jugoslavija - od nemila do nedraga

Zažutio se nešto iz maja 1992. To je vreme redefinisanja.
Usput, tačka 3. prilično dobro objašnjava Srebrenicu.

Garg i ostali, jeste čitali ovo? Prenosim od Tribuna sa tamoa.

Opportunities missed, Opportunities seized: Preventive Diplomacy in the Post Cold-War World, part III, Susan L. Woodward, The Breakup of Yugoslavia, str. 133-172

Niz činjenica, sistematizovanih u sažeti prikaz kako promašaja, tako i zlih namera niza međunarodnih aktera, uključujući i ključne igrače, u odnosu prema Jugoslaviji i jugoslovenskoj krizi u osvit raspada.

Gomila govana. Da je sreće, tamo bi ih trebalo odvesti i pobiti.

Crtica iz stenograma sa sastanka Predsedništva SFRJ 3. 9. 1987. (povodom ubistava u paraćinskoj kasarni)

...
Stane Dolanc: "B. Mamula je rekao da je A. Keljmendi provalio u sandul sa municijom i uzeo 10 metaka. Da li je u njemu bilo samo deset metaka?"

Branko Mamula: "Ne bih mogao da kažem, ne znam."

Nikola Ljubičić: "Nije bilo verovatno u šaržeru, što je njemu trebalo. Da je u tom košmaru ubio bar još jednog Albanca, lakše bi se sve objasnilo, mislim njegovo psihičko stanje, a ovako će se teško prihvatiti da je bio bolestan."

Branko Mamula: "Mi nosimo na "svojoj duši" slučaj Martinovića. Taj je slučaj ostao kao nešto što mi nismo pred jugoslovenskom ni srpskom javnošću objasnili, odnosno da smo sakrili pravu istinu. Tako je to doživljeno kod mnogih ljudi. Primao sam pisma i potpisana i nepotpisana itd. Zapravo, htjelo nam se na određeni način reći da smo htjeli zaštitit zločin koji su učinili Albanci prema Srbinu.
Ne želim se opravdavati kako smo se mi ponašali, sve je to poznato, sve je to ispitano, kako se ponašao naš komandant Ivanović, kako se ponašala VMA itd. Ali, sumnja je da se u JNA, ne znam iz kojih razloga, prikrivaju neprijateljska djela Albanaca.
Kada smo jutros razgovarali o slučaju u Paraćinu, to smo povezali. Mislimo da će biti dosta teško primljeno da je A. Keljmendi ubio Muslimane, Srbe, Hrvate..."

Nikola Ljubičić: "A nijednog Albanca."

Branko Mamula: "Da. Međutim, ne znamo šta ćе dokazati rekonstrukcija. Mi smo se ogradili u izjavi, ali ona ipak može izazvati takve diskusije."
...

Šta su PR muke...

https://newrepublic.com/article/153780/aleksandar-hemon-memoir-review-yugoslavia-socialist-utopia

William Murderface wrote:https://newrepublic.com/article/153780/aleksandar-hemon-memoir-review-yugoslavia-socialist-utopia

Одличан, мислим критичар. А одличан и Хемон кад је успео да 1 западњаку овако објасни, јер види се да му је штошта јасно скроз мимо и преко стереотипа и заблуда.

Донекле ме такло читање овог, јер сам се сетио којечега што сам осетио у тамоу првих година, мада све у много блажем облику, рат ме мимоишао. Ал' све оно остало - реконструкција наше кухиње другим средствима (и са све мешањем шгјз кинеске индијске мексичке, свеједно бива наша по нечему), одржање језика, чак и долазак у Пепепеј да обновим језик... верујем да је овај све то много тачније описао него што сам ја то доживео.

