Virus

COVID-19, kako dalje?

Frustrirajuće djeluje činjenica da mi niti temeljem vrlo strogih mjera koje su uvedene u našoj zemlji ne uspijevamo broj novoinficiranih spustiti na jednoznamenkaste brojeve, ako ne i potpuno dokinuti epidemiju. I to u uvjetima u kojima je život praktički potpuno zaustavljen. Svi segmenti društva osim zdravstva, policije i vojske, nešto trgovine i transporta su zaustavljeni. Naprosto radi se o takvoj vrsti virusne bolesti koja je izuzetno dobro prilagođena strukturi suvremenog života u smislu širenja u populaciji da je niti ove stroge mjere ne uspijevaju zaustaviti. Doduše, ljudi su strahovito prilagodljiva bića, pa su mnogi održali svoje poslovanje u ovim okolnostima. Međutim, kad se sve sumira daleko je veći broj djelatnika i djelatnosti koji ne funkcioniraju. U jednom trenutku život će se morati pustiti i to ne samo zbog ekonomskih razloga, nego i socijalnih jer ljudi strahovito pate u uvjetima otuđenosti, neizravne komunikacije, gubitka dnevnih rutina, hobija ili običnog razgovora s drugom (ne stalno istom) osobom. Golema većina, svjesna situacije i svoje odgovornosti, provodila je ove mjere, a spremna ih je provoditi i dalje prema preporukama i odredbama javnog zdravstva. Međutim, napominjem, život ljudi će se morati pustiti jer ova bolest, po svemu sudeći, neće tek tako nestati pa ćemo se morati svi skupa naučiti živjeti u uvjetima epidemije COVID-19. Onog trenutka kada Stožer civilne zaštite popusti s mjerama možemo očekivati veći broj inficiranih. Taj broj novoinficiranih nikako ne smije premašiti kapacitete zdravstvenog sustava, a što znači da će epidemiološka služba morati imati detaljniji uvid u njihov broj (a što znači i više testiranja), promptno reagirati na svaku promjenu i temeljem finog podešavanja mjera, održavati priliv inficiranih na podnošljivoj razini. Zapravo, ovo što je do sada radila epidemiološka služba bio je lakši dio posla, jer sada slijedi potreba analize i praćenja svake djelatnosti posebno i propisivanja posebnih mjera za nju. A društvenih djelatnosti je na stotine. Naravno, svjestan sam da sve ovo zvuči dosta pesimistički, što baš ljudi ne vole, zbog čega je najbolje pogledati činjenice. Ukoliko bi populaciju željeli zaštititi temeljem tzv. "imunosti krda", kada bi imali priliv od 100 novoinficiranih dnevno, trebalo bi nam u RH oko 64 godine! Izračun je temeljen na pretpostavci da je opći reprodukcijski broj ove epidemije 2,4, te da RH ima 4 mil. stanovnika, a 100 inficiranih dnevno značilo bi prosječno 20 hospitaliziranih dnevno, odnosno oko 600 mjesečno, što bi za zdravstveni sustav bilo podnošljivo. Drugim riječima, na ovu metodu zaustavljanja epidemije bolje je niti ne računati. Preostaju nam lijekovi i cjepivo. Tu je veliki problem izrazita mutagenost virusa, a u takvim uvjetima djelotvorno cjepivo teško je proizvesti. Držim ipak da će se uspjeti jer ljudi preboljevaju bolest, odnosno protektivna imunost se razvija, pa paralela sa AIDS-om ne stoji. Naime, ako se imunost razvija preboljenjem bolesti, može se inducirati i cijepljenjem, što nije slučaj u AIDS-u. No, za proizvodnju cjepiva trebat će barem još godinu dana, a onda ga treba namnožiti u milijarde doza i podijeliti ljudima. Trajat će to dugo. Doduše, u tom kontekstu malo zabrinjavaju informacije o reinfekciji ljudi koji su već preboljeli bolest, nadamo se da je to ipak bila primarna bolest koja je dugo trajala. Prema kliničkoj slici vidimo da se imunost bori dugo, ponekad i više tjedana, uz popuštanje i pogoršanje simptoma, što bi moglo značiti da virus mutira i izbjegava imunosnom nadzoru u tijeku same bolesti, no većina ljudi na kraju ga eliminira. Proizvesti učinkoviti lijek protiv ovakvih virusa nije lako. Ako bi bilo sreće da već postojeći antivirusni lijek djeluje dobro to se može dogoditi i brzo, no za proizvodnju i ispitivanje ciljanog lijeka baš protiv ovog virusa trebale bi godine. Postoji i nada da bi virus mogao sam od sebe nestati iz ljudske populacije, jer je to virus životinja i nije dobro prilagođen biologiji čovjeka, no za sada, čini se da se virus uspješno širi. Zaključno, po svemu sudeći idućih godinu, dvije, a možda i duže trebat će se prilagoditi životu u uvjetima epidemije. Trebat će prilagoditi svoje poslovanje i svoje društveno ponašanje, a i korigirati onaj pozdrav "budi pozitivan" u "ostani negativan".

