Besudna zemlja

ficfiric wrote:Pa da, izivljavanje nad narkomanom. Ne mora nista ni da uradi, dovoljno je da bude to sto jeste pa da zaglavi visegodisnju robiju i da lezi sa ubicama

lalinea wrote:Koji je uopste status ibogaina u Srbiji? Na vikipediji ne pise.

Srpska histerija oko droga, dok je cela nacija na bensedinima, je zesca ironija.

Ja sam Mladen Nikolic, vise od decenije bio sam zaposlen u Ministarstvu zdravlja na poslovima republickog inspektora za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora i jedan sam od koautora aktuelnog zakona o toj oblasti, tako da dajem sebi za pravo da dam autenticno tumacenje ovog slucaja i ( zloupotrebe ) tog zakona ( od strane OKG iz UKP, tuzilastva a i sudske vlasti) .
Bensedin ( diazepam ) je supstanca koja se nalazi na listi supstanci za ciji je promet, odnosno proizvodnju, potrebna dozvola Ministarstva zdravlja i to u grupi psihotropnih supstanci koje se koriste u terapijske, odnosno istrazivacke svrhe i ne nalazi se, a samim tim ni ne smatra, supstancom koja ugrozava zivot i zdravlje. Samim tim, posto se glava 23. Krivicnog zakona zove Dela protiv zivota i zdravlja ljudi, a tu se nalazi i clan 246. koji se (zlo)upotrebljava da bi se ostvarili ciljevi OKG, ne moze uklopiti u navedeno krivicno delo.
Da jos jednom pojasnim, ako neka supstanca zvanicno nije na spisku supstanci koje ugrozavaju zivot i zdavlje, na osnovu cega se trazi kaznjavanje za ugrozavanje zivota i zdravlja na koje se poziva OKG iz UKP i tuzilastva ?
Tu se nalazi i objasnjenje za manijacnu hajku koja se trenutno vodi protiv kanabisa, jer se kanabis takodje na osnovu klinickih studija i stava Svetske zdravstvene organizacije, Evropske agencije za lekove i obavezujuce rezolucije UN, vise ne smatra supstancom koja ugrozava zivot i zdravlje vec terapijskim sredstvom. Nije kanabis prebacen iz vise opasnih u manje opasne droge vec je proglasen supstancom koja se koristi u terapijske svrhe i koja nije opasna po zivot i zdravlje. Na argumentaciju da se i dalje nalazi na spisku reci cu samo da se tu nalaze i svi antibiotici, hormoni, mikroorganizmi, steroidi a od supstanci koje svakodnevno koristimo recimo aceton, sona kiselina, sumporna kiselina, velika vecina rastvaraca za farbu, hipermangan i jos mnogo sta drugo.
Iz ovoga proizilazi da UKP i tuzilastvo vrse konstantnu zloupotrrbu Zakona da bi ostvarili kao OKG korist za sebe i svoje nadredjene. O ovome sam mnogo puta govorio i javno na televizijama, dacu samo primer RTS1, Kurir, PrvaTv, K1, N1, Nova gde sam takodje pozivao UKP da izadju na TV duel na tu temu i na temu da UKP svesno vec skoro deceniju a iz najsebicnijih razloga svesno i sa zlom namerom lazira sve analize kanabisa.

Da li znas da se trenutno u CZ od 1350 pritvorenih nalazi 1100 opruzenih za kanabis, koji su pravno zakonski nevini … upotrebio sam taj izraz jer ja licno bi ozbiljne dilere koji to rade na masovnom nivou radi velike materjalne koristi zatvorio i bacio kljuc, ali na zalost 99,9 % pritvorenih su korisnici i jos gore osobe koje to koriste u svrhu lecenja a oni ne smeju pa i da nije takav zakon koji kaze da su nevini, da budu sudjeni jer nisu kriminalci vec zrtve

