feminizam i prikljucenija

Родоначелница остаје, а у шта се потомство изметнуло није толико до ње колико до исхране.

gospoda bila i ostala

evo ovoga ovde sa tvitera

ceo odlomak iz autobiografije mirka tepavca

U ratu sam naučio da poštujem žene. Video sam mnogo muškaraca junaka, ali i kukavica. Nikad u partizankama nisam video ženu - kukavicu.
Muškarci moraju da idu u rat. Žene ne moraju. Njih nisu terali u partizane, njih su terali iz partizana! Muškarac je dobrovoljac u partizanima i onda kada se odazvao tek na peti poziv. Žene dobrovoljce odbijaju i kada deset puta mole da ih prime. Znam devojke koje su najzad primljene u partizanske redove tek kada su - prateći kolonu u kojoj su njihovi momci, ili braća - toliko odmakle od svog sela da se više nisu mogle vratiti kućama.
Muškarac i u ratu ima odmora. Žena borac i kad je odmor ima posla da opere svoj i tuđi veš, da se postara za svoju urednost, da s mukom nađe neko usamljeno mesto i da zbog toga bude sumnjiva da je nestala nekim "drugim poslom". Muškarac se hvali posle rata kako je imao uspeha kod više žena, žene kriju i da su nekog, jedinog, nekazano i neuzvraćeno volele. Muškarci, ratnici, pobednici, steknu preporuku za povoljne ženidbe. Ratnice, pobednice, mnoge, nikad ne nađu muževe... Posle rata, često, ni svoje ratne drugove.
Ne pamtim da je bilo kada partizanka dezertirala, ili dopustila da bude zarobljena, jer strašno je bilo ono što čeka zarobljenog partizana. Strašnije je samo ono što čeka zarobljenu partizanku.
Žene-bolničarke su u najstrašnijim časovima ovoga rata bodrile svoje drugove partizane, da samo još malo izdrže, da ne malaksaju. Izdržale su i napor, glad i strah bez očajavanja, psovki i kletvi, od kojih nisu mogli da se uzdrže njihovi drugovi. I uz sve to su se još divile njihovom junaštvu!
Mnogi od nas ne bi danas bili živi da su partizanski bolničari bili samo muškarci. Ja sigurno ne bih, mada danas ne mogu pouzdano da se setim ni njenog imena..."

Mizoginija
Sramota!

Toga u cetnicima nije bilo, draga maco.

ima svega danas

Dobro je i ovo.

Pogledati i video.

U srijedu navečer na Filozofskom fakultetu u 19 sati održala se tribina pod nazivom "Percepcija i uloga žene u monoteističkim religijama". Gosti tribine bili su Don Damir Stojić, rabin Kotel Da-Don i imam zagrebačke džamije Mirza Mešić.

Ima nešto i za Paćea u tekstu

Brzo je premotao u stvarnost pa rekao kako žena i dalje nije u potpunosti ravnopravna jer u Izraelskoj vladi od 150 muškaraca samo je 35 žena, te je nekakav pomak vidljiv ali ne dovoljan. Osvrnuo se i na nasilje prema ženama koje je osudio.

Хвала на замашћивању, не бих сам приметио. Какав лапсус...

Kondo wrote:ima svega danas

ima i gorih

stvarno svašta ima danas

[size=33]Kapitalizam je oslobodio žene, a ne socijalizam[/size]
Dan žena je prilika da se pokrene rasprava o tome šta je zapravo pomoglo ženama da imaju dramatično bolje životne uslove nego pre 110 godina, kada je nastao Dan žena.
„Dole patrijarhat i dole kapitalizam“ je parola koja se često čuje na marševima, tribinama i debatama o ženskim pravima, ali nikada nema dubljeg objašnjenja koji ekonomski ili politički sistem je onaj koji zapravo pomaže ženama.
Veliki broj argumenata snažno povezuje kapitalizam i ženska prava, dok je povezivanje patrijarhata sa kapitalizmom neosnovana ideološka pozicija.
 

