Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

Sad me podseti, u kontekstu gornje diskusije - da li ste gledali "Sacavem"?

u sklopu svog ongoing projekta gledanja svih madjarskih filmova na karagargi pogledo sam magyar requiem karoly makk-a da vi ne biste morali. kao i svaki film o 1956 napravljen 1990 - film je potpuno beznadezno, neupotrebljivo i nadasve pateticno djubre (no suprise, sherlock). steta za coveka kome je svaki film od 1950ih naovamo gledljiv ako ne cesto odlican.

inace makk je majstor da uzme beznadezno dosadnu premisu i svojom cine-vestinom (i ponajvise odlicnim dijalozima) od nje napravi solidno zabavan i engaging film (ali ne i nista vise od toga). u principu bas dobar filmski zanatlija. neke od makk-ovih premisa:

- svekrva na samrti maltretira svoju snaju (Szerelem, 1971)
- dve starice na samrti telefoniraju jedna drugu i prisecaju se mladosti (Macskajáték, 1972)
- zena za grbom se useljuje u seosku stracaru ratnom veteranu i njegovoj zeni i onda svo troje zive zajedno (Ház a sziklák alatt, 1958)
- kurvaru koji zivi u bordelu dolazi staramajka u posetu i onda se svi pretvaraju da to nije bordel i emuliraju normy razgovore (Egy erkölcsös éjszaka, 1978)

Vladimir Motyl - (1970) Beloe solntse pustyni

ako je sustina spageti vesterna njihov vajb - odnosno trokut fotografija, pacing, muzika - beloe solntse pustyni apsolutno deliveruje u tom smislu. vrhunski ostern, verovatno najbolji kojeg sam gledao (bolji od ovih madjarskih) a ako se ne varam i prvi ostern uopste. radnja se desava u turkmenistanu, a zapravo (ono sto je meni bilo fascinantno) skoro sve snimljeno u dagestanu

Ваше благородие госпожа Удача.

jbt taj glumac sto to peva - luspekaev (vereschagin u filmu) - pola zdravlja je ostavio u ww2 a pola u tom filmu. najezio sam se kad sam citao posle koliko se namucio i u sustini zrtvovao za ulogu. on nije trebao da vise da glumi posto je bio u protezama i kao ajde da glumi epizodnu malu ulogu i na samom snimanju su se toliko uziveli on i motil da su prakticno samo dosnimvali i improvizovali sve vise i vise materijala za njegovog lika u filmu,

Tim elitnih advokata i istorijskih stručnjaka brani Rejčel Vajs od tužbe tipičnog gosta sa Balkan Infoa, koji sam sebe zastupa. Oni obrišu pod sa njime. THE END

Gledao. Baš loše.

"Потпуно присећање", ово новије издање, сам поново погледао само због звука... (још једном хвала удругурукуу на помоћи око набавке кутија) и јбт, осим блентаве почетне премисе, ово је боље од оног са Шворценигером. Под један, главни глумац уме. Кроз добар део филма делује баш уверљиво. Обе рибе су, истина, са истог негатива рађене, макљају се истим стилом а вероватно имају и истог фризера за ову прилику.
Хардвер и ефекти су добро урађени, без већих фрљотки (осим што се баш види да ње нема у колима кад се слупају, а у следећем кадру је он извлачи из кола, у ствари не, пипне и остави као мртву па тек након дужег освртања и зверања крене некуд и онда је одједном носи у рукама... штета, а била одлична јурњава дотле). Радња је подједнако запетљана (колико је слојева лажних сећања у његовој глави?) као и пре, на доста места у ствари боља.
Е сад да ли је било боље оно блентаво Шворцијево истрчавање у марсовску атмосферу да укључи ваздух и све оне секвенце кад радничка колонија цркава док дочека да мало дише, или ово са лифтом, бемлига. Неуверљиво је и једно и друго, оба свемира се састоје из два града и једног аеродрома. Мислим да је јебитачнија нова верзија, тамо је практично цела Земља (осим УК и Аустралије) изгинула од две реченице које не објашњавају ништа. Моћна је реч.

