nema među nezaposlenima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Beogradu fali čak 20 nastavnika i profesora matematike, u Nišu 4, u Kragujevcu 3, u Zrenjanjinu i Valjevu po jedan. Slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji.
To je prilično zabrinjavajuća situacija, smatra Milan Zlatanović, profesor sa Prirodno - matematičkog fakulteta u Nišu, posebno što je matematika izuzetno važna u procesu razvijanja logičkog mišljenja, načinu rasuđivanja i povezivanja činjenica.
Mogu i studenti završnih godina…
Ako na Birou rada nema profesora matematike, on predlaže da škole angažuju studente matematike sa završnih godina studija.
„Vrlo je bitno ko vam predaje matematiku u školi i nije naivno uopšte da to rade nestručna lica, i opredelio bih se za studente završnih godina. Oni su itekako bolja opcija, jer predavati matematiku zahteva posebne veštine iz pedagoško - psiholoških predmeta, kao i iz osnovnih matematičkih disciplina", kaže Zlatanović.
Međutim, ni studenata matematike nema dovoljno već godinama, kaže Zlatanović. Prirodno - matematički fakultet u Nišu već desetak godina ne uspeva da popuni 54 budžetska mesta za studiranje, dok su pre toga imali i samofinansirajuće studente.
Razlog za to on vidi u tome što je ranije matematika bila spojena sa informatikom, a od kako je odvojena u posebne departmane, matematiku upisuje tek dvadesetak mladih godišnje, a ukupno do diplome stigne njih petanestak.
Matematika nije bauk, ali…
Profesor Zlatanović smatra da interesovanje za matematiku na globalnom nivou ne opada, dok je u Srbiji sve veći trend da se upisuju fakutlteti gde se lakše dolazi do diplome.
„Za matematiku je neophodan talenat i kontinuirani rad. Ovo drugo je presudno", kaže on i dodaje da mladi nemaju motivaciju da rade u prosveti.
„Profesorsko zanimanje je prema mom mišljenju vrlo degradirajuće pre svega što je taj zakon koji uređuje odnose đaka i profesora drugačiji nego što je bilo ranije, i zbog toga što su plate vrlo male. Ono što bih ja preporučio je da plate prosvetnim radnicima budu znatno veće da bi oni imali motivaciju da upisuju matematiku, a i druge nauke, i da se bave prosvetom jer je rad u prosveti izuzetno važan za našu decu, za buduće generacije. Takođe bih predložio stipendiranje studenata koji hoće da upisuju deficitarne module", kaže profesor PMFa Milan Zlatanović.
Traže se i nastavnici iz nekih drugih predmeta
Profesori matematike nisu jedini koji nedostaju školama u Srbiji. Nadležno ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom odgovoru za DW potvrđuje da postoji velika potražnja i za nastavnicima fizike, hemije i nemačkog jezika.
Na pitanje ko može da predaje ove predmete u nedostatku profilisanog nastavnika ili profesora, u Ministarstvu odgovaraju da to uređuju Pravilnici o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi, gimnaziji i stručnoj školi, ali ne kažu na koji način. Na pitanja koliko tačno u Srbiji nastavnika ovih predmeta nedostaje i kakva je strategija države kada je reč o školovanju ovih kadrova, Ministarstvo čak nije ni odgovorilo.
Sociolog Đokica Jovanović, profesor u penziji na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, slaže se da su niske plate jedan od razloga zašto nema dovoljno ovih kadrova, objašnjavajući da su „plate u našim školama jednake ili čak manje od plata pomoćih radnika sa niskom kvalifikacijom u javnom sektoru". To međutim nije sve, problem je znatno dublji, smatra on.
Obrazovni sistem ugrožava obrazovani sistem?
„O ovom velikom pitanju i društvenom problemu se ne može smisleno misliti ukoliko moderne društvene i humanističke nauke ne daju svoju ekspertizu. Zauzvrat, naš obrazovni sistem gasi nastavu sociologije, filozofije, antropologije.... (u srednjim stručnim školama, prim. aut.). Zašto?", pita se profesor i odgovara:
„Zato što ove nauke počivaju na kritičkom i analitičkom mišljenju koje proizilazi iz skepse. E to je već opasno za ovakav retrogradni poredak vlasti. Zato što se u škole uvode veronauka i tzv. građansko vaspitanje. Država se odriče nauke zarad dogmatske indoktrinacije mladih ljudi", tvrdi Jovanović dodajući u prilog rezultate naučnih istraživanja u kojima se kod mladih beleži veći konzervativizam, antiintelektualizam, više stereotipa i predrasuda.
Rešenje za ove probleme, naš sagovornik ne vidi u društvu u kojem živimo, jer kako kaže, umesto da „humanistička i tehnička inteligencija zajedno pokreću društvo unapred kritičkim pristupom društvenim pitanjima i problemima, dominacija ideologije konzervativizma umrtvljuje društvo, zbog čega su mnogi delovi stanovništva u nazadovanju".
„Matematičari ne traže posao, posao traži njih"
Za to vreme, na PMF-u Nišu priželjkuju više studenata matematike uprkos pomenutom trendu upisivanja lakših fakulteta. Naš sagovornik, profesor Milan Zlatanović ističe da među matematičarima nema nezaposlenih, posebno što sa ovim fakultetom mogu da rade i druge poslove zahvaljujući smeru na fakultetu - primenjena matematika.
„Matematičari ne traže posao, posao traži njih, jer oni mogu da rade u privredi, obrazovanju, IT sektoru. Matematičar može da radi u osiguravajućim društvima i kompanijama za procenu rizika, da radi u institutima kako u zemlji, tako i u inostranstvu, zatim u sektoru medicine i farmaceutske industrije i u mnogim drugim sektorima, jer matematika se nalazi u svim sferama života".

