Notxor wrote:Nisam gledao, ali koliko se sećam serija je bila drugačija od svega domaćeg što se tad* snimalo i emitovalo tako da je verovatno tu pronalazila gledaoce.
*posle rekordne inflacije ulazi se u period 1 dinar, 1 marka.
A kad reče Smak, do novog broja Vremena pojma nisam imao je to i skraćenica.
Ne znam samo da li je nastalo kao skraćenica ili je to nadgradnja imena.
Erős Pista wrote:Ja nisam bio fan, ali sam gledao i bilo mi je relativno zabavno u prenijernom prikazivanju. Posle 10-ak godina, mozda i 15 godina sam uhvatio reprizu i bilo mi je jezivo sporo i dosadno, narocito u poredjenju sa brzometnim dijalozima tadasnjih sitkoma. Dijalozi su se posebno usporeni, sa nekim suludim dramskim pauzama koje isisavaju svaku potencijalnu dinamiku.
Ono sto je bilo i ostalo dobro je pokojni Lane koji je bio urnebesan, kao i Vesna Trivalic koja je na licni sarm uslela da izvuce ulogu. I ona klinka bila bas slatka
Serija je bila gledana jer je tada izgledala "moderno" i drugacije od Boljeg Zivota i ostalih serija Sinise P. Takodje, slutim da je ovo sto tebi smeta - neralne socijalne prilike - bilo manje problematicno, a mozda cak i privlacno zahvaljujujuci cinjenici da je ozivela nekakav optimizam s kraja osamdesetih. To se tada nije videlo kao laz ili obmana, nego kao depesa iz sveta kojem bismo mogli da pripadamo.
Tako se ja bar toga secam.
Notxor wrote:Gradski odbor Narodne stranke Kragujevac - Saopštenje
(upozorenje: čitati oprezno. u slučaju glavobolje ili nesvestice - prekinuti čitanje)
- Spoiler:
Nismo mi srbijanski provincijski grad, mi smo grad velikog “Smaka”
Pre nekoliko dana, u svojoj kolumni “Nuspojave”, u nedeljniku “Vreme”, gospodin Teofil Pančić, u svojevrsnoj analizi muzičkog ukusa patrijarha Porfirija, u svom prepoznatljivom stilu, okarakterisao je neke od najvećih muzičkih autoriteta u našoj zemlji, u najmanju ruku, kao mediokritete, pomenuvši, među ostalima, i legendarnu kragujevačku rok grupu “Smak”. Uz to, svakako nije zanemarljiva činjenica da smo se, kao građani grada Kragujevca, “sasvim slučajno” pronašli u kvalifikaciji “srbijanski provincijski grad”.
Imati svoje mišljenje danas, u ovoj i ovakvoj SNS Srbiji je pravo bogatstvo, a posebno kada imaš priliku da ga izraziš i prikažeš, što gospodin Teofil Pančić obilato koristi, ne štedeći sebe, a pogotovo ne one sa druge strane, ali je preterao, kao i nebrojeno puta do sad i mišljenja smo da je reakcija potrebna.
Demokratija podrazumeva, naravno, drugačije i slobodno mišljenje i delovanje, ali u određenim granicama i ukusima, uz poštovanje različitosti, a gospodin Teofil Pančić namerno hoda po tankoj liniji između demokratije i anarhije, što i jeste njegov stil i srodno njegovim liberalnim stavovima.
Ne možemo reći da su nam mnogo puta stavovi i način razmišljanja gospodina Teofila Pančića nisu bili srodni i bliski. Treba se diviti čoveku te hrabrosti i smelosti da uvek iskaže svoje mišljenje i stav, ma koliko to, u tom trenutku, nepoželjno bilo, ali smo mišljenja da su neke granice ovoga puta prekoračene.
Podsećamo gospodina Pančića da je ovaj “srbijanski i provincijski” Kragujevac inače grad, vazda neprilagođenih ljudi, večito opozicionog i buntovnog načina razmišljanja i, možemo reći, “kontraških stavova”, te ljudi koji nisu podaničkog mentaliteta, a to je nešto što baštinimo i na šta se ponosimo i što je obeležilo ovaj grad u prošlosti. Složićemo se da to nije karakteristika jednog “srbijanskog provincijskog grada”. Uostalom, tim mentalitetom svakako ne mogu da se pohvale mnogo veći gradovi. Taj i takav stav izgradile su generacije stanovnika ovog grada slušajući upravo Smak i Šumadijski bluz, koji je oblikovao sve nas i ne samo nas, pa zbog toga legendarni status ove rok grupe mora ostati netaknut.
