Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

pre neku nedelju dana sam video deseos (desires) rafaela corkidi-ja iz 1978 (MX) i shvatio da ja kod prva 3 jodorovskija zapravo ne volim jodorovskog nego njegovog direktora fotografije. ja nisam neki film buff i to je glavni razlog sto npr i dalje ne znam ko je snimao moje omiljene eyecandy filmove i desi mi se da 15 godina posto sam pogledao (i odusevio) sa fando y lis, el topo i montana sagrada sasvim slucajno (temporary freeleech na kargargi) naletim na deseos, pogledam film i skapiram koliko je ime tog autora zapravo meni monumentalno bitno.

a upoznavanje sa corkidi-jevim opusom ujedno i najelegantnije objasnjava zasto je sve sto je jodo radio posle montana sagrada bukvalno djubre. ah, pa cekaj, da li je onda moguce da mi svi kada kazemo da volimo jodorovskog da zapravo volimo rafaela corkidi-ja ? pa znate kako, to je vrlo legit moguce. necete znati dok ne skinite deseos i pafnucio santo !

film formira potpuni kontinuitet sa prva tri jodorovska u smislu da je u pitanju totally unhinged epski nadrealisticki spektakl prepun biblijskih metafora, psihonalize, seksualizacije katolicanstva, kolonijalnog nasledja, ali ujedno revolucionarnog nasledja panca vilje i meksicnog folk tradicije (magije) i to sve u formi mjuzikla ! neprepricljivo genijalno ! gledo sam ga sveukupno 3 puta otkako sam ga skinuo pre nedelju dana.

takodje, 3 od 5 najvecih filmskih otkrica ove godine su mi MX.

паће wrote:

boomer crook wrote:meni se oblacni atlas dopao. ja zapravo imam soft spot za epsko-kicerajski-autorski opus sestara W.

Шгјз, није ми нешто деловало кичерозласто, осим у оној мери у којој је то и сваки други скуп филм из ове ере - дакле делови из будућности има да буду плавичасти, живот у природи након одласка цивилизације има да буде у шуми и зеленилу, делови из ранијих векова има да се догађају у англосаксонском миљео итд - што не можеш избећи ако филм толико кошта.

Е завирио сам - чита се Вечовски, с тим што им се отац презивао Ваховски, на пољском.

Ja sam od ovog filma zapamtio 3 stvari: Koreanku koja glumi Hispanjolku (to je valjda ono 70tih) i to izgleda mnogo smesno iako im to nije bila namera, i dve replike iz daleke buducnosti. Prva je kada Tom Henks trazi da mu se kaze "truth truth" (ovoga sam se setio kada je par godina kasnije u nase zivote usao fejk njuz narativ) i kada na to dobije odgovor "tvoje bozanstvo je bila zena koja je ubijena 15 minuta posto se pobunila protiv sistema". Ovo poslednje je otprilike odgovor na pitanje "sta je/ko je bio Isus Hrist". Inace, ceo film je lepo sumirao anfant terible PPPa (ne sekiraj se bumere, ne pricam o tebi) koji je u vezi ovog filma rekao "sve ti je to batice povezano i sve to ima svoje".

A kako u knjizi Oblačni Atlas znaš ko je čija reinkarnacija?

Летећи Полип wrote:A kako u knjizi Oblačni Atlas znaš ko je čija reinkarnacija?

Нисам то читао, али код К.С. Робинсона је било некаквих типских улога, било је неких назнака и дало се пратити. Хм, чак се не сећам ни да ли је било међуигара у бардоу. Једино се сећам да сам то читао са папира - јбт чак сам купио књигу. Остала у тамоу.

Погледао напокон нови Стар Ворс. Очекивао сам већи крш по коментарима. Реално, нема Џар Џара, а и она косоока побуњеница се мало појављује, нити има неког новог тако иритантног, тако да се ипак нису закопали још дубље.

Највише ми је сметало што су превише натрпали у радњу. Као да су спремили материјала да сниме филм из два дела, како би измузли још више пара.