[size=33]Veći životni standard je pomogao ženskim pravima[/size]

Ono što je čak i Marks priznavao jeste to da je kapitalizam najuspešniji sistem u proizvodnji dobara. Ovo potvrđuje i drastično smanjenje siromaštva u poslednjih nekoliko decenija, koje je došlo upravo zbog širenja kapitalizma u zemljama poput Kine i Indije. Smanjenje siromaštva je značajno poboljšalo živote žena, koje zbog ovoga imaju više izbora, i ne žive na rubu egzistencije.
Viši životni standard je doneo najrazličitije inovacije, a one u oblasti medicine su jako značajne za žene. Smrtnost novorođenčadi je sada mnogo ređa, a napredak u farmakologiji je doneo kontraceptivne pilule, koje su omogućile ženama veću kontrolu nad svojim reproduktivnim zdravljem.
Dodatno, kroz veću inovaciju je došlo i veće prisustvo mašina tokom proizvodnje, što je značilo da žene vše nisu ograničene nedostatkom fizičke snage, usled čega se pojavilo više potencijalnih poslova koje one mogu da obavljaju.
 

[size=33]Veš mašina je zapravo oslobodila žene[/size]

Pošto ništa u DNK strukturi žena ih ne čini boljim u pranju sudova, podela kućnih poslova je nešto što treba da bude podeljeno jednako među partnerima, ali ovo nije bio slučaj kroz najveći deo istorije.
Kapitalizam nije ispravio ovu pogrešnu društvenu normu, ali je ženama pružio tehnološku inovaciju koja im je pomogla da se oslobode potencijalno najgoreg kućnog posla-pranja veša.
Pranje veša je ženama često oduzimalo čitav dan u jednoj nedelji, a pojava veš mašine je to svela na prosečno 2 sata nedeljno. Veš mašina jeste kapitalistički izum, jer je usled takmičenja i potrebe za inovacijom koja se javlja u kapitalizmu, ona postala jeftinija i dostupna velikom broju ljudi. Ovo je slučaj i sa velikim brojem drugih aparata koji se koriste u domaćinstvima, a koji su uštedeli vreme i energiju milionima žena.
Inovacije ovog obima, kao i brzina napredovanja, nije nešto što bi se ikada dogodilo u socijalističkom sistemu, koji državnim regulacijama i kolektivnim vlasništvom guši motiv za takmičenje različitih kompanija i preduzetnika.
 

[size=33]Kapitalizam pomogao da se žene posmatraju kao individue[/size]

Osim ekonomskog progresa, kapitalizam je doneo i društene promene koje su pomogle da se neke predrasude odbace.
U osnovi opravdanja kapitalizma je individualna sloboda, kao i ideja o tome da svaka osoba treba da bude slobodna da sledi sopstvene ciljeve i svrhu. Ova srž kapitalizma pružila je ženama uverljive argumente o tome zašto zaslužuju jednako poštovanje i prava.
Žene se u kapitalizmu, za razliku od socijalizma, ne posmatraju kao deo šireg kolektiva koji od njih zahteva žrtvu i zanemaruje njihove interese. Njima se poručuje da su učešćem u dobrovoljnoj razmeni slobodne da ostvare šta god da su naumile, bez potrebe za odobrenjem od strane vlasti.
Kroz veće ekonomske slobode žene su dobile ohrabrenje i osnovu za dalju borbu. Kapitalizam je povećao participaciju žena na tržištu rada, što ih je učinilo bitnim delom ekonomije, čiji zahtevi treba da budu ispunjeni.
Takođe, slobodno tržište je pružilo šansu ženama da postanu uspešne u poslovnom svetu, što dalje utiče na perecepciju žena i ideju o tome šta one sve mogu da postignu.
 

