by mstislaw 16.08.23 21:14
Osvrnuo bih se na ovaj deo oko "neprijatnosti" glede boravka u Hrvatskoj. Idem tamo od neke '12, '13. sa nekoliko godina preskoka. Ne isključivo zbog mora već i zbog nekih drugih stvari, i za Dnevnik 2 Burundija mogu da izjavim da nikada, ali apsolutno nikada niti jednu neprijatnost nisam imao. Dakle, nijednu. Bio sam uglavnom sedam ili deset dana, a uglavnom sam išao u Split, i na okolna ostrva (napomena: bez kola). Prošle godine sam prvi put bio u Rijeci i Zadru, kao i u okolini Zadra i sve je bilo isto. Išao sam i sam, i sa devojkom, i nikada nije bilo problema. Pri tome, nemam neki poseban naglasak, ali se oseća beogradski, i novosadski u mom govoru. Često bih znao da to nekada posebno naglašavam, čisto da vidim šta će da se desi. Svaki put kada bi neko potegao pitanje odakle sam jer ih je to iskreno zanimalo, sledili su normalni razgovori u kojima se videlo da im je drago što pričaju sa nekim iz Srbije. Išao sam po Splitu i ranom zorom, i kasno uveče, i po centru, ali i van centra, i u genijalnom Marjanu. Dakle, neki uzorak je tu. Da li je za svih ovih više od deset godina mogao neko popreko da me pogleda, ili da mi prebaci odakle dolazim? Da, mogao je. No, to mi ne bi upropastilo ni dan, ni odmor. I kada idem tamo družim se sa "normalnim" ljudima sa kojima se družim i ovde, budale me ne interesuju. Svestan sam da sam mogao da naletim na neku od njih, kao što rekoh, ali me za to zabole. Istovremeno, imam ljude koji neće da idu u Hrvatsku i apsolutno su odlučni u tome. Njihova stvar. Ja idem jer se tamo lepo osećam, i jer je to more koje mi prija. Čisto za zapisnik - ove godine idem na Kipar.