Atentat na premijera Zorana Đinđića

ficfiric wrote:Tema je pocela sa Vojinim pismom ali meni je uvek bilo zanimljivije Bebino vaskrsavanje bas tog dana, neposredno nakon ubistva.

mislim da je i čedomir tad vasrksao, i njega dugo nije bilo u javnosti

Ako neko ima pdf knjige Mileta Novakovića "Državo ruke uvis" neka proslijedi, osevapiće se. Meni je njegova priča o Zemuncima, njihovim vezama sa Legijom i samom atentatu najlogičnija, mada je moguće da me iskusni policijski pukovnik prevario.

Чеда је тај дан баш био изван себе, приказали су га на ТВу није могао да се састави.
Човић је био ладан као шприцер, он је говорио пред ТВом.

Код нас се појавио и трач да је и Тадић упуцан, али су га убрзо оповргли.

Secam se sta smo caskali tog dana - nagadjali smo ko ce skociti da preuzme vlast nakon ubistva i tog dana je na tom polju bio najagilniji Coki, po onome sto se moglo videti na tv-uali je uvece receno da premijersko mesto ostaje DS-u. Tada je receno da ce premijer biti Zivkara zato sto je on zamenik Djindjicu u DS-u. Ceda je unapredjen sa mesta predsednika poslanickog kluba na mesto potpredsednika vlade a Beba se niotkuda pojavio i poceo da komanduje u sablji.

Da sam imao onu beleznicu, koju je koristio Nikola Simic u Davitelju, u nju bih tog dana upisao Cokija, Bebu i Cedu

I meni je bilo sve čudno, Žile mi bio treći nasledni red a odmah iskoči, a Ćoki je neobjašnjivo skrajnut, a trtio se. Inače tog dana sam pored zgrade odakle je Zveki pucao prošao posle samo pola sata i motao se još dva sata kolima po gradu, nigde pandura, blokada,pretresa ni u jednom pravcu

Jyrki Juhani Järvilehto wrote:I meni je bilo sve čudno, Žile mi bio treći nasledni red a odmah iskoči, a Ćoki je neobjašnjivo skrajnut, a trtio se. Inače tog dana sam pored zgrade odakle je Zveki pucao prošao posle samo pola sata i motao se još dva sata kolima po gradu, nigde pandura, blokada,pretresa ni u jednom pravcu

Poluduboka drzava

Кад спомену Бебу и Сабљу, увек се сетим оне помије коју је саставио о Тапијевој смрти и коју су сви медији преносили дословно. Говно говнарско.

Nino Quincampoix wrote:Taj dan sam bio na faksu, imao sam rano predavanje mislim kod Dušanića Lidije Radulović (pedagogija).

Nismo ni ušli u učionicu, bili smo u hodniku kad je jedan kolega kome više ne znam ime rekao "e, neko pucao u Đinđića". Malo smo se uzmuvali, nismo znali ni da li je tačno. Pustili su nas da idemo, "nema predavanja". Krenuli smo ka Terazijama  pa ka Kneza Miloša, ja i drug Lala, obojica smo stanovali u Peneziću pa smo u suštini hteli da vidimo šta se dešava ali i kako da se dovučemo do Zvezdare.

Živo se sećam dve scene:
1. Malo pre Moskve, sve kolovozne trake su pune auta koji stoje, par ekipa policajaca koji su bili u plavoj uniformi ali sa starim smb vojnim šlemovima, pancirima iste boje i kalašima su pretresali jedna po jedna kola. U jednima, neki lik nije hteo da izađe, dosta grubo su ga izvukli napolje, drali se na njega itd. Jedna žena, mlađa, 30+, se malo približila i glasno im (policajcima) rekla "Sad ste našli da ga čuvate, pizda vam materina".

2. Ušli smo u trolu 40 kod Londona ali kao i sve ostalo ona je stajala. Radio je neki radio u njoj, ljudi su bili ćutljivi, skenjani. I ulazi neki deda unutra, onako galamdžijski, nije kapirao šta se dešava i nezadovoljno mrmlja "šta je ovo koji k", pa onda glasnije "jel se to nekom glavonji nešto desilo kad nas ovako maltretiraju, ha ha", da bi neki dečko skočio u uneo mu se u lice "matori, ućuti da ti ne bi jebo mater". Neka starija žena je povukla tog dedu k sebi i očigledno mu rekla šta se dešava, deda je baš promenio boju lica i nekako se samo spustio na sedište pored nje. Mi smo tako odstojali u troli pa smo odlučili da idemo peške preko Bulevara na Zvezdaru.

U domu se zapravo samo sećam par likova u fazonu "ako, ko ga jebe", "krimos", "izdajnik", ali je naspram njih bila neka "tiha većina". Nisam imao tv u sobi, slušali smo radio. Mislim da sam sutradan krenuo busom za Šabac, na putu nas je policija uredno pretresla, popisala svima lične karte. Narednog ponedeljka sam se vratio u BG.

Kad smo kod starih atentata, kratki ali zanimljiv trol

Big news from Sweden as media reporting that murder weapon used to assassinate Prime Minister Olof Palme in 1986 was found. Prosecutors are expected to name the killer at a press conference on Wednesday, ending a 34-year national drama. pic.twitter.com/GFWpCfgMEA

— Christian Christensen (@ChrChristensen) June 8, 2020

tog dana sam bio u frankfurtu, sedeo sam u lobiju, danas zatvorenog hotela, gasthaus hehst

po mene je došao šef, poreklom austrijanac, kurt

prišao mi je, stegao ruku (vidno potrešen) i rekao samo jednu reč - crnogorci?

rekao sam - it does not matter i krenuo kao kolima

ovo je kao nastavak tema gde ste bili i šta ste radili kad je počelo bombardovanje/petog oktobra. niskobudžetni, za istočnoafričko tržište. ti neki formativni datumi za naše generacije, što bi se reklo. sećam se jednog koji je izjavio da je 5.10. išao sa ortacima da peca na savi ili tako nešto, pa navukao gnev ppprvoboraca. danas je sa nama na ovoj temi.