Napravi komisiju
SOFIJA MANDIĆ 24/04/2023

Protekle nedelje poslanici Narodne skupštine su glasali o istaknutim pravnicima, budućim članovima pravosudnih saveta. Skupština je pokušala da od ukupno 16 kandidata1 izabere 8 budućih članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Za izbor je bila potrebna dvotrećinska podrška poslanika i nju je dobio samo jedan kandidat – viši tužilački pomoćnik iz Pančeva Aleksandar Popović (o njemu nešto kasnije). Preostalih 7 članova pravosudnih saveta biraće novi i alternativni ustavni mehanizam, takozvana petočlana komisija. Ovde smo ranije upozoravali na opasnost da upravo Komisija da konačni oblik savetima i time onemogući da tužilaštvo i sudstvo evoluiraju od pomoćnih organa izvršne vlasti do samostalnih i nezavisnih. Kao što to obično biva nije trebalo dugo da se načelne zamerke i bojazni preobraze u sasvim realne, opipljive i teško otklonjive probleme.

Komisiju koja će izabrati istaknute pravnike čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana. Ova Komisija odlučuje većinom glasova. Dakle, za podršku kandidatima, odnosno za izbor 7 istaknutih pravnika dovoljna će biti samo 3 komisijska glasa.

Ako pogledamo personalni sastav Komisije o kojoj je reč, u njoj se redom nalaze ličnosti koje je na funkcije birala Narodna skupština. Radi se o Vladimiru Orliću, Zagorki Dolovac, Jasmini Vasović, Snežani Marković i Zoranu Pašaliću. Međutim, kao da to nije dovoljno loše, svih petoro je birala Narodna skupština u kojoj je vladajuću većinu činila ista koalicija – ona na čijem je čelu Srpska napredna stranka. Predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića, koji je i partijski kadar, Skupština je izabrala 2022. godine. Predsednicu Vrhovnog suda Jasminu Vasović i najvišeg tužioca Zagorku Dolovac Skupština je izabrala 2021 (obe u problematičnim i nejavnim postupcima). Predsednicu Ustavnog suda Snežanu Marković Skupština je izabrala 2016, dok je izbor Zaštitnika građana Zorana Pašalića sasvim svež. On je na ponovljeni mandat izabran prošlog četvrtka.

Dakle, petoro komisijaša kojima je kadrovik bila Narodna skupština i koji se na ovim funkcijama – to se bez ostatka može reći – nalaze zahvaljujući političkoj podobnosti i profesionalnoj poslušnosti, odrediće dalju sudbinu srpskog pravosuđa. Izabrani istaknuti pravnici će u Visokom savetu tužilaštva zabetonirati uticaj zakonodavne i izvršne vlasti (6/11 glasova), dok će u Visokom savetu sudstva istaknuti pravnici u džepu držati kartu kojom u svakom trenutku mogu da uslove odlučivanje VSS-a ili da ga blokiraju. Njihov glas će biti presudan za uspostavljanje kvoruma za održavanje sednice i o tome je na Peščaniku više puta bilo reči.

Usvajajući ustavne amandmane u februaru 2022, a zatim i Zakon o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu
tužilaštva u februaru ove godine Vlada se, na čelu sa ministarkom pravde, zaricala da će istaknuti pravnici biti profesionalci koje će konsenzusom (dvotrećinskom većinom) izabrati poslanici vladajuće većine i opozicije, a da se postupanje Komisije uspostavlja tek kao izuzetak koji neće biti korišćen bez preke potrebe. U ovu navodno plemenitu nameru Vlada je donekle ubedila i Venecijansku komisiju koja je u načelu odobrila ideju alternativnog načina izbora istaknutih pravnika ukoliko dođe do skupštinske blokade. Ipak, Venecijanska komisija je poslednji put u decembru 2022. konstatovala da ne postoji samo jedan adekvatan i efektivan model mehanizma za deblokadu odsustva skupštinske većine, te je Srbiju uputila i na druga moguća rešenja poput korišćenja proporcionalnog metoda glasanja (par. 63 Mišljenja VK od 19.12.2022).