Erős Pista wrote:Gledao. Baš loše.

Pa kad priča sama po sebi i nije nešto zanimljiva. Tj. bila bi da je radio neko ko bi umeo i hteo da provršlja behind the scenes. Na primer ona scena kad je britanski Jevreji zakidaju za kintu i ubeđuju da ide na poravnanje. To je nešto što se moglo razraditi i poentirati nešto, ali ništa od toga. Kosta Gavras iz mlađih dana bi otkinuo na ovome. Al onda bi kurac bio feel good kraj. Irving bi tu ispao bezazlen tip u odnosu na pristojno društvo.

Робокоп(ач) 2 и 3, синхронизован за тетку из Калињинграда. Из времена кад је радничка класа још нешто значила и Холивуд је морао ту и тамо да сними нешто где ће да навија за њих а против корпорација. У оба случаја ОКП купује део Детроита и заводи корпорацијску власт, с тим што у другом делу баш и нису имали неку идеју шта да раде с тим, а ефекти са оним потпуно роботским моделом су испали лоше, анимација као да је рађена на 16 квадрата у секунди или мање.
У трећем делу је то све много углађеније, и драматичније, и уверљивије. Додатно бројање за појаву Џил Хенеси, коју сам скоро заборавио, неправедно. Ту већ имамо и отворени корпоративни фашизам, и да полиција стаје на страну народа (а слешер панкери на страну оног ко им да паре и дозволу да убијају), и да је поприште битке 100% мазнуто из "Не садржи батерије" (не софтверске фирме него филма), и да на доста места вуче на "Отписане" и сличне ноћне јурњаве. Код самог робокопа је овде занимљиво што из сцене у сцену не знаш да ли ће да испадне отпоран на оно чим га гађају, или ће да се скљока 10 минута касније кад га нико не дира.
Клинка која је најјачи хакер усвијет, бржа и од било ког Гибсоновог јахача тастатуре, је 1 светски шампион свог краја, да опет имам фирму, из цуга бих је запослио.
Све у свему добра разонода, тај трећи део. Други су убрљали, ал' таман је претекло интересовања да сниме и трећи, довољно касније да их техника сустигне.

Meni je dvojka ostala u baš dobrom sećanju (možda mi je i bolja od jedinice), ali bi trebalo ponovo da je pogledam. Trojku baš odavno nisam gledao, a ikad sam je gledao, to je bilo na nekom razmrljanom VHS-u, i nju ću obnoviti.

Па није двојка била лоша онда, само је лоше остарила, и не само технолошки - глумата се доста, неуверљиво је. Тројка је много озбиљније урађена, у сваком погледу. Комични рељеф/смена је само онај део кад панкерима поделе оружје.

Tamo negdje 2016. izašao je 'Que Dios nos perdone' španjolskog redatelja Rodriga Sorogoyena koji se odvija drito u Madridu usred 15M protesta i gadnih vrućina. Panduri ugnjetavaju i samim time narodu baš i nisu najdraži ikad i usred tog kaosa nađu se dva detektiva koja istražuju serijskog ubojicu. Tako me oduševio taj film da sam isti tren prekopala svemrežje uzduž i poprijeko ne bi li se dookopala ostattka opusa ovog redatelja i ništa specijalno dok nisam došla do kratkometražnog Madre koji je čak bio nominiran za Oscara. Taj kratkometražni, a stvarno je napet, poslužio je kao predložak za istoimeni dugometražni koji sam imala prilike vidjeti prije 10ak dana. I što - ništa  Dakle umjeto napete, noktogrizajuće atmosfere dočekala me dinamika odnosa majke i dečkića edipića na nekoj plažurini u Francuskoj.
Rodrigo

Na Cinemaniji ide Mississippi Grind. Kako volim ovakve filmove. Ko bi rekao da će od ove večeri ispasti nešto.

Ova riđokosa je baš 101%.

Sad mi kazu da je to Sijena Miler. Znam ime a sad znam i da je strava.

