Vučićeva Srbija

Daï Djakman Faré wrote:pa majku preveliki mi je stretch da je to onaj nas simon.

Mór Thököly wrote:Kako im ne dosadi vise sa NSP, 30 godinja verglanja gluposti

Zagorka Dolovac sprečila zamenika tužioca Predraga Milovanovića da brani presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića od žalbi odbrane

https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/zagorka-dolovac-sprecila-zamenika-tuzioca-predraga-milovanovica-da-brani-presudu-za-paljenje-kuce-novinara-milana-jovanovica-od-zalbi-odbrane/

Ovim iznenadnim preokretom ugrožena je presuda koja je ulila nadu medijskoj zajednici i građanima Srbije, a kojom su u februaru osuđeni Dragoljub Simonović i njegovi saradnici koji su zapalili kuću novinara Milana Jovanovića. Ova izuzetno važna presuda sada je napadnuta sa četiri žalbe odbrane Apelacionom sudu i na njih tužilac Predrag Milovanović, koji je u proces uključen od početka i koji je jedan od najzaslužnijih za efikasno suđenje u ovom slučaju, neće moći da odgovori

Prvostepena presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića trenutno visi ni na nebu ni na zemlji. Nema sudije i nema tužioca, dve ključne ličnosti koje su omogućile da se relativno brzo dođe do presude u jednom od najtežih slučajeva napada na novinare u novijoj istoriji Srbije.

Sudija Slavko Žugić je otišao u penziju, a najviše zabrinjava to što je i zamenik javnog tužioca Predrag Milovanović, suprotno i uprkos svojim željama i zalaganju da ovaj važan slučaj dovede do pravosnažnosti, onemogućen da zastupa i brani optužnicu.

Ličnom odlukom Zagorke Dolovac, republičke javne tužiteljke i predsednice Državnog veća tužilaca, zamenik javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva Predrag Milovanović ekspresno je „oslobođen vršenja dužnosti zamenika javnog tužioca“ da bi se posvetio samo obavljanju funkcije člana Državnog veća tužilaca (DVT), na koju je izabran krajem prošle godine.

Dolovac može, ali ne mora da tužioca skine s predmeta
Konstitutivna sednica Državnog veća tužilaca održana je 6. aprila ove godine, a već posle tri dana, 9. aprila, Predrag Milovanović je dobio rešenje kojim mu se onemogućava da vodi predmet paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin.

Od šest novoizabranih članova DVT, samo dvoje je razrešeno sa funkcije zamenika tužioca, a četvoro će diskrecionom odlukom Zagorke Dolovac nastaviti da se bavi svojim dosadašnjim poslom i pored angažmana u DVT.

Javna tužiteljka Dolovac se bez ikakvog obrazloženja oglušila i ignorisala zahteve Predraga Milovanovića da nastavi da radi značajan medijski predmet.

Predrag Milovanović nije krio svoju zabrinutost i razočaranost zbog odluke da bude „oslobođen“ zastupanja optužnice u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin

Odluku o „oslobađanju vršenja dužnosti zamenika javnog tužioca“ Predraga Milovanovića, Zagorka Dolovac iznela je pod tačkom razno na sednici 6. aprila, iako tako važna odluka zaslužuje da bude posebna, unapred najavljena tačka dnevnog reda.

Takođe, odluka Zagorke Dolovac je većinom glasova potvrđena na telefonskoj sednici DVT, na kojoj je Milovanović ponovio svoj zahtev da nastavi da postupa po predmetima koje je vodio – do pravosnažnosti.

Iako je predsednica DVT Dolovac na sednici od 6. aprila rekla da će ovaj njegov zahtev razmotriti i doneti odluku koja će biti najbolja za javnotužilačku organizaciju, odluka nije obrazložena, kao što ni u rešenju nije ostavljena mogućnost da Predrag Milovanović nastavi da prati svoje predmete do pravosnažnosti.

Prema Zakonu o Državnom veću tužilaca, izborni članovi DVT iz redova zamenika javnih tužilaca mogu da nastave da obavljaju svoju funkciju i ne moraju da od nje budu oslobođeni, naprotiv.

Zakon decidirano, u članu 11 kaže da se član Veća „može osloboditi vršenja funkcije zamenika javnog tužioca za vreme obavljanja funkcije u Državnom veću, na osnovu odluke Državnog veća“.

Cenzolovka je poslala mejl sa pitanjima za predsednicu DVT Zagorku Dolovac zašto je doneta takva odluka „uprkos protivljenju gospodina Milovanovića, kao i uprkos tome što je bio angažovan u predmetu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića u kome je, uz velike zasluge zamenika tužioca, do sada napravljen veliki korak u efikasnosti privođenja pravdi okrivljenih i osećaju da je pravda dostižna, a zločin kažnjiv“. Do sada nismo dobili odgovor.

