Crna Gora

Bluberi wrote:Dok nije napravio sebi partiju bio je na Basarinim pozicijama.

Mr. Moonlight wrote:velikosrbovanje ne postoji, osim u glavama retardiranih pičketina kao što je ovaj mamlaz koji će da crkne u jebenoj kanadi pre nego što će da shvati ko ga je odavde oterao

sve se vrti oko markovih gajbica, pljačke bele tehnike, taljenja na tenderima i sve će to zapad i istok na podrže ili ne, kako god im u tom trenutku odgovara

meni je retardirano da se u srbiji priča o crnoj gori i gistro o nekim srbima tamo, kakav kurac srbin iz crne gore, ko je sa cg pasošem, taj je crnogorac

interesi srbije ne postoje ni u srbiji, a kamoli u crnoj gori

William Murderface wrote:Velikosrbovanje, naravno, postoji u svakoj kafani, pitanje je da li u ovom trenutku postoji iole relevantan velikosrpski projekat, a ne postoji.

Mojih pet para ide na sledece - velikosrpstvo kao drzavni projekat je umrlo petog oktobra, a kao releventam politicki cinilac u partijskoj politici sa transformacijom SRS u SNS.

Nacionalizam prelazi u svoju malosrpsku varijantu (u smislu u kojem se ponekad koristi Little Englander), dakle okrece se "ka unutra", uostalom, u skladu sa svetskim trendovima. Druge vise ne treba potciniti, nego se od njih ograditi (zid prema 'Siptarima'). Prema svetskkm silama poniznist umesto kurcenja, ali opet u cilju nadjebavanja komsija. Manje Moljevic, vise Nedic.

Pravoslavni džihad

Aleksandar Sekulović

5. januar 2020.


Najnoviji talas nasilja srpskog nacionalizma protiv Crne Gore u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i njenog političkog krila u Crnoj Gori pod nazivom Demokratski front, bio je lako predvidljiv jer su na to već duže vremena ukazivali kako doktrinarni tako i politički motivi. U doktrinarnom smilsu Srpska pravoslavna crkva nije nikada bila, kako to uči klasična sociologija religije, etička, već pre svega ratnička religija. Za takav karakter bilo je lako naći potporu u svetim knjigama koje obiluju kako etičkim porukama („Blago onima koji mir grade; jer će se sinovi Božiji nazvati“ Matej 5,9), tako i pozivima na rat protiv nevernika i inovernika („Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nijesam došao da donesem mir nego mač“ Matej 10, 34). Na preferiranje ovih drugih normi uticale su istorijske okolnosti i činjenica da je Srpska pravoslavna crkva vekovima bila jedina organizacija i institucija u srpskom društvu koja se, samim tim što je bila jedina, osećala pozvanom da odlučuje i o ovozemaljskim pitanjima, uključujući tu i pitanja rata i oružanih borbi. U kojoj meri je ova religija bila ratnička i doživljavana kao ratnička lepo ilustruje freska Svetog Đorđa u manastiru Gračanica na Kosovu. Njegov lik na toj freski nema ničeg zajedničkog sa svetačkom smernošću, već je to lik buntovnog hajduka i robusnog ratnog vođe. Problem je, međutim, u tome što je Srpska pravoslavna crkva takav karakter zadržala i u moderno vreme naročito u Drugom svetskom ratu kada je, vezujući se za četnički pokret i njegovu ideju Velike Srbije, i sama čvrsto stala na te pozicije unoseći u doktrinu velikosrpstva ekstremni etički relativizam i uverenje da ubijanje pripadnika drugih naroda i „komunista“ nije nikakav zločin. Takva orijentacija je u još oštrijoj formi došla do izražaja u ratovima 1991-1995 kada je sveštenstvo SPC bilo jedan od glavnih aktera stvaranja ratnohuškačke atmosfere, kada je blagosiljalo vojne i paravojne formacije koje su išle u zločinačke pohode, kada su se neki od njih fotografisali u ratničkoj pozi sa oružjem u rukama, a mnogi i učestvovali u oružanim akcijama.

