Kapitalizam 101

Vilmos Tehenészfiú wrote:
Izabrao si 2 zemlje gde, usled prirodne konfiguracije terena, ogromna većina ljudi živi u gusto naseljenim gradovima. Primeni japansko rešenje na slabo naseljene zemlje, tipa Namibija. Ili na slabo naseljena područja u središnjim delovima Amerike i Kanade. Možeš da staviš Šinkasen izmedju Omahe i Linkolna, ali to nikad neće biti isplativo.

Ne postoji mogućnost da se različita rešenja primene na različite delove zemlje, za gusto naseljene holandsko i japansko, na slabo nasljene druga?

U poslednjoj rečenici si upravo si opisao suštinu problema a to je što se kreće od pitanje isplativosti nečega i čuvenog ko će to da plati. Ne kreće se od hajde da napravimo najbolje moguće rešenje za život ljudi i najmanje ekološki destruktivno za sadašnje i buduće generacije.

паће wrote:

Mór Thököly wrote:Volim ja Johna da čitam i gledam, ali ono čime se on bavi su odnosi između supersila, more or less. Nijedna od tih supersila nije nation-state.

A naravno da je svet ustrojen u države u smislu da je ustrojen u političke entitete. To je u redu, ali to je jedno, a reći da je ceo svet organizovan po nation-state modelu, prvo nije tačno, a drugo posebno nije tačno da je to večiti i jedini mogući univerzum. Uostalom, sam si sebi odgovorio:

Ма довољно је да се покуша и замисли, или можда замисли и покуша, да су ти међудржавни односи симетрични, јер јеботе, суверене земље су колеге, сви су оури равноправни.

Кадгод овеће силе изведу неку пиздарију и почну то да бране као нормално, подсетим их да златно правило не гласи „чије злато, тога и правила“, и да су управо дали право свим осталим земљама да ту пиздарију једном приреде њима.

То што право јачега замотавају у којекакве курчеве рекламе нимало не мења суштину.

То је неистина. Глобализација важи за све па чак и за оне најјаче, Америку. 

 Американци су кукали и плакали, нарикали и покушавали да издејствују за себе посебна правила или грејс период или било шта, на крају су морали да потпишу. Утешили су се тиме да могу да роваре на дипломатском и војном нивоу, али не више и на трговинском.

Читаве индустрије у Америци су пропале услед стране конкуренције. 
Челик и угаљ су отишли дођавола. Аутомобилска индустрија исто услед конкуренције из Јапана. 

Морам да скинем ту књигу ("Глобалисти" Квина Слободијана) и да нађем тачно који су то међудржавни уговори, али мислим да је то ваљда било оснивање Светске трговинске организације.

Јанош Винету wrote:

паће wrote:
То што право јачега замотавају у којекакве курчеве рекламе нимало не мења суштину.

То је неистина. Глобализација важи за све па чак и за оне најјаче, Америку. 

 Американци су кукали и плакали, нарикали и покушавали да издејствују за себе посебна правила или грејс период или било шта, на крају су морали да потпишу. Утешили су се тиме да могу да роваре на дипломатском и војном нивоу, али не више и на трговинском.

Читаве индустрије у Америци су пропале услед стране конкуренције. 
Челик и угаљ су отишли дођавола. Аутомобилска индустрија исто услед конкуренције из Јапана. 

Морам да скинем ту књигу ("Глобалисти" Квина Слободијана) и да нађем тачно који су то међудржавни уговори, али мислим да је то ваљда било оснивање Светске трговинске организације.

И даље су у стању да воде пословну политику другим средствима. Оне 2003. сам чуо клинца из комшилука како оправдава ирачки рат ни мање ни више него речима „они седе на нашој нафти“. Обарање било које иоле социјалистичке власти у Јужној Америци такође ту спада.

Али не само то - погледај како одједном копирајт важи по целом свету, ДРМА ти се усељава у рачунаре и по земљама које никад чуле нису за њ, имаш исте теве канале у сто земаља које немају ниједан свој канал у иностранству...

То што Амери ту и тамо довију по пичци је више до оне клаузуле што постоји и у Коштуничином уставу, да је међународни уговор старији од устава, што је управо то ограничавање суверенитета и то не од стране неке стране државе него међународног капитала. Нација-држава је мочуга којом се витла кад том капиталу треба, или не, кад му не треба.

Тако да она опаска о сувереним државама које тргују између себе... стиче разна ограничења.

А ослонити се на тај систем да ће да нам обезбеди еколошку будућност, ма да, сигурно ће нам продати нешто са том етикетом.

паће wrote:

Јанош Винету wrote:

То је неистина. Глобализација важи за све па чак и за оне најјаче, Америку. 