Атлас облака ми је био ништа посебно. Неколико већ виђених и прежваканих прича, и као спојене реинкарнацијама, и сад треба да буде вау...

Sotir wrote:Погледао напокон нови Стар Ворс. Очекивао сам већи крш по коментарима. Реално, нема Џар Џара, а и она косоока побуњеница се мало појављује, нити има неког новог тако иритантног, тако да се ипак нису закопали још дубље.

Највише ми је сметало што су превише натрпали у радњу. Као да су спремили материјала да сниме филм из два дела, како би измузли још више пара.

Који је то?
IX - The Rise of Skywalker?

Ја заборавих да ли сам то гледао уопште.

Атлас Облака нисам гледао, али сам гледао Излазак Јупитера.

Идеолошки језив филм, они су заправо банда вампира која се храни људском крвљу. Убијају милионе људи да би продужили себи живот и младост. Феудалне чарке и династијска клања, добро је то описао Паће.

На крају Јупитерка добије целу Земљу као свој феуд, поклон, да ради са њим шта жели.

Јанош Винету wrote:
Атлас Облака нисам гледао, али сам гледао Излазак Јупитера.

Идеолошки језив филм, они су заправо банда вампира која се храни људском крвљу. Убијају милионе људи да би продужили себи живот и младост. Феудалне чарке и династијска клања, добро је то описао Паће.

На крају Јупитерка добије целу Земљу као свој феуд, поклон, да ради са њим шта жели.

Видиш, тај део, кад објашњавају како функционише систем, углавном ни не слушам, јер је углавном пуки технотрућ^РЖ само социолошки, и мање више га убацују само да делује страшније и да злокобни смех^РЖ делује озбиљније. А и заборавио сам већ тачно шта је било, а нема година како сам то гледао. Може поново, визуелно је 1 гомбоца.

Atlas oblaka je, koliko se sjećam, super roman. U tom trenu smo svi odlijepili na Mitchella i krenuli ga čitati. Meni je osobno dopizdio na Tisuću jeseni, al eto ugodno me iznenadio na Kući Slade, a ko može odoliti gotičkom romanu.
Samo što je ovdje riječ o filmu, uhh one maske, jako nezgodna rješenja kod sestara W, niti blizu približile ono knjiško.

Sotir wrote:Погледао напокон нови Стар Ворс. Очекивао сам већи крш по коментарима. Реално, нема Џар Џара, а и она косоока побуњеница се мало појављује, нити има неког новог тако иритантног, тако да се ипак нису закопали још дубље.

Највише ми је сметало што су превише натрпали у радњу. Као да су спремили материјала да сниме филм из два дела, како би измузли још више пара.

Мени некако исто као и претходна два дела. Оно, гледао сам га из неких шест пута, почео још по дану а завршио малопре, и то на руском (ал' свеједно, добро је, после пет минута се не примећује, добро га раде кад хоће, а кад брљају оно са само једним или два гласа, онда је за стрељање), ал' није да је радња нешто битна .

Добио сам тачно оно што сам и очекивао, све саме поновљене сцене од раније, само другачије промешане карте. Једно овеће мња. Могу овако да терају док Микију Маусу не истекне копирајт.

georgiy daneliya - (1982) slyozi kapali

pa baaas divno !

danas gledam teneta sutra manka  gadfader koda jos nije izaso misim. to cu sledeci vikend, kum (1972) i  kum koda (2020)

ja sinoc poceo da gledam Batalla de Chile Patricio Guzmana o 1973-oj. pogledao sam 1 od 3 dela i vec sam iz fazona da bolji dokumentarni film nisam gledao u zivotu. bukvalno neverovatno, zastrasujuce dobro. briljantno se kombinuje guzmanov zurnalisticki materijal sa postojecim arhivskim materijalom. prvi deo se zavrsava tako sto pucisti pucaju i ubijaju kamermana koji snima dogadjaje ispred la monede, kamera pada na zemlju i snima nebo.

evo najezio sam se dok sam prepricavao.

А баш сам се нешто данас сетио какво је срање направљено једанаестог септембра.