MILAN JOVANOVIĆ OGORČEN: DA LI SE OSTVARUJU SIMONOVIĆEVE PRETNJE DA TUŽILAC VIŠE NEĆE RADITI SVOJ POSAO?
Milan Jovanović i tužilac Predrag Milovanović (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

„Presuda je doneta pre dva meseca. Pitam se zašto predsednica suda još nije delegirala predmet drugom sudiji. Taj sudija bi trebalo i da žalbe optuženih dostavi zameniku javnog tužioca, a da on na njih odgovori. Odbrana okrivljenih takođe treba da odgovori na žalbu tužioca. Tek tako formiran predmet može otići na Apelacioni sud. Ti odgovori na žalbe treba da se urade u roku od tri dana. Zašto je presuda posle dva meseca još u prvostepenom sudu? Koji je to razuman rok da se donese pravosnažna odluka, ne znam, ali se pitam da li ću dočekati tu pravosnažnu presudu“, kaže Milan Jovanović za Cenzolovku.

„Čemu mogu da se nadam kad sam saznao da je tužilac otišao na drugu funkciju, a da mu je predmet oduzet i uskraćeno mu je pravo da odgovori na žalbe okrivljenih. Javno pitam ministarku pravde, predsednicu suda, republičkog javnog tužioca čemu ova opstrukcija. Zašto je predmet još uvek u osnovnom sudu i još nije dostavljen Apelacionom sudu. Sad vidim koliko sam imao sreće što su istragu i sudski postupak vodili časni i pošteni tužilac i sudija Slavko Žugić.“

Kako komentarišete to što je iznenada Predrag Milovanović onemogućen da zastupa optužnicu?

„Da li su se ostvarile pretnje Dragoljuba Simonovića (iznete tokom prvostepenog sudskog procesa, prim. nov.) da gospodin Milovanović više neće raditi ovaj posao? To mi nije jasno. A preko društvenih mreža vidim komentare pojedinih okrivljenih koji kažu ’ko se zadnji smeje, najslađe se smeje’. Sve je moguće u našem pravosuđu. Ova presuda bi bila važna za budućnost slobode medija. Nije mi jasno da li ću dočekati tu pravdu, da li ćemo izaći iz ovog brloga“, kaže Milan Jovanović.

Milan Jovanović i Jela Deljanin ne mogu da traže ni odštetu za štetu koju su pretrpeli pre nego što bude doneta pravosnažna presuda. U požaru koji je 12. decembra 2018. godine, prema presudi, naložio Dragoljub Simonović, izgorela im je kuća i kompletna imovina koju su sticali celog života.

Milovanović: Želeo sam da nastavim
Predrag Milovanović nije krio svoju zabrinutost i razočaranost zbog odluke da bude „oslobođen“ zastupanja optužnice u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin.

U razgovoru za Cenzolovku je rekao da se protivi takvoj odluci i da je ona suprotna njegovom dubokom profesionalnom i etičkom osećanju, ali i ličnom osećanju saosećanja prema žrtvama teškog zločina.

„Prvostepena presuda je samo prvo poluvreme i profesionalno ću, već sam to rekao, biti zadovoljan samo pravosnažnom presudom. Želim da profesionalno odgovorim izazovu tog predmeta i to sam jasno izneo na obe sednice Veća, a pozvao sam se i na jasno izražen cilj predsednika Republike i premijerke da se država bori protiv organizovanog kriminala i svih drugih oblika kriminaliteta. Rekao sam da želim lično da doprinesem tome tako što ću nastaviti da postupam po svim mojim predmetima do njihove pravosnažnosti. Posebno mi je važan, a to sam istakao i na sednicama Veća, ovaj medijski predmet. Međutim, lična odluka predsednice Veća bila je da me oslobodi funkcije zamenika javnog tužioca“, rekao je za Cenzolovku Predrag Milovanović.

Nepodeljeni utisak javnosti koja je pratila postupak za paljenje kuće novinara bio je da se do presude došlo zahvaljujući efikasnom i profesionalnom zameniku tužioca Predragu Milovanoviću i iskusnom sudiji Slavku Žugiću

U međuvremenu, prvostepena presuda za paljenje kuće novinara napadnuta je sa čak četiri žalbe iz redova odbrane koje su podneli prvooptuženi Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, njegovi advokati Ivica Vuković i Viktor Gostiljac, kao i advokatica Zora Dobričanin Nikodinović koja zastupa drugooptuženog Vladimira Mihailovića, bivšeg policajca iz Grocke.