Inače, u gore navedenoj kolumni, takođe “nepošteđeni”, Cane iz Partibrejkersa nas je nazvao Lepeničanima jednom prilikom, ali to je deo njegovog šarma, i to nikome ne smeta. Uostalom, Cane je jedan, a Teofil nikako nije Cane.
Nismo namerno ulazili u negacije muzičkih stavova gospodina Pančića, jer o ukusima ne vredi raspravljati, mada duga masna kosa apriori ne podrazumeva dobar muzički ukus.
Vrednosti muzičkog stvaralaštva Samostalnog muzičkog ansambla Kragujevac su neporecive i potvrđene i priznate mnogo pre našeg vremena. Te vrednosti su prevazišle granice ovog grada, pa i stare države, potvrđene su kroz vreme i postojanje, pa je u najmanju ruku neumesno da ih relativizuje bilo ko.
Zbog svega navedenog, tražimo i molimo za više poštovanja prema građanima grada Kragujevca i samu grupu “Smak” od strane gospodina Pančića, kada nas njegovo britko pero ponovo bude “dodirnulo”. Izvinjenje nećemo tražiti, iz prostog razloga jer ga nećemo dobiti, a sigurni smo da pojam i fenomen izvinjenja gospodinu Pančiću nije poznat i blizak.
Na kraju, saznajemo da gospodin Teofil Pančić dolazi u ovaj “srbijanski provincijski grad”, kako bi učestvovao na javnoj tribini. Eto prilike da još jednom objasni i pojasni svoje stavove, te još jednom prosvetli “srbijance i provincijalce”, jer smo za njegovu posetu, i kao takvi, zamislite, ipak dovoljno dobri.
Gradski odbor Narodne stranke Kragujevac
Cousin Billy wrote:Jel ta serija nešto kao Smak? To se gledalo kao legitimacija da nisi dizelaš i seljak?
Erős Pista wrote:Ja nisam bio fan, ali sam gledao i bilo mi je relativno zabavno u prenijernom prikazivanju. Posle 10-ak godina, mozda i 15 godina sam uhvatio reprizu i bilo mi je jezivo sporo i dosadno, narocito u poredjenju sa brzometnim dijalozima tadasnjih sitkoma. Dijalozi su posebno usporeni, sa nekim suludim dramskim pauzama koje isisavaju svaku potencijalnu dinamiku.
Ono sto je bilo i ostalo dobro je pokojni Lane koji je bio urnebesan, kao i Vesna Trivalic koja je na licni sarm uslela da izvuce ulogu. I ona klinka bila bas slatka
Serija je bila gledana jer je tada izgledala "moderno" i drugacije od Boljeg Zivota i ostalih serija Sinise P. Takodje, slutim da je ovo sto tebi smeta - neralne socijalne prilike - bilo manje problematicno, a mozda cak i privlacno zahvaljujujuci cinjenici da je ozivela nekakav optimizam s kraja osamdesetih. To se tada nije videlo kao laz ili obmana, nego kao depesa iz sveta kojem bismo mogli da pripadamo.
Tako se ja bar toga secam.
Erős Pista wrote:
Kakav blast from the past na "kulturne ratove" ranih dvehiljaditih, u vreme kad su Teofilove kolumne bile actually relevantne.
fikret selimbašić wrote:Cousin Billy wrote:Jel ta serija nešto kao Smak? To se gledalo kao legitimacija da nisi dizelaš i seljak?
Ovo ti je superErős Pista wrote:Ja nisam bio fan, ali sam gledao i bilo mi je relativno zabavno u prenijernom prikazivanju. Posle 10-ak godina, mozda i 15 godina sam uhvatio reprizu i bilo mi je jezivo sporo i dosadno, narocito u poredjenju sa brzometnim dijalozima tadasnjih sitkoma. Dijalozi su posebno usporeni, sa nekim suludim dramskim pauzama koje isisavaju svaku potencijalnu dinamiku.