A evo i samog Hemona

Postalo je moderno mrzeti pokojnu Jugoslaviju, ili joj retroaktivno postavljati dijagnozu nekakvog Frankenštajna skrpljenog od rasparenih delova čiji je raspad stoga bio neizbežan i nužno krvav. Tako će možda za par decenija neki istoričar na think-tank sinekuri, u analizi pustoši koja u Americi ostane posle Trampa i njegovih trupa, otkriti obilje dokaza o stotinama godina mržnje i prirođenom američkom rasizmu, sa svakakvim istorijskim nužnostima koje vode u katastrofu. Ne bi bio u pravu, baš kao što danas nisu u pravu oni koji omalovažavaju Jugoslaviju, jer u oba slučaja postoji istorija sukobljenih tradicija i tendencija, istorija borbe protiv najgoreg ljudskog nagona, a u ime bolje države i plemenitijeg društva. U Jugoslaviji su loši momci pobedili i uništili sve što su stigli; lošim momcima ide prilično dobro i u Americi. Ali ništa nije neizbežno dok se ne desi. Ne postoji istorijska sudbina. Sve je borba.

https://pescanik.net/moja-majka-i-propali-jugoslovenski-eksperiment/

Imao sam tu srecu da nisam imao takav jaz sa roditeljima. Negde pocetkom krize u YU sam skapirao da sam u stvari u manjini medju vrsnjacima i da, da bi ih do kraja razumeo, moram da se "uzivljavam" u njihove zivote. Ok, svi smo na kraju ispali budale na neki nacin, ali odrastanje mi je bilo lakse, nije bilo politickih svadja u kuci. Bar to.

Хемон је генерација мојих првих ђака; они су одрастали у време кад је залет у бољи живот у социјализму почео да посустаје, јер Партија није препознавала визионаре и покретаче у својим редовима и није их гурала, него је изнедрила апаратчике и људе који су се дознавали у мужу система боље него у било коју струку. Тако да мој и његов сукоб са претходном генерацијом нису исте природе - моје је било да ме не гледају како изгледам и шта њихова пропаганда каже о музици коју слушам, него у то шта и како радим, и да ме напокон и пусте да радим, да и ја нешто допринесем, само да не слушам довека како је нама све омогућено а ми тако. Он је, међутим, у то улетео таман за толико касније да није доживео оне последње оскудне године (нпр и код нас у кући је било земљаног пода, не свуд, није било купатила, није било пећи, грејало се на један смедеревац и дуњу) и да није лично доживео толико побољшање живота из године у годину, тада се то већ било успорило.

Ти си Паће баш био млад профа. Ал’ ти се и задржало. 


Добар је Хемон, мада површан, лахко-носталгичан, а богами и прескаче и неке детаље, који би у овој причи били итекако важни. Како је нпр. другарица Мајка доживела (и хендловала?) оне кукасте крстове од мајонеза? Како би госн. Хемон објаснио чудни феномен да у сред среде свеколиког Клеша и Пистонса - у његовом јебеном одељењу, баш међу најужом рајом - расте пар егземпларних нацоша? Има ту још толико тога да се пише, и чита. Но као увод за Американце, not too shabby.

Pa pisao je i o tome.

https://pescanik.net/bogdan-bokan-najlon-i-bjelica/

Е, хвала, нисам ово раније читао. Хе, биће да познајем и неке од тих “филмских критичара”. 

Него ево и овде ради исту ствар: чуди се. Јеби га, десио се тај мистериозни трансфер у зло. Била му је прва љубав, јеботе! Па имаш да ставиш прст на чело и думаш, све док ти апсолутно свака ситница није јасна.

jel si ti basarić?

Какве су ово бедастоће?

William Murderface wrote:Pa pisao je i o tome.

https://pescanik.net/bogdan-bokan-najlon-i-bjelica/

Znaš li koliko sam tražio ovaj tekst! Sećao sam se samo ovog opisa, ali ne verbatim, pa mi gugl nije bio od pomoći.

 I zaista, izgledao je kao Šicer iz Salaša u malom ritu, sa naočarima tankih oboda i tankim usnama i odsječnim govorom, karikatura palanačkog policajca

Samo dvije boce pjenušavca na proslavi

Производи ли се још "Милион", кад смо код тога?

juče dobih ovo pa ću javiti utiske kad izlistam.