Она реприза из 2001. је дркопиш у односу на ово.

misim da su nazalost gledaoci, kako to obicno biva, pozurili da teneta proglase filmom potpune autorske emancipacije ili cak pocetkom poznog stila lol, kad pred sobom prosto gledamo nekomunikativan film. moj stari problem s nolanom je sto, iako mnogo volim da gledam ljude koji rade nesto sto ne razumem, on mi je toliko smusen da ne mogu da uzivam u tome sto gledamo profesionalce koji rade nesto kul. taj element mi je recimo bio zabavan u primeru, drugom filmu o putovanju kroz vreme koji niko ne razume i niko ne voli.
dobro je sto je izbacio emotivnu dimenziju, ne stoji mu, a ovaj film bi bio negledljiv. zenski lik skroz bzvze postavljen. kao napredovo je ko akcioni reditelj al ono nisam odusevljen. i flou mu je bolji nego obicno.

sutra gledam manka, nadam se da  fincer nije skroz otiso u hazanavicusa.

zvezda je zivot wrote:sutra gledam manka, nadam se da  fincer nije skroz otiso u hazanavicusa.

nije! stavise reko bih da je film mnogo manje cinican od onoga sto su svi ocekivali, najvecim delom zato sto su ocekivali polin kejl a dobili su film s nedvosmislenim levim simpatijama, a fincer je ko pastis-majstor kulturniji od hazanaviciusa. cak i ne funkcionise ko biopic i oscar bait jer ovo je film o pisanju gradjanina kejna u kojem emotivno jezgro nije porodicna trauma nego lokalni izbori. oldman mi je super, ovaj lik sto glumi velsa je los, prosto uloga mu je takva da se ne gradi pazljivo rasporedjenim gestovima - nego ili izdominiras na harizmu il ispadnes smesan.
sad, pitanje orsona velsa je i dalje superosetljivo pitanje za americku filmsku kulturu i razumem da su ljudi besni vise nego sto im film realno daje povoda. evo sta kaze rozenbam kad su ga zvali iz njujork tajmsa da kaze sta misli o manku.

Ben Kenigsberg emailed me a few questions on November 27 for a story about the authorship of the Citizen Kane screenplay, tied to the upcoming commercial release of David Fincher’s Mank, for the New York Times. Since I regarded this as a fake issue designed to make a piece of infotainment sound more ‘serious’ than it actually was (which is why I refuse to include a still from Mank here), and despite my knowing that the Times will never print criticisms of its own positions, I responded as follows: :
1. Have you seen “Mank”? If so, what did you think? And if not, what do you think of the idea of the project?
Yes, I’ve seen Mank, and I wrote about it  briefly on my site.
2. How would you explain to readers who know nothing about “Raising Kane,” “The Kane Mutiny” or even “Citizen Kane” itself why the authorship of the screenplay matters (assuming it matters)? Movies drawn from real events take liberties all the time, but what’s different about “Mank,” which implies (with maybe a bit of plausible deniability) that Mankiewicz deserved sole credit for the script, is that it resurrects a debunked idea that has a history and a subtext. The question of who should receive screen credit for “Kane” dates back at least to Mankiewicz’s contract with Mercury, but I think it’s fair to say that Pauline Kael would never have revived the issue — or, as Robert Carringer, Harlan Lebo, et al., have demonstrated from looking at the screenplay drafts, used selective evidence to elevate Mankiewicz’s contributions — were it not for the broader debate over the auteur theory in 1971. Would you agree?
I assume you mean the credited author of the Citizen Kane screenplay, which is and should be Herman J. Mankiewicz and Orson Welles, in that order–and not the credited author of the Mank screenplay, which isn’t but should be Jack Fincher and Herman J. Mankiewicz, in that order. Because my interest is in art rather than business whereas the Times always prefers the latter (which is why Harvey Weinstein used to be its favorite auteur and its favorite critic, at least when Janet Maslin was its principal spokesperson on these issues). My interest in Mank is minescule alongside The Other Side of the Wind, just as I prefer Shigehiko Hasumi and the late Manny Farber as writers and critics to David Thomson, the Times‘ favorite post-Weinstein film critic, because he pays the proper respect to how much money the suits want to make and who regards Welles a failure because he didn’t make money for the suits.

