jugoslavija - od nemila do nedraga

Bendegúz Somogyi wrote:

erős paprika wrote:sve se nacelno slazem. samo galov problem nije sto to primecuje vec sto, po meni, ne vidi da jugoslovenska liberalizacija 60tih nije samo odrza "odustajanja od socijalizma" vec i odraz raskida sa sovjetskim savezom odnosno "ratne de-staljinizacije" i to ne kao kadrovsko pitanje korupcije vec kao jedini nacin da se prezivi kao samostalna drzava. i onda je zapravo pitanje da li je socijalizam bio moguc jedino unutar lagera.

ima anegdota gde de gol kaze nekom od svojih ministara da su mu jedini komunisti koji su mu simpaticni u evropi oni jugoslovenski posto nisu poput francuza "manekeni rusije".

Reforme (61. i 65.) su došle iz skupa problema. One su bile antisovjetske u meri u kojoj je J nastavila putem nesvrstanosti a ne punog raprošmana sa Sovjetima, i delom kroz krizu partijskih odnosa od 58. Ali, ta kriza se brzo prevazilazi i od 62. SSSR postaje dominantni snabdevač JNA najtežom gvožđurijom (prvomajska parada 1962. je bila defile sovjetskog oružja u JNA) posle decenije američkog vojnog hardvera. Te reforme su bile potvrda koraka započetih - spoljno-politički - sredinom 50ih, unutrašnje-politički date kao novum nakon novog ustava i internih svađa oko unutrašnjeg uređenja.

Ekonomski gledano, one jesu bile odustajanje od socijalizma u meri u kojoj je ostavljeno "tržištu" da formira cene, pa se ušlo u talase dispariteta, inflacija, poremećaja uvoza i izvoza i uopšte u nestabilnost koja nije bila "tržišna" nego - za socijalizam - dosta opasna.

Ja ne volim da 50 godina kasnije tvrdimo da u nekom koraku nešto nije moglo drugačije i da bi sve drugačije dovelo do "nepreživljavanja kao nezavisne države", zvuči kao da smo učesnici u ondašnjoj raspravi i da danas ne znamo više i bolje.

Bendegúz Somogyi wrote:

Mór Thököly wrote:Ne ne, apsolutno, a i znas o tome dosta vise od mene. Moje bi pitanje negde bilo - da li je uopste moglo bas potpuno drugacije... Jer sa SSSR su veze bile i pokidane, ali i kad nisu pokidane bile su "bezbednosno problematicne" za nasloniti se ekonomski do daske na to po otopljavanju, a negde se mora, autarhija je bila opcija samo ako si hteo kao Albanija, a nisu to hteli. I onda, normalno, vezivanje ekonomsko za kapitalisticki zapad ima i svoju ideolosku cenu (ovakvu ili onakvu, to nije bilo predestinirano).

@Bende

Moje pitanje nije šta je trebalo drugačije (posle) 48 nego koja je vrednost u komunizmu koji za štaku koristi kapitalizam (zapad)? Što ne kapitalizam (zapad) kao takav, ako je to već "pozitivna tekovina jugoslovenskog socijalizma" (parafraziram popularne teze) daj onda full house.

Drugo, da nije bilo npr 48 i da je J bila nekakav "mekani" član lagera, ukupne ekonomske brojke do kraja 80ih bi bile u suštini iste, samo malo, hm, drugačije raspoređene (ne bi bilo ludila 48~52 ali ni brzog rasta 50ih, ušlo bi se u krizu početkom 60ih kao što su ušle i ostale soc zemlje i kao što je u realnosti ušla J sama, sredinom 70ih bi imala slabiji rast ali i slabije zaduživanje, možda bi 80te prošla stabilnije i bolje, možda ne...).