Hrvatska

William Murderface wrote:

Papa lijevi srbočetnik. pic.twitter.com/Jo83WJQwOw

— Dejan Jovic (@DejanFpzg) October 20, 2018

KinderLad wrote:poluТkorienski pravopis

Kako doznajemo, skupina od desetak muškaraca s fantomkama na glavama, a pojedinci su imali i palice, ušli su u NSB gdje su se okomili na jednog mladića iz Dalmacije, koji im je uzvratio. Kako doznajemo, on je, vidjevši da mu se skupina približava, ušao u sukob s mladićem koji je prema njemu trčao i bio je na čelu te grupe. U fizičkom obračunu razbio je nos svom protivniku, koji je s ostatkom grupe zatim napustio zgradu NSB-a 

Графичко решење филма „Сто година србијанског терора у Хрватској ...” је слично америчком споменику „Маунт Рашмор”, на којем се изнад хрпе пожутелих лобања налазе ликови Александра Карађорђевића, Светозара Прибићевића, Милорада Пуповца...

Пре него што су организатори уопште успели да представе програм фестивала, прекинула их је водитељка Љиљана Винковић рекавши показујући графичко решење филма:
„Не смемо заборавити, то је Јаков Седлар и филм 'Сто година србијанског терора' којим ће се он представити”.
Под насловом „Скандалозно: ХРТ у јутарњем програму рекламирао књигу Мит о Јасеновцу”, портал Индеx пише да су у студију седели аутор фестивала Маријан Цапек и потпредседник Удружења хрватских добровољаца „Домовинског рата” Смиљан Томашевић.
Аутор фестивала Маријан Цапек представио је затим програм фестивала, набрајајући филмове. Споменуо је наслове Штафета смрти и Др. Фрањо Туђман - јунак Домовинског рата.
Након њега, јавио се потпредседник ГО УХДДР-а Смиљан Томашевић с даљњом листом филмова (Крвава берба грожђа, Овчара неиспричана прича, Јазовка, Број 55).
Посебно је издвојио премијеру Седларовог филма „Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918. - 2018.” у Запрешићу.
Након његовог излагања, опет се јавила водитељка Винковић, овај пут с другим насловом и другим графичким решењем.
„Ту је и Мит о Јасеновцу од Романа Лељака. Драго ми је да сте и њега укључили, он је пуно истраживао о овоме, тако да ће бити занимљиво погледати његова два филма”, рекла је Винковић.
На то јој је Томашевић одговорио да верује да смо ми зрело демократско друштво које се може суочити с прошлошћу.
„Треба ићи с истином и крајње је време да се не делимо на леве и десне и да морамо прихватити прошлост онаква каква јесте”, рекао је Томашевић док је камера зумирала наслов „Мит о Јасеновцу”.
О овом скандалу, Индеx је, како наводи, послао питање ХРТ-у,
Јер, књига Мит о Јасеновцу релативизује фашизам, умањује број жртава логора и симпатизира усташки покрет и НДХ.
Челници града Самобора и Чаковца већ су се оградили од приказивања овог филма и оштро осудили покушај историјског ревизионизма „најмрачнијег доба хрватске историје”.
Иначе, уредница емисије Добро јутро Хрватска је Ана Милић, мајка новог младог портпарола владе и ХДЗ-овца Марка Милића.
Водитељка Лиљана Винковић, која је рекламирала „Мит о Јасеновцу и 100 година србијанског терора”, завршила је загребачку Музичку академију, а истодобно је уписала новинарство на Факултету политичких знаности у Загребу те почела сарадњу с ХТВ-овом емисијом Загребачка панорама.
Живела је пет година у америчкој савезној држави Колорадо и радила на мрежи АБЦ у Денверу.
Након повратка у Хрватску радила је на УН-овом радију као новинарка и презентеркаа те као спикерка Хрватскога радија. Затим је прешла на Хрватску телевизију где је уређивала и водила забавне емисије, а сценаристички је потписала музичке пројекте и хуманитарне акције као што су Корак у живот, Покажи љубав, Свирци моји и У атмофери тамбуре.
Била је конзул у генералним конзулатима РХ у Њујорку и канадској Мисисауги. Била је уредница и водитељка Вести на енглеском 2012.
Четири године, од 2007. до 2011., била је дипломатска представница Републике Хрватске у САД-у и Канади, преноси Танјуг.

otto katz wrote:VELIKA REKONSTRUKCIJA DIVLJAČKOG POHODA NAVIJAČKE HORDE U Zagrebu brutalno lomili i bakljom palili ženu jer joj se lokal zove 'Dalmatinka'

Naziv Dalmatinka ostao je od prijašnjih vlasnika od kojih smo ga preuzeli, no ime nismo mijenjali. Pa, to je samo naziv, a mi s Dalmacijom nemamo nikakve veze - zaključio je sin vlasnice lokala.

Meni, pak, uopće nije jasno zašto su navalili na taj kafić. Vlasnici su iz okolice Zagreba. Dobri su ljudi i, ironije radi, navijaju za Dinamo - zaključila je trgovkinja.


Treba sačuvati ono malo Srba u Hrvatskoj i po mogućnosti dovesti još. Ovo je najbolji pokazatelj do čega nedostatak Srba u državi može dovesti.