Vučićeva Srbija

GRECO has just published its Second Compliance Report of Fourth Evaluation Round on Serbia (dealing with Corruption prevention in respect of members of parliament, judges and prosecutors), as adopted by GRECO at its 86th Plenary Meeting (Strasbourg, 26 – 29 October 2020), following the authorisation of the Republic of Serbia.

Имајући у виду горе наведено, ГРЕКО закључује да је Србија
задовољавајуће спровела или на задовољавајући начин поступила по
две од тринаест препорука које су садржане у Извештају о евалуацији у
оквиру четвртог круга. Десет препорука је делимично спроведено, а једна није
спроведена.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da u dijalog vlasti i opozicije ne smeju da se mešaju "ni Vlada Srbije ni Evropska komisija".

Navodeći da je dijalog u nadležnosti Skupštine Srbije i Evropskog parlamenta, ocenila je da "nijedno ministarstvo" pa ni ono na čijem je čelu, ne sme da se meša u taj proces.

Od danas su na adresi budzeti.data.gov.rs građanima dostupni budžeti više od 90 gradova i opština u formatu otvorenih podataka zahvaljujući platformi „Otvoreni budžeti“.

Budžeti u formatu otvorenih podataka omogućavaju jednostavan i lako razumljiv prikaz budžeta gradova i opština u Republici Srbiji, na mapi i uz odgovarajuću vizuelizaciju. Omogućeno je, takođe, preuzimanje podataka u formatu otvorenih podataka koji je standardizovan za sve lokalne samouprave, pa se pruža mogućnost za analizu i upoređivanje podataka, kao i njihovo dalje korišćenje.

Objavljivanje budžeta u formatu otvorenih podataka doprinosi povećanju transparentnosti javnih finansija na lokalnom nivou. „Otvoreni“ budžeti građanima, privredi i medijima omogućavaju uvid u planiranje utroška javnog novca, s ciljem da se jača poverenje između jedinica lokalne samouprave i njihovih građana. Istraživanja širom sveta potvrđuju pozitivan uticaj otvorenosti budžeta na bolje donošenje odluka, kao i uključivanje i informisanost građana i privrede.

„Prikazivanje budžeta u formi otvorenih podataka predstavlja značajan iskorak inicijative otvorenih podataka u oblast javnih finansija, otvorenosti i transparentnosti rada gradova i opština,” kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

„Kancelarija za IT i eUpravu od svog osnivanja podržava otvaranje podataka u Republici Srbiji, od uspostavljanja nacionalnog Portala otvorenih podataka do tehničke podrške državnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave. Portal otvorenih podataka predstavlja otvoren resurs za sve institucije i građane Srbije - kako za kvalitetno informisanje i donošenje boljih odluka na osnovu podataka, tako i za kreiranje inovativnih aplikacija uz pomoć novih tehnologija”, dodao je Jovanović.

Značaj otvaranja budžeta u formatu otvorenih podataka može se sagledati i iz perspektive globalne inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“, kojem se Republika Srbija pridružila 2012. godine. Strateški ciljevi ovog partnerstva su obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta radi poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva, osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama, i upotrebu novih tehnologija.

U želji da se šire promovišu koristi otvorenih podataka, Kancelarija za IT i eUpravu poziva sve korisnike koji su na osnovu podataka preuzetih sa ove platforme kreirali vizuelizaciju, aplikaciju ili drugi slučaj upotrebe, da se jave putem elektronske pošte na opendata@ite.gov.rs .


Otvaranje budžeta u formatu otovrenih podataka je podržano od strane projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“ koji sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva. Platforma „Otvaranje budžeta“ je razvijena od strane Opservatorije društvenih inovacija - ODI.

Altiparmakov i saradnici wrote:Није објашњено на шта тачно одлази око 150 млн евра повећања нето буџетских позајмица (претпостављамо да највећи део тих средстава иде за Ер Србију). Канцеларија за јавна улагања добила је нових 100 млн евра без било каквог објашњења намене тих средстава, што је неочекивано имајући у виду да се истим ребалансом, на пример, транспарентно показују инвестициони пројекти који се извршавају са раздела Министарства грађевинарства. Није објашњено ни зашто су инвестиције Министарства одбране повећане за око 100 млн евра (трошкови изградње и опремања ковид-болница могу објаснити тек половину овог повећања). Затим, у ребалансу се појављују нове буџетске ставке од 40 млн евра за субвенције у електроенергетском сектору (које највероватније одлазе у ЕПС), субвенције за авиосаобраћај од 35 млн евра (које највероватније одлазе на изградњу аеродрома у Требињу) и друго.

...

Јавни дуг ће у 2020. имати снажан раст – са 53% БДП-а на око 60% БДП-а што је неодрживо висок дуг за Србију. Висок фискални дефицит доводи до снажног повећања јавног дуга Србије у 2020. години. Ово повећање било би још веће да држава није дочекала здравствену кризу с неуобичајено високим депозитима (имала је између осталог на рачуну и средства од исплаћене концесије за Аеродром Никола Тесла). Дакле, већи део мањка у буџету који у 2020. износи око 4,2 млрд евра јесте финансиран задуживањем и повећањем јавног дуга, али је један део дефицита држава успела да покрије и из сопствених средстава (очекујемо да ће и новац од продаје Комерцијалне банке да се искористи за финансирање дефицита до краја године).

...