Na ove žalbe odbrane, zastupniku optužbe Predragu Milovanoviću onemogućeno je da odgovori iako je to presudno važno za dalju sudbinu prvostepene presude na Apelacionom sudu.

„Korisno je da tužilac odgovori na žalbe odbrane i to je, uostalom, njegovo pravo. U ovako važnim slučajevima i ozbiljnim predmetima odgovor tužioca na žalbu odbrane je jako bitan. Ta argumentacija se često ne vidi u javnosti jer se iznosi mimo pretresa, ali je važna. Ima tu i svojevrsnog pravničkog nadmudrivanja“, komentariše Milovanović za Cenzolovku u odgovoru na pitanje koliko činjenica da je sprečen da odgovori na žalbe odbrane ugrožava osuđujuću prvostepenu presudu i prolongira dolaženje do pravosnažne presude, jer umanjuje mogućnost da apelacija možda i odmah odbaci žalbe i potvrdi prvostepenu presudu.

Ovim iznenadnim preokretom ugrožena je presuda kojom su 23. februara, pre puna dva meseca, za teško delo protiv opšte sigurnosti na zatvorske kazne osuđeni Dragoljub Simonović (četiri godine i tri meseca) kao naručilac kriminalnog dela, Vladimir Mihailović (četiri godine) kao organizator i Aleksandar Marinković (četiri godine i tri meseca) kao neposredni izvršilac napada na kuću, ali i živote novinara i njegove supruge.


Republička javna tužiteljka i predsednica Državnog veća tužilaca Zagorka Dolovac (foto: Medija centar Beograd)

Drugi tužioci nastavljaju da rade na predmetima
U praksi nije nepoznato da zamenici javnih tužilaca, i pored toga što su zbog izbora u Državno veće tužilaca oslobođeni drugih dužnosti, ipak nastave da vode predmete koji su im važni. Tužilac Goran Ilić, koji je donedavno bio zamenik predsednika DVT i poverenik za samostalnost, kaže za Cenzolovku da je i on sam tokom mandata u DVT bio oslobođen obavljanja funkcije tužioca, ali je nastavio da radi jedan broj predmeta.

„Predrag Milovanović je odlično vodio postupak u slučaju paljenja kuće novinara i pokazao je visok nivo profesionalnosti, čime je i u javnosti zadobio veliko poverenje. Bilo bi dobro da nastavi da radi na tom slučaju do pravosnažnosti, jer bi zamena tužioca bila problematična u smislu efikasnosti i profesionalnosti. Trebalo bi da se dogovori sa tužiocem Drugog osnovnog javnog tužilaštva da ostane da zastupa optužnicu u tom predmetu“, rekao nam je Goran Ilić, član predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Međutim, javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva lopticu o odluci prebacuje nazad na DVT i Zagorku Dolovac. Na pitanje Cenzolovke o mogućnosti da Predrag Milovanović nastavi da zastupa optužnicu, iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva stigao je sledeći odgovor:

Milovanović je odlično vodio postupak u slučaju paljenja kuće novinara i pokazao je visok nivo profesionalnosti, čime je i u javnosti zadobio veliko poverenje. Bilo bi dobro da nastavi da radi na tom slučaju do pravosnažnosti, jer bi zamena tužioca bila problematična u smislu efikasnosti i profesionalnosti (tužilac Goran Ilić)

„Obaveštavamo vas da javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva ne isključuje mogućnost daljeg zastupanja optužnog predloga od strane dosadašnjeg zamenika, te da će uvažiti konačnu odluku koju oko nastavka zastupanja donosi Državno veće tužilaca.“

Iz tužilaštva smo dobili i sledeću informaciju i objašnjenje:

„Postupajući zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Predrag Milovanović podneo je žalbu Apelacionom sudu u Beogradu protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu, te predložio da se usvoji žalba ovog tužilaštva i da se preinači prvostepena odluka u pogledu krivične sankcije, odnosno da se Dragoljub Simonović osudi na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, okrivljeni Vladimir Mihailović osudi na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i okrivljeni Aleksandar Marinković da se osudi na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. S obzirom na to da ovom tužilaštvu još uvek nisu dostavljene žalbe branilaca okrivljenih, da je podneta žalba u delu koji se odnosi na izrečene krivične sankcije, da je podneta žalba na prvostepenu odluku od strane ovog organa, da se ne piše odgovor na žalbe okrivljenih, već se tužilaštvo kroz svoju žalbu osvrne i na primedbe odbrane, što je i učinjeno u navedenom slučaju.“

Zamenica javnog tužioca i portparolka Drugog osnovnog javnog tužilaštva Ivana Stojiljković ranije nas je obavestila da će, u skladu sa zakonom, optužnicu pred Apelacionim sudom zastupati apelacioni javni tužilac, odnosno zamenik koga on odredi, ali i da u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu nije određeno ko će zastupati optužnicu nakon što je Predrag Milovanović „oslobođen“ tog rada.