Ono sto je bilo i ostalo dobro je pokojni Lane koji je bio urnebesan, kao i Vesna Trivalic koja je na licni sarm uslela da izvuce ulogu. I ona klinka bila bas slatka
Serija je bila gledana jer je tada izgledala "moderno" i drugacije od Boljeg Zivota i ostalih serija Sinise P. Takodje, slutim da je ovo sto tebi smeta - neralne socijalne prilike - bilo manje problematicno, a mozda cak i privlacno zahvaljujujuci cinjenici da je ozivela nekakav optimizam s kraja osamdesetih. To se tada nije videlo kao laz ili obmana, nego kao depesa iz sveta kojem bismo mogli da pripadamo.
Tako se ja bar toga secam.
+1 na prvi bold.
Drugi bold.
Drugar je bio veliki (većeg ne poznajem) fan serije, gledali smo je u premijernom emitovanju. Kad je stao rat, radili smo par godina u istoj firmi i njegov san, koji sam bar tri puta sedmično slušao, bio je da napravi kuću i da u njoj ima šank kakav je i kod Cakane u stanu. Čini mi se da je mislio da ćesa tim šankom i atmosferu iz serije prenese u njegov novi dom, baška što mu je to izgledalo svjetski. Napravio je kuću na osami, najbliži komšija udaljen je od njega pola kilometra, uselio je u nju u jesen '02. i pozvao me u goste. Šank je tu, drugar sav ponosan. Peć koja je bila namijenjena da grije pogolemu prostoriju bila je smještena iza šanka i već u decembru šank je uklonjen. Plan je bio da na proljeće napravi novi raspored i da ponovo vrati šank ali je ubrzo prešao na islam i zbog toga je odustao od plana.
Cousin Billy wrote:Jao, šank...koliko je to bio big deal devedesetih, uz ideju da se odrasli ljudi u svojim životnim prostorima druže kao u pabu, uz spremanje pića, kanapee i zezanje. Baš jak simbol optimizma i nade, u vreme kada još uvek nije bila uzela maha ideja o životnom prostoru koji objedinjuje kuhinju i dnevnu sobu i u kome se obavlja najveći deo dnevnih aktivnosti, pre svega na radost investitora i proizvođača snažnih kuhinjskih aspiratora.
U ponekom domu šankovi su ispunili svoju svrhu. Najčešće, ipak, nisu, i samo su gutali prostor.
Erős Pista wrote: Ponekad kad se setim devedesetih izgledaju mi kao neka homogena siva masa, ali ustvari nije bilo tako uopste. Imale su ozbiljnih uspona i padova.
Cousin Billy wrote:Erős Pista wrote: Ponekad kad se setim devedesetih izgledaju mi kao neka homogena siva masa, ali ustvari nije bilo tako uopste. Imale su ozbiljnih uspona i padova.
Vidiš to je zanimljivo. Devedese za mene ne postoje kao jedinstvena celina. Svaka pojedinačna godina ima svoj identitet, a neke su toliko daleko jedne od druge da je jedna godina npr alga, a druga je npr. folklor, to jest baš ih ništa ne vezuje, čak nisu u istom ontološkom sistemu. Godina 1991. je podeljena na tri-četiri takve godine.
fikret selimbašić wrote:Cousin Billy wrote:
Vidiš to je zanimljivo. Devedese za mene ne postoje kao jedinstvena celina. Svaka pojedinačna godina ima svoj identitet, a neke su toliko daleko jedne od druge da je jedna godina npr alga, a druga je npr. folklor, to jest baš ih ništa ne vezuje, čak nisu u istom ontološkom sistemu. Godina 1991. je podeljena na tri-četiri takve godine.
Meni su devedeset kao vijek, svaka godina je dekada.
Cousin Billy wrote:Erős Pista wrote: Ponekad kad se setim devedesetih izgledaju mi kao neka homogena siva masa, ali ustvari nije bilo tako uopste. Imale su ozbiljnih uspona i padova.
Vidiš to je zanimljivo. Devedese za mene ne postoje kao jedinstvena celina. Svaka pojedinačna godina ima svoj identitet, a neke su toliko daleko jedne od druge da je jedna godina npr alga, a druga je npr. folklor, to jest baš ih ništa ne vezuje, čak nisu u istom ontološkom sistemu. Godina 1991. je podeljena na tri-četiri takve godine.
Albuquerque, it's time to cook, as Sony Pictures is set to unveil a set of Breaking Bad statues outside the Albuquerque Convention Center on July 29, 2022, in honor of the iconic series set in the New Mexico city.
Home
by Erős Pista Thu Jul 28, 2022 12:00 pm