[size=33]Patrijarhat nije jednak kapitalizmu[/size]

Veliki deo feminističkog pokreta širom sveta posmatra kapitalizam kao još jednu stegu koju su nam iz, nekog nepoznatog razloga, muškarci nametnuli. Ovo ima jako malo logičke konzistentnosti.
Ukoliko je patrijarhat potčinjavanje žena volji muškaraca, kako je onda prepreka za ženska prava sistem koji daje ženama slobodu, prvenstveno u ekonomskoj sferi? Dodatno, ako je ekonomsko blagostanje potrebno za slobodu(kao što većina levičara tvrdi), kako onda žene potčinjava sistem koji je kroz istoriju pokazao da podiže ljude iz siromaštva?
Određene socijalne politike jesu pomogle ženskim pravima, a deo poboljšanja života žena je došao kao posledica veće tolerantnosti u društvu. Hrabre žene su takođe kroz proteste i neposlušnost godinama osvajale parče slobode, za sve žene kojima je ta hrabrost nedostajala. Ali ovo nikako ne znači da je uticaj kapitalizma i slobodnog tržišta na uspeh feminizma bio zanemarujući.
Tako da ukoliko ovog 8. marta budete videli pozive na rušenje patrijarhata i kapitalizma upitajte kako je moguće su ove dve stvari u istoj rečenici. Kapitalizam nije imenica ženskog roda, ali je uradio za žene više nego svi ostali sistemi koje smo isprobali do sada.

Novosti.

https://www.instagram.com/p/BuvKr7nB2Ge/?utm_source=ig_web_button_share_sheet


ne znam sto nisu pojednostavili linkovanje s instagrama, da i mi zene linkujemo ko muskarci.

Мени се чини да већина људи а посебно ови збуњени не разуме о чему се ради у овом празнику, нити које му је порекло.
https://en.wikipedia.org/wiki/International_Women%27s_Day

Што би рекао мој другар, данашње обележавање 8. марта је капиталистичко маскирање овог социјалистичког празника.

Srećan 8. mart.

Ја га и даље обележавам искључиво црвеним фломастером.

Ne stigoh ranije, pa evo neka je sa srećom i od mene, sa par minuta zakašnjenja. 