U Drugom osnovnom sudu, posle odlaska sudije Slavka Žugića u penziju, a čitava dva meseca nakon donošenja presude, nije određen predmetni sudija bez koga prvostepena presuda ne može da krene dalje. Jer, sudija u prvostepenom postupku treba da formira predmet, prikupi sve žalbe i odgovore na žalbe i sve to zajedno prosledi Apelacionom sudu.

Sudija Drugog osnovnog suda, koordinatorka za medije Irina Kovačević izjavila je za Cenzolovku da će koliko danas biti određen sudija za ovaj predmet i pružila je uveravanja da će se brzo postupati, u skladu sa važnošću tog predmeta.

Sudija Kovačević je objasnila da je sve urađeno u skladu sa poslovnikom i zakonom, a da su početkom aprila u Drugi osnovni sud primljene tri nove sudije od kojih će jedan preuzeti ovaj predmet.

OPTIMIZAM KOJI JE KRATKO TRAJAO
Prvostepena presuda protiv Dragoljuba Simonovića uzima se kao jedan od retkih pozitivnih primera za bezbednost novinara i slobodu medija u Srbiji. Međutim, kratko je trajao optimizam da se nešto menja u zemlji u kojoj ubistva, podmetanje bombe, prebijanja, pretnje i maltretiranje novinara ostaju neistraženi i nekažnjeni.

Do prvostepene presude se relativno brzo došlo nakon dve godine veoma mučnog suđenja koje su obeležile opstrukcije odbrane, pokušaji da se kupi vreme za okrivljene, od nedolaženja prvookrivljenog Dragoljuba Simonovića već na prvo zakazano ročište, pa do odlaganja ročišta zato što prvookrivljenog boli zub, te brojni zahtevi da se izuzmu sudija i tužilac, da se izuzme „cela Palata pravde“, vređanje suda, vređanje i omalovažavanje oštećenih…

U jednom trenutku, pred samu završnicu suđenja, delovalo je da će odbrana uspeti da izdejstvuje produženje procesa i odlaganje ročišta sve dok postupajući sudija Slavko Žugić ne ode u penziju, a suđenje samim tim krene iz početka, sa novim sudijom.

Nepodeljeni utisak javnosti koja je pratila postupak za paljenje kuće novinara bio je da se do presude došlo zahvaljujući efikasnom i profesionalnom zameniku tužioca Predragu Milovanoviću i iskusnom sudiji Slavku Žugiću, koji je, uprkos miniranjima odbrane, proces suvereno vodio ka presudi u, za naše prilike, nesvakidašnjem razumnom vremenu.

Otkako su i zamenik tužioca i sudija bili primorani da ovaj slučaj napuste, sve postaje neizvesno. Paralela sa poraznim, negativnim iskustvom sa suđenjem za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje traje šest godina i kome se još ne nazire kraj, nameće se sama od sebe jer pozitivnih primera koji bi ohrabrili očekivanja da je pravda dostižna – prosto nema.

Savamala: N1 došao do dokumenata – policajac priznao pa mu legalizovana zgrada

https://rs.n1info.com/vesti/priznanje-zarad-legalizacije-zgrade-i-nova-krivicna-prijava-za-sefa-smene-u-noci-rusenja-u-savamali/

Rušenje u Savamali, noć 24. na 25. april 2016.

Policajac Goran Stamenković 23. maja 2018. počinje da izdržava petomesečnu uslovnu kaznu.

Kaznu je Stamenković odslužio 23. oktobra 2018.

Rešenje o legalizaciji četvorospratne zgrade Stamenkovića doneto 2. novembra 2018.

Rešenje o legalizaciji postalo pravosnažno 20. novembra 2018.

Krivična prijava protiv policajca Gorana Stamenkovica podneta 9. jula 2020. zbog zidanja još jedne zgrade, nelegalne, u Mirijevu.

Erős Pista wrote:Samo mi nije jasno kako se sluzi uslovna kazna.

Spoiler:

Mór Thököly wrote:

12 tona zlata je oko 800 miliona dolara.

Mór Thököly wrote:Cisto radi onoga cija smo kolonija. 

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=04&dd=23&nav_id=1847429

12 tona zlata je oko 800 miliona dolara.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Da nismo postali kolonija ne bi tu ni kopali i ne bi nas sad bolela glava sta da radimo sa 12 tona zlata. Sto reko Avaks u Kenguru: ja sam ovde na krovu najoptimalniji; prihodi su mi nula, ali su mi i rashodi nula.