by bemty Tue Dec 02, 2014 3:58 pm
ima pik na komuniste, to je jasno. na to sam kolutala ocima jos kao student.
meni je blank slate bio uzasno dragocena knjiga, jedna od onih koje su me snazno profesionalno definisale. prosetao me je kroz (tada) poslednjih 30 godina istrazivanja u kognitivnoj, socijalnoj, razvojnoj psihologiji, psihologiji licnosti i pomalo i klinickoj praksi. to je nesto sto na faksu nisam mogla da dobijem, a ubijala sam se da saznam sta se u mojoj struci zbilja radi ovih dana. doprinelo je da odlucim da je istrazivacki posao uzasno zanimljiv, i da vredi izaci napolje i baviti se time. i bila sam mu zahvalna sto opisuje stvari tako jednostavno, na opstem nivou, jer nije bilo sanse da sama prodjem kroz sve te clanke... na stranu sto nas niko nije ucio ni kako da citamo clanke. u danasnje vreme mislim da su mu mnoge interpretacije bile povrsne, ali u ono vreme mi je uzasno koristilo.
druga bitna stvar je bio statisticki model koji je u pozadini cele knjige, a koji sam kao student uspevala da procitam izmedju redova. model u kom je interakcija geni-sredina u prvom planu, koji nije samo puka recenica da sve utice na sve. i tad mi je bilo jasno da su statisticki modeli prizme kroz koje se nauka prelama (sto mogu posvedociti verovatno najdosadnijim esejem u istoriji psihologije licnosti koji sam napisala na drugoj godini, povodom toga kako je razvoj statistike uticao na vidjenje koncepta licnosti). ti modeli definisu koja pitanja ima smisla postaviti i definisu i kako intepretiramo rezultate. ovaj model s interakcijom je bio jedan od onih aha momenata, kad kockice neocekivanih i neobjasnjivih rezultata iz domena licnosti odjednom klak-klak-klak padnu na svoje mesto i sklope se u celinu.