Erzsébet Biszak wrote:

Mór Thököly wrote:O virusu se nista ne zna, osim onoga sto se zna o svakom virusu - iskorenis ga iz zemlje i onda nikome ne das da udje bez testiranja. Do vakcine (koja ce jednom ipak doci, nemoguce je da se ceo svet svrti oko necega kao sto je vakcina za 1 virus i da to ne uspe).

malarija ubije 400 000 ljudi godišnje i i dalje ne postoji delotvorna vakcina

Информација о новом корона вирусу на дан 19.04. године у 15 часова

У Републици Србији је до 15 часова 19. априла 2020. године регистровано укупно 6.318 потврђених случајева COVID 19.

Од последњег извештаја тестирани су узорци 2.673 особе од којих je 324 позитивно. Хоспитализовано је 3.900 пацијената.

На респиратору је укупно 120 пацијената.

У Републици Србији тестирана је укупно 38.701 особa која је испуњавале критеријуме дефиниције случаја.

У последња 24 часа преминуло је 5 особа, четири особе женског и једна особа мушког пола.

Укупан број преминулих од почетка епидемије је 122.

Укупан број излечених грађана је 753

Petar Djuric
пре 21 ч.

ZELIM DA SPASM ZIVOTE SVIH VAS!!!! MOG OCA NE MOGU DA VRATIM ALI ISTINA MORA DA SE ZNA!!!
Prošla su 3 dana od kad sam sahranio svoga oca,Ljubisu Djurica akademskog slikara i Magistra umetnosti .
Ne mogu da se otmem utisku da sam ga tako lako izgubio sve zbog nemara,nebrige i javasluka u zdravstvu države .
Naime ,istog dana kada je dobio temperaturu 39 zvao sam infektivnu kliniku da ga dovedem na testiranje na Covid 19 ali su mi rekli da pratimo situaciju.Temperatira se smanjivala i rasla u zavisnosti od doba dana i njemu je bivalo sve gore.
Svaki dan sam zvao i svaki dan su mi isto govorili.
Na kraju kad sam video da je počeo da kašlje i da ne moze da jede stavio sam ga u auto i odvezao do Infektivne klinike gde smo čekali ispred u redu par sati.
Na kraju su se smilovali i poslali ga na Obilicev Venac da snimi pluća.
Tamo dobija upit za Zemunsku Covid bolnicu.Nalaz je upala oba plućna krila.
I to je poslednji put da sam ga video živog .
Samo nazovi lecenje u Zemunskoj bolnici je bilo kao u filmovima strave i užasa .Nikakvu informaciju nismo mogli da dobijemo o njegovom stanju jer se na telefone ili niko ne javlja satima ili mi kazu da zovem call centar koji je satima zauzet.
Od jednog stažiste lekara, koga poznajem privatno dobijam konfuzne informacije o zdravstvenom stanju svoga oca.
Prilikom retkih telefonskih razgovora sa ocem on me moli da ga izvučem iz bolnice jer ce umreti ako ostane dalje u bolnici jer ga ne leče dobro.
Ja sam se ipak nadao ,kako su na sva usta govorili preko medija ,lekari ,premijerka i predsednik da su bolesnici pod punom brigom i da ne treba da se brinem da ce mi oca izleciti.
Na zalost nista od toga nije bilo istina.Test na Covid 19 koji je radjen nikada nije dobijen .