Političke razmirice srpskog nacionalizma sa Crnom Gorom imaju dugu istoriju, a u akutnu fazu ulaze u vreme obnove nezavisnosti Crne Gore 2006. godine. Tom činu je srpski nacionalizam pristupio prilično olako, siguran da će ideja nezavisnosti propasti na referendumu, a kada se dogodilo suprotno, njegovo razočarenje bilo je ogromno. U tom trenutku doneta je odluka da se na svaki način i svim sredstvima poništi nezavisnost Crne Gore i ona vrati u državnu zajednicu sa Srbijom. Oko te odluke u Srbiji i van nje postignuta je potpuna saglasnost svih varijanti i struja srpskog nacionalizma – državnog vrha i crkve, vladajućih i opozicionih partija, matice i dijaspore, „nacionalne“ inteligencije i huliganskih navijača, tabloida i tajkunsko-mafijaške sfere. Za operativnu realizaciju odluke o poništavanju nezavisnosti Crne Gore zadužen je (uz obilatu logističku podršku tajnih službi Srbije) Demokratski front čiji poslanici u skupštini Crne Gore svojim fanatizmom i ekstremnom ratobornošću garantuju da od te akcije neće nikada odustati i da će upotrebiti sva moguća sredstva.

I zaista, stepen fanatizma i religiozno-političke zaslepljenosti kakav demonstriraju poslanici Demokratskog fronta gotovo da nije viđen u parlamentarnoj praksi. Kada njihove konstrukcije o kriminalu i korupciji (čega u Crnoj Gori ima daleko manje neko u aferama zatrpanoj Srbiji) nisu dale željene rezultate oni su se odlučili za totalni bojkot i nepriznavanje države Crne Gore i njenih institucija. Pokazatelj te ekstremne ostrašćenosti je i retorika poslanika DF u skupštini Crne Gore prepuna pretnji, patološke mržnje, najava sudnjeg dana, pozivanja građana na pobunu i na konačan obračun. Tako poslanik Milun Zogović, obraćajući se vladajućoj koaliciji, kaže: „Mi se sa vama nikada pomiriti nećemo. Pre će se pomiriti Jevreji i Palestinci nego što ćemo se mi sa vama pomiriti.“ Poslanik Milan Knežević, poznat po vulgarnim uvredama i hvatanju za gušu poslanika DPS-a, oteo je ustav Crne Gore iz ruku predsednika parlamenta i besno ga tresnuo o pod, demonstrirajući tako da DF ne priznaje nikakve pravne norme koje donosi država već samo kanonsko („šerijatsko“) pravo Srpske pravoslavne crkve. A lider DF Andrija Mandić, idolopoklonik „njegove svetosti“ patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, najavljuje upotrebu „svih“ sredstava, znači i oružja, u obračunu sa vladajućom koalicijom. Uostalom, jedan od zaključaka do kojeg je došao srpski nacionalizam jeste i taj da će se u Crnoj Gori teško šta promeniti dok je živ Milo Đukanović. Zato je glavni cilj pokušanog državnog udara 16. oktobra 2016. bila fizička likvidacija Đukanovića, Duška Markovića i još nekolicine vodećih ličnosti vladajuće koalicije i hapšenje celokupnog rukovodećeg sastava.

Budući da državni udar nije uspeo odlučeno je da se, dok se ne stvore uslovi za prevrat, ide na stvaranje trajne političke nestabilnosti u Crnoj Gori, na potpunu paralizu njenih državnih organa i na permanentne sukobe „niskog intenziteta“ sa vlastima. U tom cilju se državni organi neprestano izazivaju provokacijama sa nelegalnim podizanjem tobožnjih verskih objekata, sa postavljanjem spomen obeležja ozloglašenim zločincima i saradnicima fašizma, sa masovnim verskim ili parapolitičkim skupovima, sa napadima na državne simbole Crne Gore i sa brojnim drugim akcijama usmerenim na to da dođe do oružanog sukoba sa vlastima, u kom slučaju bi Srbija vojno intervenisala radi „zaštite svog naroda“. To je smisao i najnovijeg talasa nasilja, pri čemu je kao formalni izgovor uzeto donošenje zakona o verskim zajednicama, jedan benigni pravni akt kakav imaju i mnoge druge države i koji se, ako ima osnova, lako može osporiti pred domaćim i evropskim pravosuđem. Međutim, očigledno je da cilj ovih protesta nije uklanjanje zakona već uklanjanje same Crne Gore. Doduše, u Demokratskom frontu i u mitropoliji SPC postoji bojazan od eventualnih finansijskih efekata zakona jer pojedini verski objekti u Crnoj Gori ostvaruju i značajna novčana sredstva koja se, po rečima jednog od čelnika Crnogorske pravoslavne crkve, „džakovima iznose iz Crne Gore“ a zatim koriste za finansiranje Demokratskog fronta i njegovih subverzivnih akcija.

