jugoslavija - od nemila do nedraga

Btw, logo tih ZOI je apsolutno savršenstvo

Mór Thököly wrote:Btw, logo tih ZOI je apsolutno savršenstvo

Odgovorno tvrdim da je i maskota

Mór Thököly wrote:Btw, logo tih ZOI je apsolutno savršenstvo

Podsecate na grb kraljevine? (ima sahovnicu i 4S)

ficfiric wrote:

Mór Thököly wrote:Btw, logo tih ZOI je apsolutno savršenstvo

Podsecate na grb kraljevine? (ima sahovnicu i 4S)

Zar ono nisu četiri polumjeseca i zvijezde

Zar to sve nije Roršahov test?  

fikret selimbašić wrote:Drugar našao u podrumu.



Jergović je u nekoj priči pisao kako su se za vrijeme olimpijade osjećali dijelom svijeta zbog toga što su postojali automati sa limenkama coca-cole i što si mogao, kao na zapadu, da ubaciš kovanicu i automat izbaci limenku. Kasnije su tugovali jer je dan nakon olimpijade tih automata i kole u limenkama nestalo iz Sarajeva.

"Od Zapada mi dajte 2 kile potrošačkog društva za poneti, ništa više."

Има све, чак и технолошко чудо које свет није видео, четворокраку пахуљицу.

Bendegúz Somogyi wrote:Zar to sve nije Roršahov test?  

fikret selimbašić wrote:Drugar našao u podrumu.



Jergović je u nekoj priči pisao kako su se za vrijeme olimpijade osjećali dijelom svijeta zbog toga što su postojali automati sa limenkama coca-cole i što si mogao, kao na zapadu, da ubaciš kovanicu i automat izbaci limenku. Kasnije su tugovali jer je dan nakon olimpijade tih automata i kole u limenkama nestalo iz Sarajeva.

"Od Zapada mi dajte 2 kile potrošačkog društva za poneti, ništa više."

I spakujte mi to u limenku, nipošto u papir.

Moj dobar drug je umro uvjeren da je tuzlasnko naselje Sjenjak neki četnik projektovao još početkom osamdesetih.  To što se ne sastoji od četri C več od tri i po mu je dodatno jačalo uvkerenje, nije četnik smio da ide do kraja, ipak je to rađeno malo poslije Titove smrti.

https://jacobinmag.com/2020/06/yugoslavia-tito-market-socialism/

oh noes

Bendegúz Somogyi wrote:https://jacobinmag.com/2020/06/yugoslavia-tito-market-socialism/

obicno stignem dalje od prve recenice

singlehandedly!

Док сам безуспешно тражио диплому, ископао сам гомилу којекаквих глупости из дубина архива. Попут овог бисера, медаља за истрчан полумаратон 90их.
Обратити пажњу на спонзора.

Ovo je valjda za SRJ topić.

Без стране помоћи, НОВЈ (а ни четници) никад не би успели сами да ослободе земљу.
Али, кад то узмемо у обзир, заправо већи део борби јесмо обавили сами. Британци су мало петљали по острвима и приморју, а Совјети кроз део Србије. Последњих пола године смо се скоро сами борили.
Не треба претеривати у хвалоспева, али оно што је НОВЈ урадила је јединствен подухват.

Што се тиче четника у Србији, и совјетских тенкова који доводе партизане на власт...
Раније сам причао о томе са колегама, а баш и данас са другаром. Четници су до краја лета 44~е потпуно поражени у Србији. На Јеловој гори пораз и расуло, Дража почетком септембра бежи са Равне горе, плус краљев проглас и остало.
Занимљиво је и да после повлачења у Босну, НОВЈ потпуно игнорише Дражу и четнике. У Тузли се само бране. Пуштају га да се шета по Босни, док партизански тенкови из два правца иду право на Трст. То показује добро одређен стратешки правац.
Да је Дража био нешто битан од октобра 44е,не би га лулирали најстрашније.само уништење Дражин групе, за пар недеља, од другоразредних јединица, подржаних са мало авиона, показује да је то била давно разбијена војска.

problem sa ovim tekstom, kao i sa mnogim drugim koji se bave Jugoslavijom, je taj sto je za autora Jugoslavija jedna Rorsarhova mrlja

erős paprika wrote:
mnogi veci problem galovog mocnikizma je posmatranje liberalnih reformi 60tih kao raskid s partizanskom tradicijom i "korupciju"

To je klasično pitanje - ili su reforme bile kilave i nedosledne, ili su bile pogrešne od početka, u zamisli. Mislim da su obe teze "tačne" u smisli da ih valja temeljno argumentovati, jer u suštini zavise od čitanja roršahove mrlje i počinju od oka posmatrača.


Ja bih rekao da su ovo generalno tačne teze:

This institutional deadlock became painfully clear in 1968, when major student revolts and strikes broke out calling for more communism within what was then officially termed “market socialism.” Instead of refocusing and opening their ranks to the young revolutionaries, the party conducted an extensive purge, especially of left- but also of right-“deviationists.”

