Srpska pravoslavna crkva

Vladika #Joanikije izabran za mitropolita crnogorsko-primorskog
#vesti #Srbija

https://t.co/Ri1j84hQip pic.twitter.com/mxkdWfanY5

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) May 29, 2021

Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.

Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.

Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју.

Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.

Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици

 Патријарх српски Порфирије упутио је данас министарки културе Маји Гојковић допис којим тражи одлагање усвајања Закона о културном наслеђу.

У допису Порфирије наводи да је Српска православна црква највећи појединачни власник духовног, покретног и непокретног културног наслеђа у Србији, али да није била укључена у процес израде тог закона.

Srpska i hrvatska nacija suviše su male i upućene jedna na drugu da bi u budućnost išle zatrovanih odnosa.

Crkve imaju ogroman uticaj i
hvala Patrijarhu srpskom na ovim i ovako odabranim rečima, i drugim dobrim potezima za kratko vreme. pic.twitter.com/am2Wrjesm9

— Saša Janković (@sasajankovic) June 1, 2021