Bendegúz Somogyi wrote:U jednima, neki lik nije hteo da izađe, dosta grubo su ga izvukli napolje, drali se na njega itd. Jedna žena, mlađa, 30+, se malo približila i glasno im (policajcima) rekla "Sad ste našli da ga čuvate, pizda vam materina".

zvuči kao isečak iz neke marčelove pesme. el nosio kapuljaču preko kape?

Ja sam sarađivao na jednom takvom projektu, samo je datum bio kad je Sloba postao predsednik Jugoslavije. Nije ispalo hrđavo.

Meni je taj narativ o krimosima koji nešto pa bi onda nešto prilično bedast.

disident wrote:Pišite sećanja na taj dan,lična razmisljanja , nedoumice, kačite materijale koje vredi pogledati. Da li je atentat rasvetljen do kraja, ako nije ko je tu ostao neotkriven u pozadini, kako su dva anonimusa postali srpski Eskobar i Alkapone, čume, legija i treći metak? 

Za početak, kačim pismo Vojislava Koštunice koje prvi put vidim, a koga se ne bi postideo Toni Soprano. Da ćutujemo moj dragi Aco, da ćutujemo zajedno kao nekada

Pismo Vojislava Koštunice generalu Aci Tomiću

 
Dragi Aco,
Radetu sam napisao da mi teško pada ovo pisanje. Tebi mi je još teže da pišem, jer mislim da se nas dvojica baš u ćutanju razumemo. Jedan si od retkih koje sam upoznao od oktobra 2000. do danas s kojim se mogu sit napričati ćuteći. Nismo slučajno zemljaci. Ostatak ljudi, ogromna većina, uglavnom usta ne zatvara.
Kolike su muke na kojima si, zapravo samo Ti znaš. Ja mogu samo da ih naslutim. Mene pre svega muči to što znam da si utamničen zbog mene. Naravno, i zbog toga što si pokazao i dokazao koliko si dobar u svom poslu i koliko si častan vojnik. Ali, to poštenje smeta, o časti da i ne govorim. Neki misle da se njihovo beščašće ne vidi sada kad si sklonjen. Greše, vidi se još više. I neće ovo trajati dugo, sigurno, mada sam svestan da je Tebi svaki dan kao gladna godina.
Znam da znaš da činimo sve što možemo i da smo uporni. Molim Te da izdržiš, ne samo zbog Gordane (koja je zaista divna, onako borbena i mudra, sve joj je jasno) i zbog Tvoje majke (koju naši Milanovčani ne zaboravljaju), niti zbog svih nas ostalih, Tvojih prijatelja, koji Te volimo. Molim Te da izdržiš upravo zbog Tebe samog, zbog imena koje nosiš i ugleda koji imaš. Prava reč bi bila slava, ali znam da ćeš se na nju namrštiti. Uzdam se u Tvoju stamenost i upornost i u Tvoj inat. I iskreno se nadam da neće proći mnogo vremena pre no što se ponovo vidimo.
Tvoj V. Koštunica

Одлично се сећам овог Коштунициног писма. Све дотле сам мислио како је он дозлабога задрт и непрактичан, али ипак рационалан, и у том неком свом светоназору - исправан човек. А овде сам схватио да га је појео најпатетичнији нацошки кич, онако без остатка. Љубавно бре писмо - а при томе човека једва да је и познавао. Такође сам ту по први пут помислио како је свакако одговоран за Ђинђићеву смрт, макар неким делом.

Sin mi tražio da mu nabavim Vrzićevu knjigu.

beatakeshi wrote:Sin mi tražio da mu nabavim Vrzićevu knjigu.

Jebiga kada djindjicevi saborci i prijatelji zorana nisu rasvetlili slucaj do kraja 

To je ona gde je koautor Veruović.

Koji Vesić? Ovaj Vesić?

Понекад је Гари у праву. У тренуцима малодушности и цинизма, помислим да има нешто у томе што стално понавља.

Опет се подсећамо на грешке, фалинке и недостатке покојног премијера Ђинђића, као и на чињеницу да су његови најближи сарадници, укључујући и жену и ћерке, дословни сви до једног били невероватна неморална, бескичмена, често и злочиначка ђубрад несклона поштеном животу и честитом држању, као и да он није могао бити нешто бољи од њиховог просека с обзиром на то са киме се дружио цео живот.

Јанош Винету wrote:Понекад је Гари у праву. У тренуцима малодушности и цинизма, помислим да има нешто у томе што стално понавља.

Опет се подсећамо на грешке, фалинке и недостатке покојног премијера Ђинђића, као и на чињеницу да су његови најближи сарадници, укључујући и жену и ћерке, дословни сви до једног били невероватна неморална, бескичмена, често и злочиначка ђубрад несклона поштеном животу и честитом држању, као и да он није могао бити нешто бољи од њиховог просека с обзиром на то са киме се дружио цео живот.

1+
Pokojni goran je bio zlocinacko lopovsko djubre koje je kopalo i rukama i nogama da bude kolonijalni upravnik.

pa u ovo bi bio ishod njegove vladavine da je potrajala do danas, samo bi bilo manje ovih krkana iz pečenjare baš vidljivo u prvom planu, više bi radili na stajlingu ašok murti bi im to malo šminkao. našli su se u budućnosti, kako ide neka ona njegova rečenica