Oklevetani rat: Crnjanski vs Krleža - čitaonica

pa sta je marksist krleze do fritz austrougarski soldat?

 

Meni je zapravo zanimljivije šta Krleža poručuje Crnjanskom, a to je između redova da Srboslavija postaje nova K und K sa sve militarizmom.

otto katz wrote:

kinik wrote:
Dalje, kako jedan Krakov, pisac nespornog talenta, dodje u situaciju da potpisuje Nedicevo Novo vreme?
Crnjanski je imao srece: poezija ga je za istoriju sacuvala kao znacajnog umetnika.
Istorija ga je - ne budi mi zamereno na frazi - pregazila i, a to je pitanje svih pitanja ostavila bez odgovora koje je, kao umetnik pre svega, ostao duzan samom sebi.

Pa to su lični izbori iz kojih se možda nešto može i zaključiti, ali bojim se da ne mnogo.

Crnjanski je imao sreće utoliko što je imao poetski dar. To što ga je uspio pretočiti u vrijedno književno djelo nije sreća.

Za dug prema samome sebi, pa malo koji umjetnik daje definitivne odgovore u tome smislu. A koga je istorija pregazila i na koji način ćemo znati na kraju :D. Krležin marxizam je u mišjoj rupi, KPJ je pregažena, ali, ali, ali... S druge strane srpski nacionalizam i ratnička slava u smislu Crnjanskoga, u isto vrijeme vlada glavama i srcima ljudi i poražen je do koljena.
Hoću reći, ono "u ovoj fazi našeg historijskog razvitka" možemo izreći samo iz budućnosti.

Zbog boldovanog sam za epohu i upotrebio frazu crno/bela: kao nikad u ljudskoj istoriji, mogucnost izbora se nametala skoro pa kristalno jasno, mislim na tridesete.
Generalna proba je bio, naravno, Prvi svetski rat gde su se mnogi ispekli na vrelu peglu nacionalizama i mahanja zastavama, ko ne veruje neka se seti jednog Tomasa Mana.
Ali ekstrem u vreme ekstrema, sa fasizmom/nacizmom kao prepoznatljivim ishodistem nije ostavljao puno mesta za izbor.
Utoliko umetnik i umetnost ustupaju, ne ideologijama, ne politici: izbor je pitanje etike, a epohi o kojoj je rec ne treba verifikacija kraja koji pominjes, niti sud istorije.
Pred kapijom Ausvica sve su dileme bile resene i svi izbori vec ucinjeni ma sa koje strane te kapije se neko nalazio.
Naravno da Crnjanski nije fasista, ali je njegov izbor bio kudikamo 'pogresniji' od izbora poslednjeg nepismenog srpskoghrvatskog/bosanskog/... jugoslovenskog seljaka partizana koji je naseo na komesarske price o boljem zivotu i svetlijoj buducnosti i koji je, vijan od Nemaca, ostavio kosti negde na, recimo, Sutjesci.
U tom svetlu, kontekstu, Crnjanski je bagaz, bas kao i srpski ili bilo koji drugi nacionalizam; oni su objektivni saveznici fasizma, jer nacionalizmi drugaciji ne mogu da budu, a velicanje rata i smrti sminka i to ne narocito uspela.

Ma gde nije bio fašista, nema mesta oklevanju - bio je. Kad 1934. pričaš o biološkom značaju rata, jebiga, nema drugog imena za ono što si.

Pohvalno je za Crnjanskog što ipak nije završio u bilo kojoj vrsti kolaboracije, nego mu se fašizam završavao na ovakvim pamfletima.

Jebem li ga, u pravu si, ali meni nekako preostro zvuci: nije da mi je zao Crnjanskog, ali s obzirom na okolnosti, mislim da nije dobacio do fasizma, ostao je politicki sivkast i epoha ga je - na njegovu srecu - skrajnula.
Osim toga, nisam neki ljubitelj poezije, ali volim da verujem u neku vrstu poetske pravde: covek koji je pisao onakvu poeziju ipak ne moze da bude njihov .

Krleza je, sto se polemike tice, nesto sasvim drugo: stav pa i ideologija koju zastupa imaju tog trenutka perspektivu, buducnost, dok je Crnjanski konacan na neki lazan, salonski nacin.

Kad kazem perspektiva, buducnost mislim na vreme u kome je dobar deo sveta u socijalizmu i Sovjetskom Savezu, usamljenom i ugrozenom sa svih strana, video nadu u buducnost.
I, da ne bude zabune, ovo nije politika niti moj ideoloski stav, ovo je istorijska cinjenica koja je u mnogome odredila dogadjanja u vremenu o kome govorimo i njegovim akterima.

Pa tu je zanimljiv ovaj detalj gde Crnjanski, antiipirajući nolteovski revizionizam kaže - levi ekstremizam stvara onaj desni:

„Г. Крлежа не види да је крајност с лева, она, која нас националисте гура у другу крајност на десно, тако да је међу нама настао јаз над којим више моста не може бити.“

Ne kaže se za džabe - reakcija

kinik wrote:Jebem li ga, u pravu si, ali meni nekako preostro zvuci: nije da mi je zao Crnjanskog, ali s obzirom na okolnosti, mislim da nije dobacio do fasizma, ostao je politicki sivkast i epoha ga je - na njegovu srecu - skrajnula.
Osim toga, nisam neki ljubitelj poezije, ali volim da verujem u neku vrstu poetske pravde: covek koji je pisao onakvu poeziju ipak ne moze da bude njihov .