nemamo topik o fdu ološu, pa neka ovde


Dea Cvetković
5 ч. · 

E nego da ispričam ja vama šta mi se desilo pre neki dan u Ateljeu nakon premijere Homo Fabera. Imala sam posle super zabavan vikend, pa nisam htela da kvarim raspoloženje razmišljanjem i pisanjem o sledećem događaju, ali mislim da je ipak važno. Elem, bila ja sa drugaricom na premijeri, posle premijere na prijemu, posle prijema u bifeu. Ulazim tamo sa ćaletom i drugaricom, ćale mi kaže da sednem za onaj okrugli sto u bifeu za kojim već sede neki ljudi. Jedan od njih je i čovek koji je u narednih pola sata dao sebi za pravo da me maltretira, osoba koju ne poznajem osim iz vidjenja i u mojoj glavi spada u kategoriju “rendom alkoholičarske face koje viđaš u bifeima”. Elem, posle saznajem, osoba je izvesni reditelji i profesor sa FDU-a Nikola Nidža Jevtić, u daljoj priči biće nazivan rečima poput govno matoro, gnjida, odron i slično - jer ime zaslužuje da mu dam čisto jer govna i nasilnike treba imenovati tako da svi znaju ko su i šta su. Nastavljam priču: ja, boginja intuicije kakva jesam, odma kažem Cveletu da prodje on prvi jer ne želim da sednem pored ovog tipa. Pun bife, gomila ljudi, gnjida odvratna me gleda i uzima da ispituje Cveleta ko sam, ja u tom trenutku pričam sa drugaricom, Cvele me nešto priupita, okrećem se ka njemu i pitam ga “Šta?”. Matori mi se obrati prvi put, gleda me nekim odvratnim i ogavnim pogledom i s prezirom kaže “ne kaže se šta nego molim”. Ja ga iskuliram i nastavim da razgovaram sa drugaricom mi Simonom. Posle par minuta govno mi se ponovo nadobudno obraća sa “Jesi ti uopšte razumela ovu predstavu”, ja ga pogledam i odgovorim “Pa nije baš kompleksna za razumeti”, on mi nadrkano kaže “Ajde onda objasni mi o čemu se radi”. Ja ga ponovo iskuliram i nastavljam razgovor u kom me ponovo prekida sa nekom opaskom. Kažem mu “I don’t wanna talk to you”, on pita Cveleta šta sam ja to rekla, Cvele mu ponovi, a ovaj ljudski odron mi se opet unosi u facu i kaže mi “Ja ne razumem engleski”, odgovorim “E pa to je onda vaš gubitak pozz”. Stoti put se okrećem i nastavljam razgovor sa drugaricom. Iako je sasvim jasno da ne želim da komuniciram sa njim što ga verujem dodatno nervira, posle par minuta, gnjida me ponovo prekida sledećom rečenicom “A jel ti voliš svog tatu? Jel ga voliš i inače il ga voliš samo večeras?”. Ponovo iskuliravam ovu neprimerenost level 1000 i nastavljam svoje. Posle par minuta govno pijano mi se opet obraća, dok sedi pored mog ćaleta, i pita me “a što ti malo ne smršaš?”. Na to ja dreknem na njega “Kako bre vi to razgovarate sa ženama, mrš u pičku materinu” i pokažem mu srednji prst. Cvele kreće da ustaje i izlazi napolje što znači da i ja treba da ustanem i izadjem napolje. Krećem za njim, ali ponovo pre izlaska govnu matorom koje se naravno odjednom usralo, pokazujem srednji prst i odlazim.
Da rezimiramo 1) prvo me tu odmerava i gleda ko sam 2) onda se postavlja iznad mene time što mi poručuje da se kaže molim, a ne šta. 3) onda me dalje kinji insinuacijom da ja nisam sposobna da razumem predstavu 4) nakon što mu vrlo jasno stavljam do znanja da neću da komuniciram sa njim ubacuje i ove nenormalne komentare vezane za mog ćaleta, kojima ne znam da li implicira da ja volim svog tatu samo kad je premijera jer je tad poznat ili su mu neke još bolesnije gadosti na umu s obzirom na tematiku predstave 5) nakon što i to ogavno pitanje iskuliram, govno toliko ne može da podnese moje postojanje tu pa dalje hoće da me uvredi komentarima na račun fizičkog izgleda (bukvalno hit)
Simona i ja izlazimo, nalazimo se sa prijateljima, odlazimo na piće, pričamo o ovome. Osećam se odvratno, besno i izmaltretirano bez ikakvog razloga. Jer je neka gnjida matora, ogavna, pijana, ružna dala sebi za pravo da mi ulazi u disajni prostor pola sata iako ja to uporno odbijam. Sutra mi pada na pamet kako mi je žao što mu nisam više jebala mater - što ga nisam pljunula, što mu nisam polila to smrdljivo piće koje pije u facu, što mu nisam rekla da možda ipak on nije razumeo homo fabera jer se radi baš o ljudima poput njega koji će ložeći se na klinke 50 godina mlađe uskoro da crknu u najgorim bolovima. Žao što mu nisam rekla da možda čak i nije toliko mator, ali da je jasno da se i metaforički, a i doslovno raspada, te i da će kada se konačno raspadne i crkne, ovaj svet biti bolje mesto jer će na njemu biti jedan ološ manje.
Mislim da je u ovoj priči važno da pomenem da su skoro svi muškarci kojima sam ispričala ovo bili u fazonu “nemoj da se nerviras zbog idiota, ne možeš tu ništa da promeniš, trošiš se na budale” i slično. To uopšte nije poenta. I nemoguće je da se ne nerviraš. I to samo govori u prilog tome koliko je ova vrsta doslovno “harassment-a” napada i nasilja bliska i poznata ženama i eventualno muškarcima koji spadaju u neke od manjinskih grupa. Aj samo zamislite da sam muško, da moj ćale sedi pored sina od 26 godina i da onda ovaj matorac pijani u bifeu uzme da mu ispravlja rečnik, da ga nadmeno i bezobrazno ispituje jel razumeo predstavu, da ga pita jel voliš ti svog tatu samo večeras, pa da mu na kraju i kaže što ne smršaš. Pa malo je nemoguće. Ili je moguće samo ako zamislimo da je taj muškarac peder ili pripadnik neke druge etničke il koje god manjine. 
Ni jedna žena kojoj sam ispričala ovo mi nije rekla da se ne nerviram i ni jedna nije bila iznenađena. Nego svaka ima svoju sličnu priču. I nije mi ni toliki problem jedan degen na kog naletiš, nego ovi okolo što gledaju i ne rade ništa. Meni očigledno nije problem da se branim sama, ali to nije normalno. I neću da mi neko usere veče. I neću da neko može slobodno da mi usere veče bez posledica, dok se ja “ne nerviram zbog idiota”. Moram da dodam i to da mi je iskreno žao što je ova osoba predavala nekim studentima i studentkinjama i bila u kontaktu sa ljudskom vrstom uopšte, ali nije ni prvi ni poslednji ološ na takvoj poziciji.
Nemojte da govorite ljudima da nije bitno i da treba samo “pustiti budale” i da se ne treba nervirati, jer jeste bitno i jer je dovoljno i to da mi samo pokvari veče, dan i nedelju ili mesto na kom sam. Jer se te stvari ne zaboravljaju. Ja i dalje znam kako me je izvatao nepoznati tip u troli pre 13 godina, i dalje znam kako su me panduri maltretirali što sam prešla na crveno i terali da udjem sa njima u kola, i dalje znam za svako nasilno i gadno nabacivanje koje mi se desilo, i dalje znam kako mi se pre dva meseca na jednoj kućnoj žurci neka mala pičkica sa FDU-a koju volite da lajkujete ovih dana unosila u facu kao da hoće da me bije jer sam mu promenila pesmu pre nego što se se završila. (Ovde moram da dodam da su svi na dotičnoj kućnoj žurci reagovali odmah i krenuli da me brane. Ljubav za drugove i drugarice, ovo govori samo lepo o mojoj generaciji). Te stvari se ne zaboravljaju, moja keva nije zaboravila kako joj je nasilno nabacivao pre 30 godina jedan glumac kog isto voršipujete bezrazložno, ni Biljana nije zaboravila kako je još jedan alkoholičar iz Ateljea pribio uz zid dok je bila studentkinja, a posle sto godina smarao i mene na jednom drugom maltret nivou. Isto tako, ni Simona nije zaboravila šta su joj sve dobacivali na ulici poslednjih par godina unazad. To ostane negde sa tobom i posle svaki put kad vidiš te face ili ih se samo setiš, ili samo prođeš pored nekog mesta, pojavi ti se govnjiv osećaj u glavi, stomaku i grudima koji makar trajao i pet sekudni - ne zaslužuješ da imaš.
Sentiment koji sam želela da vam prenesem je sledeći:
rečima najbistrije književnice u Srba: “Pičku ću ti polomiti”.
rečima Cardi B: “Leave me alone I will dog walk you”. 
rečima Mimi Mercedez klasične legende: “Nije molim nego šta”.
Mene ne može niko da maltretira jer ja to ne dam. 
E tako, sad mi je lakše.

