Atentat na premijera Zorana Đinđića

disident wrote:

Erős Pista wrote:Pa ovde kroz Djindjica naprosto govori duh epohe. Ja kapiram da je disidentu to novost, ali ko se seca tog perioda zna da su takov govorili apsolutno svi, ukljucujuci i SPS, a opozicija apsolutno cela (donekle sa izuzetkom GSS, ali oni jedva da su se culi), ulljucujuci i radikale. To je bilo kao da kazes dobro jutro. Citati to kao nekakvo svedocanstvo o Djindjicu ili sta znam je budalastina. To je svedocanstvo o hegemoniji i duhu vremena.

Naravno, hegemonija kapitalizma, "kraj istorije" sa deset godina zakasnjenja. 
Nesto sto zaslužuje samo mrznju i prezir

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

disident wrote:

Erős Pista wrote:Pa ovde kroz Djindjica naprosto govori duh epohe. Ja kapiram da je disidentu to novost, ali ko se seca tog perioda zna da su takov govorili apsolutno svi, ukljucujuci i SPS, a opozicija apsolutno cela (donekle sa izuzetkom GSS, ali oni jedva da su se culi), ulljucujuci i radikale. To je bilo kao da kazes dobro jutro. Citati to kao nekakvo svedocanstvo o Djindjicu ili sta znam je budalastina. To je svedocanstvo o hegemoniji i duhu vremena.

Naravno, hegemonija kapitalizma, "kraj istorije" sa deset godina zakasnjenja. 
Nesto sto zaslužuje samo mrznju i prezir

99-2000 su vrhunac te epohe. Na svetskom nuvou.

da da 

pecenje se vrti na raznju na palama ono folklorno u srba

hegemonija brt i duh vremena

seselj sa prangijom na studente

kostunica sa kalasom i sta ti ja znam

jbg

Poslanik Demokrata Boris Bogdanović poručio je da je na delu izdaja, te kako su ih politički kupili, tako će ih i prodati.

"Ti političari koji na sebi imaju etiketu na kojoj piše politička cena, danas odlučuju, ruše vlast i biraju novu vladu. Sebi dozvoljavaju da se uporede sa doktorom Zoranom Đinđićem, zaboravljajući da se Đinđić nikada nije vratio u skute onih koje je pobedio, on je i život položio ali se nije priklonio skutima", rekao je on.

Đinđić nije uzeo 21 milion, ako ste im dali taj novac, to je mnogo, mnogo je 21kg banana.

Erős Pista wrote:

disident wrote:
Naravno, hegemonija kapitalizma, "kraj istorije" sa deset godina zakasnjenja. 
Nesto sto zaslužuje samo mrznju i prezir

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

Govoriti o politički mogućem u Đinđićevom slučaju je galgenhumor i nehotično cinično.
I nikakva naknadna pamet, šta čito, hodo! 90e ili 91e dospije anonimni lik kod Đinđića na razgovor u smislu aktivacije u DS. Riječ po riječ, zapita ga i za Bosnu. Tamo uzimamo sve što možemo, a možemo sve, veli ovaj. Znači princip politike je sila, pita anonimni. Đinđić ga isprati blagonaklono patronizirajući kao idealista koji nema pojma o realnostima svijeta.
Vulgarni antikomunizam i nacionalizam kao absolutna datost, kao da je 1804. Duh epohe. Pa izađi iz duha epohe, jebo te duh. Sabrano podvučeno, temelj za negativnu istorijsku ocjenu Đinđića je glavno u tome što u njemu nije bilo ničeg inovativnog i državničkog, nego u biti piljarenje dovodeći do toga da je sadio tikve sa svakim đavolom u vidokrugu.

Moze da se izadje iz duha epohe ako si politicki mislilac. Ako si prakticni politicar to je nemoguce.

Mislim, sko si prakticni politicar koji pretenduje da dodje na vlast actually.