Контрола зарада у јавном сектору није само пресудна за стабилизацију јавних финансија у 2021. већ је и економски оправдана. Пре свега, издвајања из буџета за плате тренутно су неодрживо висока. Томе је знатно допринео и њихов изузетно висок раст у 2020. од око 10%, до ког је дошло уз пад привредне активности од око 1,5%. Такође, плате у јавном сектору далеко су веће него у приватном сектору, а сигурност посла је већа. Запослени који примају плате из буџета имају око 20% већу просечну плату него у приватном сектору и та разлика се не може објаснити само бољом квалификационом структуром запослених у општој држави (у републичким јавним предузећима ова разлика у односу на приватни сектор још је већа и износи чак 40%). Због свега тога раст зарада у јавном сектору требало би да се замрзне у 2021. или у најбољем случају да се дозволи њихово повећање које би пратило инфлацију (не веће од 2% али тек уколико детаљније фискалне анализе покажу да је и то могуће). Једна од алтернатива можда би могла бити да се награде, макар и симболично, само запослени у јавном сектору који раде у условима повећаног ризика или имају веће обавезе током кризе – попут здравства и просвете. Преостали део јавног сектора има у кризи добро заштићене (релативно високе) зараде и заштићена радна места и није оправдано да се угрожава фискална стабилност земље да би се и њима удовољило.

Kirko Skaddeng wrote:I ja čitam i ne verujem. Najnormalniji procenat, potpuno održiv. Kakva su ovo austerity budalesanja u godini pandemije?

Mór Thököly wrote:Btw 

https://www.blic.rs/biznis/vesti/pored-frilensera-porez-ce-placati-i-gastarbajteri-racunica-kaze-da-bi-na-1000-evra/ywlmb3r

buffalo bill wrote:Što bi dug od 60% BDP-a bio neodrživo visok?

ćaća wrote:

Mór Thököly wrote:Btw 

https://www.blic.rs/biznis/vesti/pored-frilensera-porez-ce-placati-i-gastarbajteri-racunica-kaze-da-bi-na-1000-evra/ywlmb3r

Na šta da plaćam porez? Prihode u Srbiji nemam. Porez na imovinu plaćam redovno.

Летећи Полип wrote:Ok, to je posledica. Ali zašto ima prostora na 53%, a nema na 60?

Margit Savović wrote:

buffalo bill wrote:Što bi dug od 60% BDP-a bio neodrživo visok?

Jer sa ovakvom situacijom imas malo prostora za investicije koje generisu rast cija bi stopa u konacnici trebalo da bude veca od prosecne kamatne stope na javni dug, da bi se zaustavila spirala zaduzivanja.

ćaća wrote:

Mór Thököly wrote:Btw 

https://www.blic.rs/biznis/vesti/pored-frilensera-porez-ce-placati-i-gastarbajteri-racunica-kaze-da-bi-na-1000-evra/ywlmb3r

Na šta da plaćam porez? Prihode u Srbiji nemam. Porez na imovinu plaćam redovno.

Mór Thököly wrote:

ćaća wrote:

Na šta da plaćam porez? Prihode u Srbiji nemam. Porez na imovinu plaćam redovno.

Ma nema reči za takav bezobrazluk

паће wrote:

Mór Thököly wrote:

Ma nema reči za takav bezobrazluk

Како нема? То се зове амерички порез на приход. Дакле плаћаш га ако си држављанин, или ако радиш за америчку фирму. Једно од та два је довољно, нема везе где си.

Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da se sad vidi kakva je greška što se isplatilo 600 miliona evra građanima (pomoć od 100 evra po punoletnom stanovniku) i što se neselektivno pomagala privreda.

„Da je po 100 evra isplaćeno trećini najsiromašnijih, sada bi moglo opet da im se isplati po 100 evra, a bilo bi novca i za pomoć pogođenoj privredi. Da su mere donete pre dve, tri nedelje bili bi i manji troškovi za zdravstvo, a i više ljudi bi bilo zdravo i moglo da ide na posao. Sa ovim se sve zemlje suočavaju, da biraju između ekonomije i zdravlja građana. Samo treba imati na umu i da gašenje ekonomije nosi rizike po zdravlje građana. Između te dve loše opcije biramo kombinaciju koja je najmanje loša“, ocenjuje Arsić dodajući da je izjava predsednika preterano dramatična jer se kao prvo sasvim sigurno neće uvoditi oštre mere kao u martu i aprilu, a neće ni toliko trajati.

„Zaustavljanje svega na mesec dana bi bio preveliki šok, ali fokusirano selektivno ograničavanje rada sektora koji najviše doprinose širenju zaraze ne bi imao dramatične posledice. Možda bi BDP bio manji za 0,2-0,3 poena, bili bi manji prihodi u budžetu, a veći rashodi, ali država se već zadužila za četiri milijarde evra i može još. Mada mislim da imaju dosta sredstava na depozitima“, objašnjava Arsić napominjući da 20 ili 30, pa čak i 50 miliona evra pomoći ugostiteljima i hotelijerima u vidu minimalca za zaposlene ili na neki drugi način ne bi trebalo da bude problem za državni budžet.

Prema podacima Zavoda za statistiku, zaposlenih u ugostiteljstvu i hotelijerstvu je u trećem kvartalu bilo 87.322 i ako bi se tome dodali još i zaposleni u kockarnicama i kladionicama kojih je oko 11.000, isplata minimalne zarade za njih u januaru bi državu koštala oko 25 miliona evra.

Mór Thököly wrote:

паће wrote:

Како нема? То се зове амерички порез на приход. Дакле плаћаш га ако си држављанин, или ако радиш за америчку фирму. Једно од та два је довољно, нема везе где си.

Ma pusti ti Ameriku, to je druga planeta.