Cousin Billy wrote:Hoću reći da je gotovo sa big biznisom sa Slav mimova, sad je naša visoka klasa gotovo ista kao i drugde, a počinju polako i da grade sebi zatvorena naselja. Bojim se da ne razumeju mane takvog pozicioniranja u vreme buna i revolucionarnog gneva.

Cousin Billy wrote:Mislim da je to bias koji dolazi od koncentracije bumbara u prestižnim delovima Beograda. Bumbari postaju sve bogatiji, mogu da plate sve veće cehove u restoranima i sada im bembare nisu dovoljne, mora porše, moraće i tesle uskoro, mora steak iz suve komore, mora opako vino, mora džek bottled in bond, i biće i uvređeni ako račun ne bude na londonskom nivou.

Erős Pista wrote:https://rs.n1info.com/kultura/zbanic-nezvanicno-rts-o-filmu-quo-vadis-aida-mora-da-se-konsultuje-sa-vucicem/

О „Аиди“ на РТС-у не одлучују ни Жбанићева ни Вучић
https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4847234/quo-vadis-aida-rts-jasmila-zbanic.html

Тврдњу Јасмиле Жбанић да јој је „на РТС-у речено да се о приказивању филма Quo vadis, Aida морају консултовати са Вучићем“ сматраћемо дезинформацијом док не каже ко јој је на РТС-у то рекао.

Јасмила Жбанић наставља да притиска РТС да емитује њен филм „Кво вадис, Аида“.

Прво је користила премијеру да поручује свима и свакоме да „Аида“ мора да буде на РТС-у, користећи за ту кампању и део медија у Србији.

Одмах после премијере и неколицина амбасадора је питала генералног директора да ли ће РТС емитовати „Аиду“, што се у свим земљама сматра недопустивим мешањем у уређивачку политику јавног медијског сервиса.

Сада Јасмила Жбанић каже како јој је „на РТС-у речено да се о приказивању филма 'Quo vadis, Aida' морају консултовати са Вучићем“. Овакве тврдње се обично третирају као дезинформације смишљене да би се остварили нечији интереси или нанела штета ономе на кога се вест односи.

РТС ће тако и третирати ову изјаву Јасмиле Жбанић све док не каже ко јој је са РТС-а то рекао.

Дотад, сматраћемо да је њена прича измишљена. Нарочито зато што је лако доказати да редитељка „Аиде“ никада о приказивању филма на РТС-у није разговарала ни са уредником филмског програма, ни са уредницом Забавног програма, ни са директором програма, ни са генералним директором, као и да они никада о филму нису разговарали са председником Србије Александром Вучићем.

О приказивању „Аиде“ на РТС-у не одлучују ни Жбанићева ни Вучић.

И на крају да кажемо и да би на неки начин могао да нам ласка толики притисак редитељке да емитујемо „Аиду“. Понекад се учини као да је филм снимала само зато да би се приказао на РТС-у.