Taj pilicar ne bi mogo da zameni slobu ni za milijardu godina da ovaj nije izgubio ratove

Erős Pista wrote:

disident wrote:
Naravno, hegemonija kapitalizma, "kraj istorije" sa deset godina zakasnjenja. 
Nesto sto zaslužuje samo mrznju i prezir

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

Ne postoji način da se spreče nova generacijska iščitavanja Đinđićevog nasleđa, kao ni svakog drugog, uostalom. Nije u pitanju toliko naknadna pamet koliko činjenica življenja bez mogućnosti da se sinoptički sagleda ono što je prethodilo tim izjavama - to je sada posao za školovane istoričare i druge ljude kojima je posao da tumače prošlost u kontekstu prošlosti. Đinđić mlađima deluje užasno jer celog života žive njegove floskule - siledžijski ekonomski liberalizam, prezir prema radništvu i sindikalizmu, iživljavanje tajkuna - za sve to može da se nađe opravdanje i teorijska osnova u Đinđićevim rečima. 

Boli mlađe baš za duh epohe od pre 25 godina. Mislim da je i dobro tako i da je potrebna potpuna distanca od toga. Ima ko će da razume to vreme. Nove generacije bi, zaista, trebale da preziru sve u vezi sa time, pa i to da je jedini mogući odgovor na ratni nacionalizam bio pljaškaški liberalizam praćen umivenim šovenstvom. Principijelno podržavam taj prezir iako sam svestan svih MorA tAkO momenata.

Cousin Billy wrote:

Erős Pista wrote:

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

Ne postoji način da se spreče nova generacijska iščitavanja Đinđićevog nasleđa, kao ni svakog drugog, uostalom. Nije u pitanju toliko naknadna pamet koliko činjenica življenja bez mogućnosti da se sinoptički sagleda ono što je prethodilo tim izjavama - to je sada posao za školovane istoričare i druge ljude kojima je posao da tumače prošlost u kontekstu prošlosti. Đinđić mlađima deluje užasno jer celog života žive njegove floskule - siledžijski ekonomski liberalizam, prezir prema radništvu i sindikalizmu, iživljavanje tajkuna - za sve to može da se nađe opravdanje i teorijska osnova u Đinđićevim rečima. 

Boli mlađe baš za duh epohe od pre 25 godina. Mislim da je i dobro tako i da je potrebna potpuna distanca od toga. Ima ko će da razume to vreme. Nove generacije bi, zaista, trebale da preziru sve u vezi sa time, pa i to da je jedini mogući odgovor na ratni nacionalizam bio pljaškaški liberalizam praćen umivenim šovenstvom. Principijelno podržavam taj prezir iako sam svestan svih MorA tAkO momenata.

Realno mene zabole za bilo kakva nova "generacijska" iscitavanja sve dok se ne pojave naucna. A kad se pojave...imam pomalo uvida u to kako MORAJU da izgledaju metodoloski da bi bila naucna, i u tom smislu sam savrseno miran.

Pa tako i treba da bude u tvom slučaju, kako drugačije

Ja sam igrom slucaja, pre nekog vremena razgovarao sa mladim ljudima bas o Zoranu Djindicu. Ali to su mladi ljudi iz drugacijeg okruzenja, rekao bih srednja klasa, deca lekara, profesionalaca, jedan ima galeriju ako je bas bitno, takvi dakle ljudi.

Ne bih rekao da u popularnom secanju postoji ovaj Djindjic iz snimka. Postoji uglavnom Djindjic kao vojnik (ili ono divizija) u kulturnom ratu. Zapadnjak, reformator, modernizator, covek u bez odelima. 

Oni se takvom Djindjicu dosta dive,a verujem da bi ga neki drugi mladi mrzeli. 

Doduse i jedni i drugi iz potpuno pogresnih razlog. Pravi Djindjic ovaj iz rata u Bosni i prodavanja fabrika je nestao iz secanja i ja mislim da je saad ostao samo onj sto ga Beba posle smrti napravio.

eto, đinđić je trebalo da iskorači. možda ovako kao pre i evo 20 godina posle njega: kurti, bakir, janša, milanović, dritan, zaev.

najviše je iskoračila jadranka kosor, ymmw.

Cousin Billy wrote:Pa tako i treba da bude u tvom slučaju, kako drugačije

Ne u mom. Nego su to prosto narativi koji na kraju postanu dominantmi i u drustvu. Ponekad treba vremena, ali to je to. Iz prostog razloga zato sto ga uspostavljaju na osnovu prosle stvarnosti onakve kakva je uistinu bila. E sad, mozda izleti nesto sto potpuno menja celokupnu sliku, ceo setting. Moguce je. Samo, na osnovu onoga sto do sada izbija nije verovatno. Sve ukazuje na to da bi se tadasnja opozicija od 90te pa nadalje odgovornije ponasala i prema Srbiji i prema okolnim (sada) drzavama. Vo je problem. Ali ne mozes da se spustis sa Marsa na vola.