"Облачни атлас" од Ваковсхих, истина на руском, од тетке, ал' је бар добро на(хт)синхронизовано, са гомилом глумаца који су се баш трудили. Е сад ко су аутори, то чак није за ову тему, некад су били браћа, за потребе овог филма брат и сестра, после сестре. Такође, на руској шпици пише Вачовски, ја себи увртео да су Ваковски (јер се банка зове Ваковија), а долазило ми је и да су Ваховски. Још није било Вашовских, али није искључено. Ма све су то хусити...

Елем, овако нешто нисам могао да замислим да се догађа на филму. Јер пешес паралелних радњи може некако да прође у књизи, напросто читаш својом брзином и, ако је писац довољно вешт, може да се прати. Филм, међутим има своју брзину. У овом филму су радње паралелне само у смислу да су ликови исти ама испретурани, онако како их је измешано нпр. Ким Стенли Робинсон у "Годинама пиринча и соли", где су њих десетак чланови истог, хм... како се оно зове (Васо, помагај), и у свакој реинкарнацији се поново сретну, у другим улогама. Овде баш и нису узастопне реинкарнације, једна радња се догађа у ваљда 18. веку, једна у 19., једна 1973., једна 2012., једна у 22. веку и једна много касније. Чак није нарочито вероватно да су сви из треће покојни док иде четврта.
Ритам смењивања радњи варира лудачки, зависно од типа догађаја - док се закувава, док иде ка неком локалном максимуму, не прекида до неког малог...хм, како се преводи вешалица за литице? Онда пређе на неку другу радњу, па кад у њој дође до сличног малог прелома, следећа... а онда кад наниже три-четири које се тако насинхронизују, онда крене рафална шетња кроз тих неколико. Нпр ако је у једној кафанска туча, у другој одбијају напад на насеље, у трећој их јури атентатор, у четвртој мурија.

Музика је, кажу, веома одлична и аутори се нису повели за површном стилизацијом према епоси, него је урађено одмерено и са стилом. Могуће, ово је један од оних кад само повремено приметиш да има неке музике.

Значи ставио на списак за поновно гледање за који месец. Штета што и комшијина тетка има само исти тај примерак, нема на другим језицима.

probo gledat i posle po ure batalio

Па тек око четрдесетог минута негде почињеш да капираш ко где шта... Дотле, гледаш разгледнице и звераш около.

Занимљив је увод, где за минут видиш унапред скоро све кључне сцене. Знаш да ће композитор да си просвира лобању...

meni se oblacni atlas dopao. ja zapravo imam soft spot za epsko-kicerajski-autorski opus sestara W.

boomer crook wrote:meni se oblacni atlas dopao. ja zapravo imam soft spot za epsko-kicerajski-autorski opus sestara W.

Шгјз, није ми нешто деловало кичерозласто, осим у оној мери у којој је то и сваки други скуп филм из ове ере - дакле делови из будућности има да буду плавичасти, живот у природи након одласка цивилизације има да буде у шуми и зеленилу, делови из ранијих векова има да се догађају у англосаксонском миљео итд - што не можеш избећи ако филм толико кошта.

Е завирио сам - чита се Вечовски, с тим што им се отац презивао Ваховски, на пољском.

ne, taj najmanje vise sam mislio na matrikse i dzupiter rajzing. ovaj ima viska patosa i epskog zahvata ali meni to ne smeta vec naprotiv.

У ствари сам се сад наоштрио да опет погледам ту Јупитер. У ствари се савршено уклапа у жанр, дакле СФ феудализам и династичке мућке. Још је само вестерн тако успешно пресађен у СФ.

Оно, и партизански филм је... у трећем делу Матрице .

meni je i uspeh te knjige osto prilicno nejasan.

ne citam knjige. samo one s slikama.

ma ovo si sigurno cito, svi su citali, na papiru, na kindlu, veliki krosover hit, i zanr i mejnstrim. i dzejmson je nadugacko piso da je klaud atlas povratak istoricnosti u roman il tako nesto lol

on topik: gledo sam routine pleasures (jp gorin, 1986)