Hehe pa može biti njihov i zapravo je bila neka poetska pravda. Naime MC je sebe opažao kao krvno i teritorijalno ukorijenjenog i mnogo je na to polagao, kao iskonska sraslost krvi i tla daje pravu čvrstinu i vitalnost, te fore, a u političkom smislu se pokazao kao u biti zamlata, zanesenjak, onaj zbunjeni malograđanin. Veliki pjesnik i politička budala u jednoj osobi, to je ta tragikomična poezija u njegovoj sudbini, slučaj komedijant.

Zajebavaj, zajebavaj

Slazem se, pesnici za bolje i nisu.
Ipak, posle svega ostaje pitanje odgovornosti umetnika i tu za Crnjanskog nema opravdanja: kad je bilo na strasnom mestu postojati bio je tamo gde je bio i kako god ga ocenjivali i cenili ta odgovornost ga ne moze mimoici.

Drugari, meni se ova čitaonica baš sviđa, i ako nemate ništa protiv, predložio bih dva tekstića za sledeću, koja se nekako zgodno nadovezuju na ovu. U pitanju su izvodi iz nekih Jingerovih pisanija o ratu, i Benjaminov prikaz zbirke tekstova koju je Jinger uredio, On War and Warrior. Opet su u pitanju vrlo kratke stvari, (oko petnaestak strana sve zajedno, ako i toliko). Šta kažete? Kontekst je vrlo sličan kao i u ovoj raspravi, baš kao i tema.

A onda posle nek neko drugi predlaže!

moze, to sam vec citao. imas pdf?

William Murderface wrote:
Ne kaže se za džabe - reakcija

William Murderface wrote:Drugari, meni se ova čitaonica baš sviđa, i ako nemate ništa protiv, predložio bih dva tekstića za sledeću, koja se nekako zgodno nadovezuju na ovu. U pitanju su izvodi iz nekih Jingerovih pisanija o ratu, i Benjaminov prikaz zbirke tekstova koju je Jinger uredio, On War and Warrior. Opet su u pitanju vrlo kratke stvari, (oko petnaestak strana sve zajedno, ako i toliko). Šta kažete? Kontekst je vrlo sličan kao i u ovoj raspravi, baš kao i tema.

A onda posle nek neko drugi predlaže!

Naravno.

timur chevket wrote:moze, to sam vec citao. imas pdf?

Pa kad si štreber.

Ofkors. Sad ću da okačim na novom topiću. Zapravo, na Benjamina imam link, a Jingera ću c/p, on je u neko word dokumentu.

mozemo jos da postujemo o crnjanskom i krlezi? :p

Ma da bre, cepamo dok imamo tema za razgovor.

Tim pre što će biti zanimljivih paralela.

timur chevket wrote:mozemo jos da postujemo o crnjanskom i krlezi? :p

Pa naravno. Ne vidim razloga da se zatvara. Pogotovo što će možda biti ljudi (mene) koji neće odmah pročitati, nego će možda poželjeti da ostave komentar i poslije par mjeseci.

Ma da, nema vremenskih ograničenja. Zaboravih da dodma i ovo. Uvođenje novih i povezanih tekstova u igru može da da novi boost temi, recimo ovde ne bi bilo loše osvrnuti se i na ostala dostupna Crnjanskova politička pisanija iz tog perioda (njih naravno ima puno, ali na netu ima još nekoliko).

Meni je inače bilo zanimljivo u Crnjanskovom tekstu kad kaže kako i "klasna država marksistička počiva na militarističkim principima", jer me podsetilo na onaj detalj iz Romana o Londonu, gde RJepnin gleda neki prenos vojne parade iz Moskve, i odjednom je ispunjen ponosom, bez obzira što je to je to komunistička vojska koja je njega iz Rusije proterala, pa se oko toga i posvađa sa ostalim belim emigrantima - militarizam kao takav mu je važniji od ideologije.

Marko Ristić! Fenomalno!

dakle evo ga deo iz risticevih marginalija koje se doticu nase teme. obratite paznju na incident vezan za antologiju srpske ratne lirike i risticev stav o njegovom usponu kroz posleratno srbijansko visoko drustvo.

Odličan je Ristić i odlično čita samog Crnjanskog i kao pesnika i kao osobu. Nekonformizam koji se, ne našavši sebi ideološku osnovu, pretvorio u konformizam.

A ovo za Dušana i ćesara je prajsles - pitam se šta li bi o tome rekle veličine poput Bazdulja, Vladušića i Kecmana, koji sad isto tako idu unaokolo i pečataju Principa na sličan način.

Velmoža u svili sa sokolom na ruci, gumeni pečatić, što kaže William, umreću.

sivi soko, gumeni pecat.

samo moram reci posto sada citam ovog jingera da je nemac mnogo ozbiljnija zver. njegov nihilisticki nekonformizam je imao ozbiljnu ideolosku osnovu i osvescenu politicku poziciju koja mu je i omogucila da prebrodi sve poraze i gubitak sina u ratu. drugim recima, u sledecem javljanju nas ceka pravi scary fasista.

 

Da, isuviše je očigledno i da bi se parodiralo. Gumeni grb stare velmoške porodice.

I opet paralela sa Romanom o Londonu, gde je Crnjanskov alter ego ni manje ni više nego knez. Soko se istina ne pominje.

ristic takodje ne moze da smisli roman o londonu. seobe su vec druga stvar.