Ovo kako izgleda sada na ovom topiku je direktno prepisano iz textbooka kojim se stize do na primer "dva totalitarizma". To je bukvalno to.

mislim, vučić je 1 na 1 đinđić, bukvalno iz školske vežbanke. jedino što je glibav slinav i ružan, sve ostalo je tu. i što je daleko beskrupulozniji u dvorskim igrama. jednog dana će se izučavati u knjigama politike, radikal koji je srbima uvalio neolib ciglu. po svim modernim uzusima veliki političar. nije neki kompliment nego činjenica. križanac đinđića i šešelja.

+1

Ferenc Puskás wrote:

Erős Pista wrote:

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

Govoriti o politički mogućem u Đinđićevom slučaju je galgenhumor i nehotično cinično.
I nikakva naknadna pamet, šta čito, hodo! 90e ili 91e dospije anonimni lik kod Đinđića na razgovor u smislu aktivacije u DS. Riječ po riječ, zapita ga i za Bosnu. Tamo uzimamo sve što možemo, a možemo sve, veli ovaj. Znači princip politike je sila, pita  anonimni. Đinđić ga isprati blagonaklono patronizirajući kao idealista koji nema pojma o realnostima svijeta.
Vulgarni antikomunizam i nacionalizam kao absolutna datost, kao da je 1804. Duh epohe. Pa izađi iz duha epohe, jebo te duh. Sabrano podvučeno, temelj za negativnu istorijsku ocjenu Đinđića je glavno u tome što u njemu nije bilo ničeg inovativnog i državničkog, nego u biti piljarenje dovodeći do toga da je sadio tikve sa svakim đavolom u vidokrugu.

Pa u suštini, nema ničeg naivnijeg od intelektualca koji misli da je postao realpolitičar, a to se upravo desilo Đinđiću.

Sta bi bilo da je bilo. Djindjic je suvise kratko bio na vlasti, mozda bi, da je ostao ziv, prosao kao Tadi, gorka uspomena.

Cousin Billy wrote:

Erős Pista wrote:

Pa hegemonija je hegemonija između ostalog i zato što određuje granice politički mogućeg. Meni se čini da se ove stvari sad čitaju sa naknadnom pameću što nije dobro ni analitički ni politički, a u krajnjoj liniji vodi u ćirjakovićizam.

Ne postoji način da se spreče nova generacijska iščitavanja Đinđićevog nasleđa, kao ni svakog drugog, uostalom. Nije u pitanju toliko naknadna pamet koliko činjenica življenja bez mogućnosti da se sinoptički sagleda ono što je prethodilo tim izjavama - to je sada posao za školovane istoričare i druge ljude kojima je posao da tumače prošlost u kontekstu prošlosti. Đinđić mlađima deluje užasno jer celog života žive njegove floskule - siledžijski ekonomski liberalizam, prezir prema radništvu i sindikalizmu, iživljavanje tajkuna - za sve to može da se nađe opravdanje i teorijska osnova u Đinđićevim rečima. 

Boli mlađe baš za duh epohe od pre 25 godina. Mislim da je i dobro tako i da je potrebna potpuna distanca od toga. Ima ko će da razume to vreme. Nove generacije bi, zaista, trebale da preziru sve u vezi sa time, pa i to da je jedini mogući odgovor na ratni nacionalizam bio pljaškaški liberalizam praćen umivenim šovenstvom. Principijelno podržavam taj prezir iako sam svestan svih MorA tAkO momenata.

Meni je sasvim okej potpuna distanca, ali ne kad ide u paketu sa terciranjem onima koji su hegemoniju sprovodili ne rečima kao Đinđić, nego kamom. Zato sam napisao da je takva dekontekstualizacija put u ćirjakovićizam, a na kraju i u vučićizam, što gledamo i na forumu.

kondo wrote:mislim, vučić je 1 na 1 đinđić, bukvalno iz školske vežbanke. jedino što je glibav slinav i ružan, sve ostalo je tu. i što je daleko beskrupulozniji u dvorskim igrama. jednog dana će se izučavati u knjigama politike, radikal koji je srbima uvalio neolib ciglu. po svim modernim uzusima veliki političar. nije neki kompliment nego činjenica. križanac đinđića i šešelja.

