Inspirisan topikom o "Udaljenoj zvezdi". Bolanjo je umro, a ostala je glad za njim, pa se objavljuje sve što je pronađeno posle njega. To podseća na onu "poučnu" (kurac poučnu) priču o vipnjama, čoban greškom popiša deo višanja, pa je pojeo samo one nenpipišane, ali kako ga glad mučila, pojeo na kraju i one popišane, išao redom, ove sa m samo malo popišao ove ću da pljunem da operem... Tako se objavljuje sve i nedovršeno i i preštampaju se njegove kolumne i slično. Pre nekoliko meseci pročitah tako i Between Parenteses - njegove kolumne i kritike.
I sad, Third Reich. Mislim da nije prevedeno kod nas, ovo je prevod njegove američke anđelke spasiteljke, Nataše Vimer, na engleski.
Roman, koji nema pravi kraj. Mislim da nije ni znao kako da ga završi. Jedan od prvih romana, možda i prvi roman posle poezije i pripovedaka.
Mladi par Nemaca dolazo na letovanje u Španiju, on je stručnjak za ratne igre, ne kompjuzterske, već one na stolu, stone igre, s nekim brdašcima, figuricama, to je igra taktike. Na letovanju sreći još jedan par iz Nemačke, na plaži je čudan čuvar plaže, s opekotinama ko zna odakle, ima i jedan žicaroš ima flertovanje između glavnog lika i gazdarice ima i ljubomore. Ratna igra se izmetne u tragediju, ker kao da se njen ishod preslikava u život. Naime, glavni lik uzima ulogu Nemaca u II svetskom ratu, a onaj opečeni je kanda žrvta rata, šta li, i eto belaja. Ima i jedno davljenje, naime muški deo para koji su sreli na moru je previše rizilno otišao da jedri po lošem vremenu. Ima osećaja pritajene opasnosti.
Bolanjo niakda nije pomenuo Ijana Makjuana, kolik ose sećam. Ako ga je pominjao, onda sam sve omašio. Ali, ne mogu a da ne pomislim da je on ovu knjigu, tačnije rukopis, napisao kao stilsku vežbu inspirisan "Utehom stranaca" Ijana Makjuana. Koliko god Bolanjo svoje knjige punio imenima svih mogući hispanoameričkih i španskih pisaca ili pesnika, mislim da je on jedino uvažavao tiražne anglosaksonske pisce. Pre svega Pinčona i Makjuana.
Ali, i Treći rajh je pravi Bolanjo. Sve ono oz Divljih detektiva i 2666 i udaljene zvezde - sve to ima i ovde. ista je rečenica, ista je napetost i izazivanje osećanja da će nešto loše da se desi, isti su nesporazumi i strahovi. Isti je šašav zaplet, totalno neverovatan, a koji je samo izgovor za pisanje o pročitanom. Samo, fali kraj.
I sad, Third Reich. Mislim da nije prevedeno kod nas, ovo je prevod njegove američke anđelke spasiteljke, Nataše Vimer, na engleski.
Roman, koji nema pravi kraj. Mislim da nije ni znao kako da ga završi. Jedan od prvih romana, možda i prvi roman posle poezije i pripovedaka.
Mladi par Nemaca dolazo na letovanje u Španiju, on je stručnjak za ratne igre, ne kompjuzterske, već one na stolu, stone igre, s nekim brdašcima, figuricama, to je igra taktike. Na letovanju sreći još jedan par iz Nemačke, na plaži je čudan čuvar plaže, s opekotinama ko zna odakle, ima i jedan žicaroš ima flertovanje između glavnog lika i gazdarice ima i ljubomore. Ratna igra se izmetne u tragediju, ker kao da se njen ishod preslikava u život. Naime, glavni lik uzima ulogu Nemaca u II svetskom ratu, a onaj opečeni je kanda žrvta rata, šta li, i eto belaja. Ima i jedno davljenje, naime muški deo para koji su sreli na moru je previše rizilno otišao da jedri po lošem vremenu. Ima osećaja pritajene opasnosti.
Bolanjo niakda nije pomenuo Ijana Makjuana, kolik ose sećam. Ako ga je pominjao, onda sam sve omašio. Ali, ne mogu a da ne pomislim da je on ovu knjigu, tačnije rukopis, napisao kao stilsku vežbu inspirisan "Utehom stranaca" Ijana Makjuana. Koliko god Bolanjo svoje knjige punio imenima svih mogući hispanoameričkih i španskih pisaca ili pesnika, mislim da je on jedino uvažavao tiražne anglosaksonske pisce. Pre svega Pinčona i Makjuana.
Ali, i Treći rajh je pravi Bolanjo. Sve ono oz Divljih detektiva i 2666 i udaljene zvezde - sve to ima i ovde. ista je rečenica, ista je napetost i izazivanje osećanja da će nešto loše da se desi, isti su nesporazumi i strahovi. Isti je šašav zaplet, totalno neverovatan, a koji je samo izgovor za pisanje o pročitanom. Samo, fali kraj.