Boljim poznavaocima domaćih političkih prilika je odavno jasno da propisivanje visoke dvotrećinske većine za izbor istaknutih pravnika vodi direktno u naručje petočlane komisije. Ona sa samo 3 glasa može još čvršće da stegne čvor oko vrata pravosuđa. Komisija to neće raditi izuzetno već, kao što vidimo na tekućem primeru, prilikom prvog izbora istaknutih pravnika.

Komisija će u narednih 30 dana odlučiti o tome kojih 7 kandidata će postati članovi VSS-a i VST-a. Međutim, tu nije kraj. Komisija će, prema ustavnom i zakonskom rešenju, morati da raspravlja o svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs i koji ispunjavaju uslove za izbor.2 Njih je ukupno bilo 22, te će biti izuzetno zanimljivo videti da li će se petočlana komisija odlučiti za nekog od kandidata koji su prethodno „prošli odbor“ i o kojima se Skupština izjašnjavala, ili će se pak odlučiti za nekoga koga poslanici vladajuće većine nisu predložili u skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na kraju, treba se posvetiti i Aleksandru Popoviću, kandidatu koji je dobio dvotrećinsku podršku poslanika u Narodnoj skupštini. Njegova biografija je skromna, a njen tekst u ograničenoj korelaciji sa pravilima srpskog jezika. Izabrani istaknuti pravnik svakako ne bi prošao standardni test istaknutosti pravnika, odnosno ne bi prošao uslov poznatosti i uslov izdvajanja od drugih pravnika. Uostalom, to je potvrdio i sam Popović koji je u sopstvenom predstavljanju rekao da se ne može pohvaliti stručnim radom, a da je njegov najveći uspeh u karijeri to što je uticao da jednom klijentu bude ukinut pritvor, nakon što je on (Popović) održao dvoipočasovni govor pred sudijom. Da li se ovde radi o istini ili legendi, sasvim je svejedno, jer je navedeni kandidat jedini istaknuti pravnik po mišljenju Narodne skupštine – makar od onih koji su se prijavili na javni konkurs, među kojima ima i dugogodišnjih profesora prava.

Zbog čega su za ovog kandidata glasale sve stranke vladajuće većine, poslanička grupa Zavetnici, NADA, samostalni poslanici Dejan Bulatović i Žika Gojković, kao i poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić – ostaje pitanje na koje poslanici koji su mu dali glas treba da odgovore.

Čitaocima je poznata domaća izreka o upravljanju javnim poslovima: ukoliko nešto ne želiš da uradiš, napravi Komisiju. U konkretnom slučaju, zakonodavna i izvršna vlast ne žele da se odreknu čvrste kontrole nad odlučivanjem u pravosuđu. Njihova duga ruka će, preko petočlane Komisije i izabranih istaknutih pravnika bez stava i integriteta, još najmanje 5 godina vedriti i oblačiti tužilaštvom i sudstvom. Da će ishod još jedne reforme pravosuđa biti ovakav nije bilo teško pogoditi. Štaviše, bilo je predvidljivo da će biti baš tako.

Kako se tome nismo usprotivili na vreme, na referendumu o promeni Ustava, sada smo prinuđeni da po ko zna koji put posmatramo posledice donošenja ozbiljnih društvenih i državnih odluka u zatvorenom krugu ljudi u kome presudni glas ima politička partija.

Prihvatim poziv AKS da jednoj ženi pružim besplatnu pravnu pomoć. Ona prestravljena, sud oslobodio njenog bivšeg muža optužbe za nasilje u porodici, muž je davio veštak potvrdio, sudija muškarac, poklanja veru svedocima koji nisu bili tu. I posle zašto nam je toliko žena ubijeno?

— Marija (@egobobica) June 1, 2023