Лепо речено. 

Додао бих само једно - он је еволуирао и хеуристички тражио оно што успева, популистички је подилазио народу и давао свакој организованој групи/друштвеној класи/политичкој клики што им треба и као резултат добили смо СНСову политику. 
Као Исус, свима је свја.
Хоћу рећи, није никоме увалио циглу, него су они то тражили па им је то и дао. Добили смо то што смо тражили, хибрида Ђинћићеве теорије и Шешељеве политичке праксе. Јер то је дух времена, где год се окренеш искочи један такав као Вучић, ништа се он посебно не разликује од Орбана, Курца или ПиСоваца у Пољској.

kondo wrote:mislim, vučić je 1 na 1 đinđić, bukvalno iz školske vežbanke. jedino što je glibav slinav i ružan, sve ostalo je tu. i što je daleko beskrupulozniji u dvorskim igrama. jednog dana će se izučavati u knjigama politike, radikal koji je srbima uvalio neolib ciglu. po svim modernim uzusima veliki političar. nije neki kompliment nego činjenica. križanac đinđića i šešelja.

Тај рад.
Да Вучић није тако добар настављач Ђинђићевог дела, можда бих се Ђинђића сад и сећао у бољем светлу.

Erős Pista wrote:

Cousin Billy wrote:

Ne postoji način da se spreče nova generacijska iščitavanja Đinđićevog nasleđa, kao ni svakog drugog, uostalom. Nije u pitanju toliko naknadna pamet koliko činjenica življenja bez mogućnosti da se sinoptički sagleda ono što je prethodilo tim izjavama - to je sada posao za školovane istoričare i druge ljude kojima je posao da tumače prošlost u kontekstu prošlosti. Đinđić mlađima deluje užasno jer celog života žive njegove floskule - siledžijski ekonomski liberalizam, prezir prema radništvu i sindikalizmu, iživljavanje tajkuna - za sve to može da se nađe opravdanje i teorijska osnova u Đinđićevim rečima. 

Boli mlađe baš za duh epohe od pre 25 godina. Mislim da je i dobro tako i da je potrebna potpuna distanca od toga. Ima ko će da razume to vreme. Nove generacije bi, zaista, trebale da preziru sve u vezi sa time, pa i to da je jedini mogući odgovor na ratni nacionalizam bio pljaškaški liberalizam praćen umivenim šovenstvom. Principijelno podržavam taj prezir iako sam svestan svih MorA tAkO momenata.

Meni je sasvim okej potpuna distanca, ali ne kad ide u paketu sa terciranjem onima koji su hegemoniju sprovodili ne rečima kao Đinđić, nego kamom. Zato sam napisao da je takva dekontekstualizacija put u ćirjakovićizam, a na kraju i u vučićizam, što gledamo i na forumu.

Ne mora cak ni terciranje. Istorijski fenomen je neodvojiv od istorijskog vremena u kojem se pojavio. I time od drugih, posebno neposrednih aktera. Kriticka distanca je uvek pozeljna, ali se mora staviti u kontekst. Naravno, mozes reci ceo kontekst je bio sranje, but it won't get us (ili nekog drugog u buducnosti) very far.

Јанош Винету wrote:

kondo wrote:mislim, vučić je 1 na 1 đinđić, bukvalno iz školske vežbanke. jedino što je glibav slinav i ružan, sve ostalo je tu. i što je daleko beskrupulozniji u dvorskim igrama. jednog dana će se izučavati u knjigama politike, radikal koji je srbima uvalio neolib ciglu. po svim modernim uzusima veliki političar. nije neki kompliment nego činjenica. križanac đinđića i šešelja.

Лепо речено. 

Додао бих само једно - он је еволуирао и хеуристички тражио оно што успева, популистички је подилазио народу и давао свакој организованој групи/друштвеној класи/политичкој клики што им треба и као резултат добили смо СНСову политику. 
Као Исус, свима је свја.
Хоћу рећи, није никоме увалио циглу, него су они то тражили па им је то и дао. Добили смо то што смо тражили, хибрида Ђинћићеве теорије и Шешељеве политичке праксе. Јер то је дух времена, где год се окренеш искочи један такав као Вучић, ништа се он посебно не разликује од Орбана, Курца или ПиСоваца у Пољској.

Mi jesmo dobili s Vucicem sta smo trazili. Ali sta smo trazili 2012, a ne 2000.