Nikada nisam dobio nikakvu otpusnu listu ili kliničku sliku sto je neverovatno.Ne znam ni da li je umro od Covida19!? Moj otac je bio zdrav. Nije imao druge bolesti.
Nakon preuzetih stvari iz bolnice utvrdio sam da nedostaju očev telefon i novčanik .
Potresen celokupnom situacijom na svome face book profili napisem nekoliko rečenica na ovu temu i istog dana me zovu čelnici SNS iz Majdanpeka i nude mi da skinem sve statuse u kojima se pominje aktuelna vlada a da ce oni da plate sahranu.
Naravno da sam odbio.
Na dan sahrane 5km pre Majdanpeka sacekala me je patrola policije i nije mi dozvolila da sa vencem prodjem glavnom ulicom vec zaobilazno pod pretnjom da ce me privesti 48h ako se ne povinujem naredjenju.
Moj otac nije bio bilo ko i grad Majdanpek treba da vecno bude ponosan sto je imao takvog umetnika i coveka čiji radovi su izlagani po raznim evropskim galerijama.
Sramota je da jedna šačica Majdanpeckih vlastodržaca to ne umeju da cene i zarad svojih fotelja su u stanju da mi prirede takav sraman “doček “ jer sam napisao istinu o tome kako su mi ubili oca ne lececi ga adekvatno u zemunskoj bolnici.
Nadam se i verujem u Boga da ce se svakome vratiti istom merom za ono sto je činio .
Takodje savetujem ljudima da svoje bližnje ne prepuštaju bezrezervno u ruke nesposobnim lekarima i da ne veruju kao sto sam ja naivno verovao da lekari i vlast daju sve od sebe da pomognu bolesnima. Oca sam sahranio sam. Majka i sestra su blokirane u inostranstvu i nemaju nacin da dodju.
MOLIM VAS PODELITE OVO! SA SUZAMA U OCIMA I VECNIM BOLOM. APELUJEM NA NAROD DA SE PROBUDI I NE BUDE INSTUMENT KOJIM SE MANIPULISE!!!

MNE wrote:

Erzsébet Biszak wrote:
malarija ubije 400 000 ljudi godišnje i i dalje ne postoji delotvorna vakcina

eto i što nismo zbog njih zaustavili život, crnci su uglavnom pa nema veze?

arheolog1981 wrote:

MNE wrote:

eto i što nismo zbog njih zaustavili život, crnci su uglavnom pa nema veze?

Kod zaraznih bolesti koje se prenose putem insekata ne pomaže zaustavljanje života... kao što je malarija koju izaziva parazit ili kuga koju izaziva bakterija. Ono što je u slučaju malarije posebno strašno je da su 60% smrtnih slučajeva deca ispod 5 godina (dakle 240.000 dece godišnje odnese)

Ноле тхе антиваксер wrote:Lično nisam za vakcinaciju i ne bih voleo da me neko primorava da dobijem vakcinu da bih mogao da putujem. Ako to bude pravilo i zakon šta će onda da bude? Treba da odlučim da li ću ili neću da se podvrgnem tome. Imam svoje razmišljanje, a da li će se promeniti u nekom trenutku ne znam.

Halászlé wrote:Ma debili njuejdžeri i on i njegova žena, glupi kao kurac oboje.

Jyrki Juhani Järvilehto wrote:Sad čitam podaci iz Koreje i Singapura gde su uspesno suzbili, usledio je novi talas i to dosta slucajeva na one koji su prelezali.
Dakle imunitet jok.

Talason wrote:kako li će da spaja kraj s krajem