Ponašanje Demokratskog fronta i mitropolije SPC neodoljivo podseća na ponašanje Islamske države na Bliskom istoku, jer se radi o identičnom religioznom fanatizmu i pravom pravoslavnom džihadu koji krši sve civilizacijske norme. Trenutni taktički cilj ovih akcija jeste da se spreči ulazak Crne Gore u Evropsku uniju, ako se već nije uspelo sa sprečavanjem njenog ulaska u NATO, kao i da se Srbiji pribavi alibi za njenu odluku o odustajanju od pristupanja EU. Pritom se računa na činjenicu da Evropska unija ne prima u svoje članstvo države sa ozbiljnom unutrašnjom nestabilnošću, iako izgleda da to važi samo za kandidate a ne i za članove (Španija, Francuska, Italija). Nažalost, i iz Evropske unije čuju se izjave koje direktno idu na ruku Demokratskom frontu, kao što je izjava da Crna Gora ne može postati članica EU dok ne reši pitanje unutrašnje stabilnosti (Maja Kocijančić). A ta unutrašnja stabilnost biće, prema planovima srpskog nacionalizma, uspostavljena tek onda kada Crna Gora uđe u sastav Srbije, kada se ponište odluke o priznanju Kosova , ulasku u NATO, o himni, grbu i zastavi Crne Gore i kada se svi aktuelni rukovodioci nađu iza rešetaka. Dakle, umesto ovakvih poruka koje ohrabruju velikosrpski fanatizam bilo bi neophodno ubrzati i dovršiti proces uključivanja Crne Gore u EU i na taj način, kao i u slučaju Hrvatske, staviti do znanja velikosrpskom nacionalizmu da od njegovih ambicija nema ništa.

Aleksandar Sekulović

https://www.helsinki.org.rs/serbian/aktuelnosti_t409.html

William Murderface wrote:

Mr. Moonlight wrote:velikosrbovanje ne postoji, osim u glavama retardiranih pičketina kao što je ovaj mamlaz koji će da crkne u jebenoj kanadi pre nego što će da shvati ko ga je odavde oterao

sve se vrti oko markovih gajbica, pljačke bele tehnike, taljenja na tenderima i sve će to zapad i istok na podrže ili ne, kako god im u tom trenutku odgovara

meni je retardirano da se u srbiji priča o crnoj gori i gistro o nekim srbima tamo, kakav kurac srbin iz crne gore, ko je sa cg pasošem, taj je crnogorac

interesi srbije ne postoje ni u srbiji, a kamoli u crnoj gori

Velikosrbovanje, naravno, postoji u svakoj kafani, pitanje je da li u ovom trenutku postoji iole relevantan velikosrpski projekat, a ne postoji.

MNE wrote:

William Murderface wrote:


Velikosrbovanje, naravno, postoji u svakoj kafani, pitanje je da li u ovom trenutku postoji iole relevantan velikosrpski projekat, a ne postoji.

postoji i to potpuno isti, sad što sa raspadom JNA/VJ ima znatno manje efektiva za njegovo izvršenje to je druga priča

Za takav karakter bilo je lako naći potporu u svetim knjigama koje obiluju kako etičkim porukama („Blago onima koji mir grade; jer će se sinovi Božiji nazvati“ Matej 5,9), tako i pozivima na rat protiv nevernika i inovernika („Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nijesam došao da donesem mir nego mač“ Matej 10, 34).