Daï Djakman Faré wrote:ja sinoc poceo da gledam Batalla de Chile Patricio Guzmana o 1973-oj. pogledao sam 1 od 3 dela i vec sam iz fazona da bolji dokumentarni film nisam gledao u zivotu. bukvalno neverovatno, zastrasujuce dobro. briljantno se kombinuje guzmanov zurnalisticki materijal sa postojecim arhivskim materijalom. prvi deo se zavrsava tako sto pucisti pucaju i ubijaju kamermana koji snima dogadjaje ispred la monede, kamera pada na zemlju i snima nebo.

evo najezio sam se dok sam prepricavao.

Odgledao sam sinoć i jutros sva tri. Herojska vremena. Današnju levicu bi trebalo postreljati i početi ispočetka.

meni je battalla de chile nekako isisala volju za zivotom. posto sam zavrsio treci deo, dva dana sam bio nikakav, ko da me voz udario.

izuzetno emotivno iscrpljujuc film.

najbolje je i najtraumaticnije kad vidis one najprostije manuelne radnike i rudare kako pricaju, kako vladaju instrumentima sopstvene emancipacije. i kako own-uju onog kapitalistu dok pricaju sa njim a ovaj bukvalno ne razume jezik kojim mu se obracaju, misli u sebi 'ovima ispran mozak' a zapravo ga pregazile materijalna sila istorije. bukvalno dijalog emancipacije sa ropstvom. i onda ih sjebu onako temeljno.

Daï Djakman Faré wrote:najbolje je i najtraumaticnije kad vidis one najprostije manuelne radnike i rudare kako pricaju, kako vladaju instrumentima sopstvene emancipacije. i kako own-uju onog kapitalistu dok pricaju sa njim a ovaj bukvalno ne razume jezik kojim mu se obracaju, misli u sebi 'ovima ispran mozak' a zapravo ga pregazile materijalna sila istorije. bukvalno dijalog emancipacije sa ropstvom. i onda ih sjebu onako temeljno.

Значајан је датум тог сјебавања: 11. септембар.

Поновио се као фарса.

Daï Djakman Faré wrote:najbolje je i najtraumaticnije kad vidis one najprostije manuelne radnike i rudare kako pricaju, kako vladaju instrumentima sopstvene emancipacije. i kako own-uju onog kapitalistu dok pricaju sa njim a ovaj bukvalno ne razume jezik kojim mu se obracaju, misli u sebi 'ovima ispran mozak' a zapravo ga pregazile materijalna sila istorije. bukvalno dijalog emancipacije sa ropstvom. i onda ih sjebu onako temeljno.

To, to, upravo to! I onda se setiš na šta liči današnja politika, i dođe ti da si isečeš vene.

Sad ste me sjetili da mi već neko vrijeme stoji na hd-u Pacto de fuga, ovogodišnji čileanski možda i biserić. Tako da ću i taj dokumentarac ubaciti tu negdje.
Anyhoo pogledala sam jedan od filmova sa susjedne teme - The belly of an architect - i odličan je. Moji sinusi i ja smo razdragano reagirali kad je jedan od likova skidao noseve kipovima. Crvena i bijela boja dominiraju, baš melem za oči.

Летећи Полип wrote:
To, to, upravo to! I onda se setiš na šta liči današnja politika, i dođe ti da si isečeš vene.

"Unlike the Latin American left, the pathetic European version has lost all sense of what it means to do politics. It does not try to propose concrete solutions to problems, and is only able to take moral stances, in particular denouncing dictators and human rights violations in grandiloquent tones. The social democratic left follows the right with at best a few years delay and has no ideas of its own. The “radical” left often manages both to denounce Western governments in every possible way and to demand that those same governments intervene militarily around the globe to defend democracy. Their lack of political reflection makes them highly vulnerable to disinformation campaigns and to becoming passive cheerleaders of US-NATO wars. That left has no coherent program and would not know what to do even if a god put them into power."

Jean Bricmont

Mučenik