jugoslavija - od nemila do nedraga

pa ziveli smo u istom drustvu. sustinski bi bilo dobro da se ti narative negde sravne kako bi jedni i drugi izvukli najvise iz zajednicke proslosti

bruno sulak wrote:evo jos jedna primedba: mislim da je prelazak od stambolica na milosevica prelazak s kosova kao ustavnog problema na kosovo kao etnicki problem.

like

bruno sulak wrote:pa ziveli smo u istom drustvu. sustinski bi bilo dobro da se ti narative negde sravne kako bi jedni i drugi izvukli najvise iz zajednicke proslosti

pazi, ja sam za to da se pise sta je bilo, ne interesuje me previse "sravnjivanje narativa". Odnosno, hmm, preciznije, nisam protivan pronalazenju zajednickog jezika u razumevanju i interpretiranju te proslosti, ali tek kad se utvrdi sta je stvarno bilo. Kapiram da je to veliki izazov, ali mislim da je verovatno jedini pravi put. Zabasurivanje bilo cega ne vodi nigde. A to je omiljeni sport svih. Pri tom mislim da treba imati na umu mozda i sledecu stvar: srpsko-albanski spor na Kosovu se jeste dogadjao u okviru Jugoslavije i mora se tumaciti u okviru tog konteksta, ali on (mozda jedini od svih u ex-YU) donekle i prevazilazi tak okvir i kontekst.

pa zapravo je bio smo i resiv u okviru jugoslavije

dobro, mozda, ne znam, ali prosto to je spor koji je bio (u neku ruku i ostao) i nesto vise osim unutarjugoslovenski.

Опет ћемо доћи до тога да партија сама није знала шта да ради са Југославијом.

Погледати политички одговор на Косову 1981 - "борба против контрареволуције". Прилично бесмислена поставка, која је треба да тај проблем постави као "општејугословенски" и најпре социјалистички, па је "контрареволуционарност" требала да буде окупљајућа мисија на том питању. У захтеву "Косово република" (као битном, не и једином одредницом протеста) није било ништа инхерентно контрареволуционарно или нужно анти-југословенско, али је било против сложеног микса колективних права (народи и народности) и наравно, било је анти-српско/србијанско макар из уставног угла. Али ту онда долазимо до трулог компромиса између српског национализма у појавном облику СР Србије /СКС и датог федералног оквира, компромиса који је с једне стране укочио било какво југословенско сагледавање косовске теме (сигурно не и само те, мислим на шири однос Југославија - партикуларни национализми) а са друге стране доживео слом добрим делом и преко тог питања. 

Тј ни реално-постојећа Југославија није била решила тај проблем, за шта има више разлога, делом и спољних.

Drugo i dopunjeno izdanje knjige istraživačkog novinara Domagoja Margetića „Krvave balkanske milijarde” donosi ekskluzivno istraživanje o Mimarinoj zbirci i skrivanju tzv. Goeringove zbirke na području Hrvatske tijekom i nakon Drugog svjetskog rata. Radi se o istraživanju koje je Margetić vodio zadnjih dvadesetak godina.
Uz to, knjiga je dopunjena i poglavljem „Ekonomija straha” o tajnim dokumentima Dubrovačke banke koji dokazuju trag novca iznesenog iz Srbije tijekom 90-ih godina na tajne račune pod kontrolom Dubrovačke banke, odakle je novac prebacivan na druga tajna odredišta. Margetić prvi put objavljuje dijelove dosjea o tim tajnim računima Srbije kod Dubrovačke banke, kao i razgovore koje je vodio s ratnim direktorom banke Nevenom Baraćem, koje do sad nije objavljivao, a u kojima mu Barać govori o ratnim financijskim dogovorima sa Slobodanom Miloševićem i drugim balkanskim tranzicijskim tajnama. Uz ove dopune, knjiga donosi brojne tajne tranzicijskog Balkana, otkriva tragove novca, tajne iza ubojstva Zorana Đinđića, kao i brojne druge enigme ratova na Balkanu s kraja 20. stoljeća. Margetić u ovom istraživanju na više od 750 stranica objavljuje svoje dvadesetogodišnje istraživanje tokova krvavih balkanskih milijardi i otkriva mračnu pozadinu tranzicijskih procesa kojima smo svjedočili, proživljavali ih i razotkriva pozadinu procesa kojih smo bili tranzicijske žrtve svih ovih godina.

Jel ovo istina ili izmislja djembeli?

Nije politički korektno ... ali, ... posle zemljotresa u Skopju je tako rešavano pitanje pljačke. U vanrednim okolnostima, vanredne mere ... (iako sam duboko protiv smrtne kazne). https://t.co/aD6KCN9U88

— Nenad Čanak (@XXLTulip) March 18, 2020

То са стрељањем пљачкаша у ванредним околностима је тако уврежено у фолклору, да мора да се десило онолико пута. Чуо сам такве приче и после скопског и после бањалучког земљотреса. Мурија напросто није заинтересована за такве случајеве, осим кад их сама прави (чуо сам да је било и тога).

Пази кад је распуштен затвор у Бањалуци и није било ни крађа ни ничега док се није унормалило стање. Ко је прекршио то (неписано?) правило, ставио је себе ван закона. Тако вели предање.

jel sam kacio ovo vec, ili je neko drugi kacio, a ja ovde video? u svakom slucaju:

NIN, avgust 1986

wow

exactly. iskopao sam biser sa sve potpisnikom redova.