 Американци су кукали и плакали, нарикали и покушавали да издејствују за себе посебна правила или грејс период или било шта, на крају су морали да потпишу. Утешили су се тиме да могу да роваре на дипломатском и војном нивоу, али не више и на трговинском.

Читаве индустрије у Америци су пропале услед стране конкуренције. 
Челик и угаљ су отишли дођавола. Аутомобилска индустрија исто услед конкуренције из Јапана. 

Морам да скинем ту књигу ("Глобалисти" Квина Слободијана) и да нађем тачно који су то међудржавни уговори, али мислим да је то ваљда било оснивање Светске трговинске организације.

И даље су у стању да воде пословну политику другим средствима. Оне 2003. сам чуо клинца из комшилука како оправдава ирачки рат ни мање ни више него речима „они седе на нашој нафти“. Обарање било које иоле социјалистичке власти у Јужној Америци такође ту спада.

Али не само то - погледај како одједном копирајт важи по целом свету, ДРМА ти се усељава у рачунаре и по земљама које никад чуле нису за њ, имаш исте теве канале у сто земаља које немају ниједан свој канал у иностранству...

То што Амери ту и тамо довију по пичци је више до оне клаузуле што постоји и у Коштуничином уставу, да је међународни уговор старији од устава, што је управо то ограничавање суверенитета и то не од стране неке стране државе него међународног капитала. Нација-држава је мочуга којом се витла кад том капиталу треба, или не, кад му не треба.

Тако да она опаска о сувереним државама које тргују између себе... стиче разна ограничења.

А ослонити се на тај систем да ће да нам обезбеди еколошку будућност, ма да, сигурно ће нам продати нешто са том етикетом.

Али зато патенти трају 20 година свуда осим у Индији где трају 5 година. То је такође један дил који су Амери успоставили, дајте нам копирајт на 70 година на неке праисторијске тамбураше а на најсавременију технологију имамо 20 година. Ја то не видим као победу.

Cela nagla prica sa zapada o ekologiji je pre svega da se obuzda razvoj Azije tj,. Kine a onda i Indije. Mada je u slucaju Kine to moze biti rupa koju sami sebi kopaju.
Svi znamo ko je rusio Kjoto iz devdesetih a to su SAD.
Elem, postoji i Nemacka koja stvarno zeli da se sto pre skine sa nafte i gasa.  Ali ne zato sto voli prirodu vec zato sto joj to daje vecu nezavisnost i vecu dominaciju.

Јанош Винету wrote:

паће wrote:
Али не само то - погледај како одједном копирајт важи по целом свету, ДРМА ти се усељава у рачунаре и по земљама које никад чуле нису за њ, имаш исте теве канале у сто земаља које немају ниједан свој канал у иностранству...

То што Амери ту и тамо довију по пичци је више до оне клаузуле што постоји и у Коштуничином уставу, да је међународни уговор старији од устава, што је управо то ограничавање суверенитета и то не од стране неке стране државе него међународног капитала. Нација-држава је мочуга којом се витла кад том капиталу треба, или не, кад му не треба.

Тако да она опаска о сувереним државама које тргују између себе... стиче разна ограничења.

А ослонити се на тај систем да ће да нам обезбеди еколошку будућност, ма да, сигурно ће нам продати нешто са том етикетом.

Али зато патенти трају 20 година свуда осим у Индији где трају 5 година. То је такође један дил који су Амери успоставили, дајте нам копирајт на 70 година на неке праисторијске тамбураше а на најсавременију технологију имамо 20 година. Ја то не видим као победу.

Та савремена технологија увелико застари за 20 година, а то са Индијом је вероватно надокнађено на другој страни.

Зато се копирајт продужава на... колико већ година има Мики Маус.

ne zastari za 20 godina

Па не застарева ништа у том смислу да више не ради или се не исплати правити га, него да се (у просеку) за то време појави нешто боље, те више нема зараде на њему, а и држави је у интересу да то постане доступно свима по некој нормалнијој цени, заради општег бољитка.

Чуј, ни амебе нису застареле, још увек се производе и постижу километражу.

nisam mislio na to, ako se posmatraju patenti, mnogo toga traje značajno duže od samog patenta

firme idu dalje u nove patente koji će im obezbeđivati zaradu, ali penicilin, aspirin i kokain se i dalje koriste

ovaj poslednji i dalje donosi zaradu, ali za to su se postarali neki drugi zakoni, a ne patenti

Pa nije to zbog isplativosti, nego ono - najveca kolicina srece, za najveci broj ljudi.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Летећи Полип wrote:Pa nije to zbog isplativosti, nego ono - najveca kolicina srece, za najveci broj ljudi.