This laid the foundations for an alliance between party bureaucrats and factory managers. It should also be said that by referring to “right-deviationists,” the party wrongly conflated 1968 with what was actually an openly anti-Communist and nationalist mass movement in Croatia in the early 1970s. This latter sought to destroy socialist Yugoslavia and openly envisaged restoration of capitalism within the framework of “one nation in one state.”

Market reform was essentially about making the “socialist economy” more efficient. This exerted pressure both within companies, where the exploitation of workers intensified, and between companies, as the competition for market share and access to loans became fiercer.

On the other, the market reforms created a blockage in economic self-management at the firm level. Instead of workers taking the upper hand in the workers’ councils, their executive powers were often delegated to managers and factory directors. Thus, decentralization, as promulgated by market reform, meant that any central agency and power — anything bearing even a whiff of Stalinism — was to be resisted by any means necessary.

In the long run, this dynamic strengthened informal power networks and the increasingly visible power of the market. The inter-republican mechanisms of solidarity epitomized by the Federal Agency for Development that distributed and relocated funds to poorer regions were weakened and substituted by the banks and the market.

The association of producers and self-management might have worked better in the realm of social reproduction, like culture and the health service. But on the level of Yugoslavia’s fundamental political and economic units, it generally failed to expand socialism from 1970s onwards.

E sad, on to ne obrazlaže, ali imho one su tačne zbog šire jugoslovenske politike.

Pođimo od toga da je ideja "efikasnosti" u kapitalizmu i socijalizmu neujednačena, da je vanredno teško držati ekonomiju koja kombinuje oba pristupa na iole kompleksnijem nivou rada (ne mislim na zanatlije itd) i da se istorijski pokazalo da je "utržištavanje" socijalističke privrede bio put ne "efikasnijeg socijalizma" nego upravo spori proces restauracije kapitalizma u ekonomskom i političkom smislu.

Drugim rečima, ili praviš socijalizam u potpunosti kroz sve aspekte života a posebno u ekonomiji, ili se ne igraš s kapitalističkim tržištem u socijalizmu. Pogotovo se ne igraš ako si zemlja na geografskoj poziciji Jugoslavije koja je kako-tako nakačena na centralno/zapadno-evropska tržišta koja su ostala kapitalistička i koja su ti i polje saradnje i konkurencija, i koja je polako uvlačena u zapadni međunarodni finansijski sistem. Čemu onda tvoja verzija socijalizma?

Da povežem u petlju one dve teze od gore - pošto su reforme bile kilave i nedosledne bile su loše od samog starta. To je negde "istorijski račun".

Meni se nekako cini da je sve to bilo neminovno onog momenta kada je Jugoslavija "ispala" iz "lagera". Tj cini mi se da je jedina prava alternativa bila teško siromaštvo.

Ok, 48. jeste proizvela i to. Ja se ipak ne sećam da je nekakvo "prozapandjaštvo" provejavalo u partijskoj logici oko samoupravljanja, niti je to u ranim fazama bio element priče sa SAD, VB ili s kim već. To je bio odraz diferencijacije u odnosu prema Staljinu, a korak u zapadnom smeru ipak samo posredno i indirektno izvedeno.

Rano članstvo u MMF-u i krediti SB (nakratko dati pa onda prekinuti do početka 60ih) su prosto bili odraz paketa pomoći. Taj element dobija na značaju negde do kraja 50ih, devizna i spoljnotrgovinska reforma 1961. su bile izvedene potpuno u dogovoru sa tom ekipom, i uz njenu pomoć. Ali je do tada dosta vode proteklo Dunavom....


Dosta je to sve nesrećno ispalo, kad čovek sabere. Logika Jugoslavije je izvedena iz međuratne partijske filozofije koja je docirana iz Kominterne i bila opozitna, a onda takva translirana u ustrojstvo države sa pozicije nesputane moći. Onda se preigrala na spoljnopolitičkom planu i precenila svoj značaj prema Sovjetima, ispala iz lagera mimo svoje želje (što je itekako koštalo, dovoljno da se statistike pre 1952. retko kad uzimaju kao pouzdane i smislene). Onda je tražila alternativu i unutra i spolja, kalemeći vezu sa Arikom i Azijom bez smisla i reda, gradeći zanimljivu i globalno poštenu priču. S jedne strane partija je doživljavala državu kao poligon za izgradnju socijalizma kući i za promociju levih modela razvoja na globalnom nivou, a sa druge strane joj se socijalizam kod kuće krunio njenom bliskošću sa zapadnim tržištima (na više načina) i zapetljanim partijskim igrankama i polu-rešenjima, da bi na kraju došla u rigidnu i bezizlaznu poziciju da štagod uradi to bude samo na štetu svog projekta.