Druga stvar. Da li vi žene stvarno verujete da mi muškarci ne doživljavamo neprijatnosti u životu? Da nas ne maltretiraju debili, da nam ne dosađuju žene koje nam se ne sviđaju itd?

Oprosti plachkice, da li je ološ iz ovog teksta prof. Nikola Jeftić ili moja kolegnica Sultanija Dea?

Летећи Полип wrote:Druga stvar. Da li vi žene stvarno verujete da mi muškarci ne doživljavamo neprijatnosti u životu? Da nas ne maltretiraju debili, da nam ne dosađuju žene koje nam se ne sviđaju itd?

Awww, suzu sam pustila.

Inače najveći ološi iz teksta se nalaze između redova: to je tata SNS Zeleneović "drugarice Ana Simone" + Deina kuma & "najbistrije književnice u Srba" koja je ohrabruje da ovako pravi idiota od sebe.

Летећи Полип wrote:Druga stvar. Da li vi žene stvarno verujete da mi muškarci ne doživljavamo neprijatnosti u životu? Da nas ne maltretiraju debili, da nam ne dosađuju žene koje nam se ne sviđaju itd?

naravno da ih doživljavate, sa tom razlikom što mi uz sve te neprijatnosti
koje vi svakodnevno doživljavate, trpimo i seksistička, mizogina iživljavanja.

Ju gospode boze to joj je tata? I  Ju ti si sa istorije umetnosti?