... a sto vise ljudi se vozi metroom, vise ljudi i placa kartu za metro, zar ne?

ljudi srecni, drzava srecna, 365 lepih dana. Ja kazem isplativost, ti kazes sreca.

Цена карте је ту некако најмања ставка. Више је до свега осталог - што људи онда не губе по сат ипо у једном смеру само да би ишли на посао, што површински превоз постаје лакши (достава робе например), што извесна количина ствари постаје доступна јер најзад не захтева паркирање итд итд.

Пази кад сам за боравак у Дисију изабрао варијанту да оставим кола код пријатеља, 30км ван града, сео у такси и отишао до најближе станице метроа - јер је то било најбрже и најзгодније. А Диси није нека густина, то је плански грађено.

(ружна страна приче је што сам уопште морао да пичим 250км колима - зато што преко Чесапичког залива има три друмска моста и ниједан железнички)

Ne živimo u stazisu.

Talason wrote:Ne živimo u stazisu.

Тамо ни не може.

U tom slučaju, zašto stalno pričamo o sada? Uvek je u pitanju neki vremenski period.

Vilmos Tehenészfiú wrote:trenutno, za slabo naseljena mesta ne postoji.

zašto?

Vilmos Tehenészfiú wrote:Jel pratis diskusiju oko trase buduceg metroa? Ako nije bitno da li je metro isplativ, zasto se digla onolika buka zbog toga sto predlozena trasa metroa ne prolazi tamo gde ima najvise ljudi? Zar nije po logici po kojoj ti pises samo bitno da se nesto napravi, pa ako nije isplativo nema veze, drzava ce to da plati jer je cilj plemenit?

Bitno je da je isplativo, ali je vremenski okvir te isplativosti najvažniji i ne može se porediti tek tako sa drugim investicijama. Infrastruktura ima prevelik uticaj na život da bi se gledalo kratkoročno i srednjeročno. Haos od loše isplaniranog grada i saobraćaja se teško posle ispravlja, ako uopšte.

U Nemackoj se trude da ne bude rupa. Ali zato imaju ludacke zahteve koji cesto koce razvoj podzemne i gradske zeleznice tj. untergrundbahn i stadtschenllbahn, respektivno. Toliko da se austrijanci cude kako to funkcionise, e pa batice becke ovo je Nemacka a ne Balkan...
Elem ja bih se zadrzao na Deutsche Bahn. Drzavna kompanija koja je profitabilna na zeleznici sto je redak slucaj. Stavise pokupovala dobar deo britanskih zeleznica nakon njihove privatizacije da bi bili efikasniji  Zna se cija je queen i ko su pravi saksonci, pa ovde íh imamo 3 u nazivu saveznih drzava...
Ali ta profitabilnost ima cenu, plate masinovodja su medju najgorima u zapadnoj Jevropi i cesto izbijaju strajkovi na zeleznici. Vozovi kasne, narocito na S-bahn po gradovima. Opterecuje se infrastrukura podzemne zeleznice i nadzemne zeleznice koja je ionako proepterecena po Nemackoj, dakle ne ulaze se dovoljno u infrastrukturu vec se stekaju novci da bi se prikazala dobit na kraju godine.
Nova vlada u Berlinu planira da razbije DB na dve velike kompanije. Jedna koja bi bila samo posvecena odrzavanju i pravljenju pruga a druga za prevoz.

Zupo, pozdravi se.

Zupo, gruesse Zerbe svoje, ničeg fuerchten nicht! Keinen!

Vilmos Tehenészfiú wrote:Zašto? Zato što trenutno ne postoji optimalniji način prevoza izmedju dva sela nego što je automobil. 

A zašto samo auto? Neko hoće da ide biciklom između sela a ne može bezbedno jer nema (svuda) staza pored puta. I da to fercera u svim godišnjim dobima, tj. da se održava.
.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Što se tiče “vremenskog okvira isplativosti”, postoje 4 grada u kojima je metro profitabilan, svi su u Aziji: Hong Kong, Singapur, Tokio, Osaka. U ostalim gradovima na prihod ostvaren od prodaje karata država dodaje novac da bi se popunio budžet za tekuću godinu. Što opet ne znači da projektovane linije ne treba da prolaze tamo gde ima najviše ljudi: iako je metro rupa u budžetu, logično je da se planeri potrude da ta rupa bude što manja.

Ne znam zašto bi samo metro bila tema, diskusija je počela od promene prostorno-vremenske organizacije gradova. Pogledaj na NotJustBikes kanalu šta se sve može uraditi i promeniti u dizajnu gradova, i koliko sve to kumulativno ima veliki efekat.