Све се то дешава након чувеног нокаутирања судије. А оно најзанимљивије ће тек уследити.

Uf kakav divan pandurski tekst, primer za udžbenike.

Mór Thököly wrote:exactly. iskopao sam biser sa sve potpisnikom redova.

Nisam ni video ko je autor, stalno me naslov podseca na lakiranu bubasvabu

https://glineq.blogspot.com/2020/04/communist-party-in-turbulent-time-and.html

Mór Thököly wrote:NIN, avgust 1986

Na tu temu...

Sluzba (SR) Hrvatske i navijaci 1989-1991

https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2020/02/2020_1_9_pre_163-184.pdf

Posebno je zanimljiv izvještaj o utakmici odigranoj 6. rujna 1989, između Jugoslavije i Škotske u Zagrebu, inače kvalifikacijske za svjetsko prvenstvo u Italiji 1990. godine. Naime, SUP Zagreb zabilježio je da „BBB“ na sjevernoj tribini vrije-đaju igrača „svog tima“, Dragana Stojkovića Piksija, vičući „Piksi, pederu“ te „Svima nama Piksi k.... pušio“. 40 Vrlo vjerojatni razlog tome jest što je Stojković simpatizirao politiku Miloševića, a u siječnju te godine beogradski Tempo objavio je naslovnicu s popularnim Piksijem i njegovom izjavom: „Navijam za Slobodana Miloševića“.41



Osim toga, umjesto jugoslavenske nacionalne himne „BBB“ su pjevali „Lijepa naša“, što je, međutim, ostatak gledatelja izviždao, pa je utakmica nacionalne vrste ipak odskakala od uobičajenog navijačkog arsenala u jugoligi.42Nekoliko dana kasnije, 9. rujna, u Splitu se igrala utakmica između Hajduka i Crvene zvezde. Jugoslavenska kriza se produbljivala, posebice nakon završetka „Antibirokratske revolucije“, ali i nakon govora na Gazimestanu u ljeto 1989. godine. Također, refleksije događanja u Srbiji osjetile se su i među hrvatskim Srbima, posebno na području sjeverne Dalmacije, Like, Korduna i Banije. Organizirana je proslava 600. godišnjice Kosovske bitke u selu Kosovo kod Knina, što je posebno iritiralo navijače Hajduka, i one iz Splita, i one s okolnih područja. SDS je sakupljao informacije iz redova „Torcide“ iz čega je zaključeno da bi utakmica mogla biti iskorištena za izazivanje nereda i iskazivanje nezadovoljstva političkom situacijom: „[...] jer smo imali saznanja da su pripadnici „Torcide“ radi stvaranja „paklene atmosfere“, osigurali velik broj raznih vrsta pirotehničkih sredstava, a uvježbavali su i, do sada već poznat re-pertoar pjesama neprijateljskog sadržaja, slogana i raznih skandiranja“.43



SDS je imao točna imena ljudi koji su organizatori svih aktivnosti „Torcide“ za ovu utakmicu te vrlo detaljne izvještaje o planovima, što daje naznačiti da je Služba bila jako dobro infiltrirana u ovu navijačku skupinu. Tako su „izvori“ javljali za razne planove, od toga da se planira spaliti velika srpska zastava (s četiri S), koji su sami sašili, do paljenja „bengalki“. SDS je imao informacije i da je trebalo doći oko 200 navijača Crvene zvezde potpomognutih simpatizerima kluba iz Knina, na što je „Torcida“ pozvala „BBB“. Zapisano je da je do sukoba došlo već na kolodvoru gdje su se od strane navijača Crvene zvezde čule parole: „Mi smo delije“, „Delije, delije, ajmo svi u glas, Slobo Milošević je uz nas“, „Slobo Srbine, Srbija je uz tebe“ itd. Prema tumačenju SDS–a „do erupcije nacionalističkog navijanja“ nije došlo, i to navodno zbog apela kluba, ali i straha od „mjera“ Službe javne sigurno-sti, kao i zbog činjenice da su organi SUP–a uhapsili („skupili“) glavninu navijača Crvene zvezde, uključujući i „vođu“ navijača Vladimira Vojvodića, zvanog Vojvoda. Ipak, navijači su izmjenjivali česte parole i pjesme za to doba: „Lijepa naša“, „Marjane, Marjane“, „Ružo Hrvatska“ („Torcida“), dok su „Delije“ pjevali „Đurđevdan zeleni“, „Mi smo delije“. Na povike „Torcide“ „Mi Hrvati“, „Delije“ su uzvraćali „Što se nama žalite“. Bilanca utakmice je bila 58 privedenih osoba, 23 su zadržane, protiv 13 su podnesene prekršajne prijave, a pet prijava ticalo se vrijeđanja patriotskih i nacionalnih osjećaja ljudi

Cuvena utakmica pocetkom septembra 1989. koju je Hajduk okrenuo pred kraj golom Boksica. Prvo masovno gostovanje navijaca nekog beogradskog tima na Poljudu.

April 38 - Mart 39, tu negde... 

Mór Thököly wrote:April 38 - Mart 39, tu negde... 

Ал илустратори су им као оно за куварице... вид' кувара, изгледа геј сека...

Kralj Paprika bi bio odlican username

666 555

Koja je televizija?