Antivakseri i ostale stetocine

Nauka je postala religija sa svim svojstvenim joj atributima. Ona ima svoj „simvol vere“; u njemu su sadržani svi osnovni dogmati nauke kao religije. Pre svega – dogmat materijalizma. Takođe, dogmati racionalizma, empirizma, eksperimentalne provere itd. To su bazni dogmati koji su formulisali filosofi u 16. i 17. veku. Posle toga pojavili su se dogmati drugog pokolenja. Na primer, dogmat evolucionizma i postanka čoveka od majmuna. Dogmat takozvanog „darvinizma“ o kome ćemo posebno govoriti. Nauka ima i svoje svece – znamenite naučnike iz prošlosti, neporecive autoritete. Stvorena je i posebna hijerarhija u obliku naučnih zvanja i naučnih stepena, dužnosti. Na vrhu hijerarhijske piramide nalaze se žreci – akademici i predsednici akademija nauka. Blizu vrha su gurui koje svi moraju da slušaju (na primer: Čarls Darvin, Albert Ajnštajn). Na kraju, i nauka ima brojne rituale koji podsećaju na crkvenu službu. Recimo, odbrana disertacija, izbori akademika, svečano dodeljivanje Nobelove nagrade itd.

Akademija nauka – najozbiljnija je institucija čija istorija seže duboko u prošlost. Neki misle da se akademija nauka koreni u vremena kada je Platon osnovao svoju Akademiju – mesto u kome je, šetajući, besedio sa učenicima o svetu i metafizici. Platonska Akademija je religiozno-filosofski savez osnovan 380-ih godina p. n. e, blizu Afina, u kraju nazvanom po mitskom heroju Akademu. U Akademiji je proučavan široki krug disciplina: filosofija, matematika, astronomija, prirodne nauke i dr.; unutar nje postojala je podela na starije i mlađe; osnovni metod obučavanja bila je dijalektika (dijalog).[1]

No, po mom mišljenju, savremena akademija nauka kopira jednu drugu instituciju iz prošlosti. Zapravo – instituciju koja se kod drevnih Jevreja zvala „ješiva“ – škola za proučavanje Talmuda. Drugi naziv ove škole bio je „akademija“. Ubrzo nakon Rođenja Hristovog, kada su Jevreji izgnani iz Jerusalima i Palestine, niz ješiva bio je organizovan van granica Judeje, čak i Palestine, na teritoriji Vavilonije (Javna, Sura, Pumbedita). Ješive (akademije) su, u nekoj meri, zamenile Jevrejima sedamdesetih godina Jerusalimski hram, i bile centar jevrejskog duhovnog života. Neke od ovih ješiva (akademija) bavile su se ne samo izučavanjem Talmuda, već i njegovom daljom doradom. Konkretno, Akademija u Suri je završila razradu Vavilonskog Talmuda.[2]

„Vavilonski Talmud u suštini predstavlja tumačenje i razvijanje Mišne, onako kako je produbljivana u velikim akademijama Vavilonije. Iako ne postoji tačan datum početka ili završetka ovog perioda, po tradiciji, period Vavilonskog Talmuda datira od dana Abva Ariha (obično zvanog Rav) i Samuila, od prve polovine trećeg veka do kraja predavačke delatnosti Ravina 499. godine. Najvažnije akademije su se nalazile u Nehardu, Suri, Pumbeditu, Mahozu. Kada bi dve ili više akademija radile naporedo, centar izučavanja se često premeštao iz jedne u drugu. Delimično je to bilo uslovljeno političkim progonima; na primer Nehardeja je bila razrušena 259. godine, posle Samuilove smrti, i obnovljena tek kasnije; a delimično bi se ješiva obnavljala i kroz figuru predavača koji je bio na čelu akademije. Vodeći učitelji su bili Samuil u staroj školi u Nehradi, i Rav, osnivač akademije u Suri.“[3]

Stranice Vavilonskog Talmuda (Foto: Wikimedia/Sotheby’s)

U akademijama su radili ljudi koje su zvali „naučnici“, „književnici“. Najveći autoriteti nosili su zvanje „doktor“. U takvim akademijama naučnici su pripremali rabine – „kadrove“ za rad u sinagogama. „Tokom mnogih pokolenja iz ješiva (akademija) su izlazile duhovne vođe jevrejskog naroda. Koristeći se vrhovnim autoritetom među Jevrejima, ješive su vršile i zakonodavnu funkciju… Ješive su umnogome uslovile socijalnu strukturu jevrejstva“.[4]

Uporedna analiza dva tipa akademije iz prošlosti – Platonove Akademije i akademije drevnih Jevreja – pokazuje da savremene akademije nauka imaju mnogo više sličnosti sa drugim oblikom. Akademije drevnih Jevreja rešavale su zadatke kako religioznog tako i socijalno-političkog karaktera. Pre svega, one su bile pozvane da obezbede kontrolu jevrejskih vođa nad narodom. Od talmudskih akademija napravljen zbornik zakona, propisa i normi postao je istina u poslednjoj instanci. „Talmud kaže“ – predstavlja imperativ veoma sličan frazi „Nauka je rekla“. Savremena nauka (ne samo akademska) ne bavi se, pre svega, potragom za istinama (kao što je to bilo u Platonovoj Akademiji), već stvaranjem istine i, kasnije, njenim uvođenjem u svest miliona ljudi (kao što se to radilo u akademijama koje su stvorile Talmud i uvele u svest jevrejskog naroda njegove ideje). Religiozna komponenta savremene nauke je nesumnjiva.

Erős Pista wrote:Ko je ovaj covek? Cime se bavi? Od cega zivi? Zasto ga iko slusa?