KinderLad wrote:Sve je to u redu ali ovo u CG je nesto drugo. Prosto celu krizu nije zapoceo srpski nacionalizam. To sto je reagovao to je cinjenica, ali dinamika dogadjaja i stanja zahteva malo vecu pažnju od odmahivanja rukom da je za sve to kriv srpski nacionalizam. Ako se bavimo analizom. Ako zauzimamo politicki stav onda se moze reci - ja zivim u Srbiji, meni je u svemu tome najveci problem srpski nacionalizam. To moze

At Sumider

 iako izgleda da to važi samo za kandidate a ne i za članove (Španija, Francuska, Italija).

KinderLad wrote:Sve je to u redu ali ovo u CG je nesto drugo. Prosto celu krizu nije zapoceo srpski nacionalizam. To sto je reagovao to je cinjenica, ali dinamika dogadjaja i stanja zahteva malo vecu pažnju od odmahivanja rukom da je za sve to kriv srpski nacionalizam.

Ako zauzimamo politicki stav onda se moze reci - ja zivim u Srbiji, meni je u svemu tome najveci problem srpski nacionalizam. To moze

MNE wrote:

KinderLad wrote:Sve je to u redu ali ovo u CG je nesto drugo. Prosto celu krizu nije zapoceo srpski nacionalizam. To sto je reagovao to je cinjenica, ali dinamika dogadjaja i stanja zahteva malo vecu pažnju od odmahivanja rukom da je za sve to kriv srpski nacionalizam. Ako se bavimo analizom. Ako zauzimamo politicki stav onda se moze reci - ja zivim u Srbiji, meni je u svemu tome najveci problem srpski nacionalizam. To moze

At Sumider

srpski nacionalizam je kriv što dps ima "keca u rukavu" koga izvuče svaki put pred izbore, ono moguće je da bi ovom avetnom narodu smislili i neku drugu patku ali to im je jedan onako baš jak adut

шумидер-модер wrote:

KinderLad wrote:Sve je to u redu ali ovo u CG je nesto drugo. Prosto celu krizu nije zapoceo srpski nacionalizam. To sto je reagovao to je cinjenica, ali dinamika dogadjaja i stanja zahteva malo vecu pažnju od odmahivanja rukom da je za sve to kriv srpski nacionalizam.

Не бих ја ово потписао у року од одмах: експонентима антиђукановићевске политике која је - гле чуда - најгласнија кроз уста експонената попут мандића и њему сличних пре свега и изнад свега преостаје да одговоре на једно, али суштински битно питање: питање о смислу и потреби постојања, ако баш хоћеш и чињеници, Црне Горе као независне, самосталне државе.
Са све изјашњавањем да је борба против режима - нужна и потребна да не буде забуне - могућа једино у границама Црне Горе као државе.
Нигде нисам рекао, а ни помислио да је за све крив српски национализам, али национализми су напросто такви: хране се и тове један другим, узајамно се потпомажући.
Наравно на ползу мајстора на свим странама, како је то већ увек и бивало.

Ako zauzimamo politicki stav onda se moze reci - ja zivim u Srbiji, meni je u svemu tome najveci problem srpski nacionalizam. To moze

Ја не живим у Србији, али ми је - ето - проблем баш српски национализам: гледам га на делу овде у ЦГ из дана у дан.

И смрди подједнако огавно баш као и овај новокомпоновани црногорски, само што је поткованији, искуснији, старији: мука је само што и овај млађи брзо учи.

Такви су ти они.

КиндерЛад wrote:Errm, ovde se ne radi o DF-u. Ovo nije zakon o njima. Ovo je, realno, zakon o verskoj instituciji u koju idu i skoro svi verujući Crnogorci. 

bradilko wrote:prorezimski tribuni: radovan radonjic, stevo vucinic, sukovic, djuranovic, nikolaidis, popovic.. sve go fash glibavi. @mne ne vidi kuci ali iskopa uvek neko polucrklo govno iz srbije. pomirite se vise da je velikosrpstvo krepalo i da sluzi sad samo za zamazivanje ociju.