Home
by ontheotherhand Sat Feb 15, 2020 11:59 amhttps://www.facebook.com/samoobrazovni/
Kao jedan pokušaj stvaranja alternative postojećem sistemu formalnog obrazovanja u Srbiji nastala je ideja o formiranju Samoobrazovnog univerziteta „Svetozar Marković“. Ovaj platforma koja je sa radom počela u aprilu 2018. godine u Beogradu bazirana je na pretpostavci da svi ljudi poseduju određena znanja koja mogu da podele sa drugima i da je neophodno otvoriti prostor izvan postojećih institucija u okviru koga će svi koji su zainteresovani moći da učestvuju u potpuno otvorenim i demokratskim procesima obrazovanja. Rad univerziteta nije vezan za jednu lokaciju, programi mogu da se organizuju u bilo kojoj vrsti prostora, polaznici i predavači mogu da budu svi, bez obzira na godine, zanimanje ili diplomu koju poseduju, programi su po pravilu besplatni, a znanje se ne tretira kao roba, već kao jedan od najznačajnijih potencijala koji može biti iskorišćen za dobrobit šire zajednice.
Ideja koja stoji iza Samoobrazovnog univerziteta jeste da znanje nije privilegija elite, već da svi ljudi raspolažu sa određenim znanjim, iskustvima i veštinama, koje mogu dobrovoljno da dele i uvećavaju. Umesto hijerarhijskih odnosa i unapred definisanih autoriteta neguje se princip jednakosti, teži se brisanju granica između onih koji podučavaju i onih koji uče, a akcenat je stavljen na dijalog i razmenu mišljenja. Univerzitet je otvoren za sve oblasti i sve vrste sadržaja, ali se najveća pažnja pridaje onim temama koje nisu dovoljno zastupljene u formalnom sistemu obrazovanja, kao i interdisciplinarnim pristupima koji pokušavaju da prevaziđu oštre granice između filozofije, humanistike, umetnosti, zanata, duhovnosti, društvenih i prirodnih nauka. Jedan od najznačajnijih ciljeva Samoobrazovnog univerziteta jeste razvijanje kritičke svesti i pružanje mogućnosti ljudima da uče jedni od drugih kako da analiziraju svet u kome živimo, kako da spoje teoriju i praksu, i kako da postanu kreatori društvenih promena.
Svi koji su zainteresovani za realizovanje određenih programa mogu sami da osmisle format i dužinu programa, a osnovni oblici sadržaja koji se organizuju su:
Predavanja i kursevi
Radionice
Čitajuće grupe – u okviru kojih se čita i zajednički analizira neki unapred izabrani tekst ili knjiga
Diskusione grupe – u kojima postoji zadata tema i moderator koji usmerava diskusiju, a svi učesnici mogu ravnopravno da učestvuju u njoj
Prevodilačke grupe – u okviru kojih se radi na kolektivnom prevođenju određenog teksta
Projekcije sa diskusijom – gde se mogu projektovati bilo koje vrste filmove, televizijskih emisija, klipova i drugih vrsta video materijala, nakon čega se zajednički diskutuje o njima
U okviru ovih programa određena tema, tekst ili film predstavljaju samo polaznu tačku za čin grupnog samoobrozavanja, za proces u kome se ljudi uče da istinski slušaju druge i da uče jedni od drugih. Samoobrazovanje tako postaje kolektivna praksa u kojoj se pokazuje da ne postoji samo jedno ispravno čitanje nekog teksta, već da postoje različita čitanja koja mogu biti podjednako validna. Ovo na kraju dovodi ne samo do prikupljanja znanja, već i do rušenja barijera među ljudima, do stvaranja novih veza i otvaranja prostora za nove oblike organizovanja. Pojedinačna dešavanja i programi postaju deo jedne šire samoorganizovane obrazovne mreže, autonomne u odnosu na postojeće institucije, u okviru koje se pokušavaju razviti kvalitativno drugačiji društveni odnosi i u kojoj znanje ne predstavlja samo ključ za tumačenje sveta, već i za njegovo menjanje.
Kao jedan pokušaj stvaranja alternative postojećem sistemu formalnog obrazovanja u Srbiji nastala je ideja o formiranju Samoobrazovnog univerziteta „Svetozar Marković“. Ovaj platforma koja je sa radom počela u aprilu 2018. godine u Beogradu bazirana je na pretpostavci da svi ljudi poseduju određena znanja koja mogu da podele sa drugima i da je neophodno otvoriti prostor izvan postojećih institucija u okviru koga će svi koji su zainteresovani moći da učestvuju u potpuno otvorenim i demokratskim procesima obrazovanja. Rad univerziteta nije vezan za jednu lokaciju, programi mogu da se organizuju u bilo kojoj vrsti prostora, polaznici i predavači mogu da budu svi, bez obzira na godine, zanimanje ili diplomu koju poseduju, programi su po pravilu besplatni, a znanje se ne tretira kao roba, već kao jedan od najznačajnijih potencijala koji može biti iskorišćen za dobrobit šire zajednice.
Ideja koja stoji iza Samoobrazovnog univerziteta jeste da znanje nije privilegija elite, već da svi ljudi raspolažu sa određenim znanjim, iskustvima i veštinama, koje mogu dobrovoljno da dele i uvećavaju. Umesto hijerarhijskih odnosa i unapred definisanih autoriteta neguje se princip jednakosti, teži se brisanju granica između onih koji podučavaju i onih koji uče, a akcenat je stavljen na dijalog i razmenu mišljenja. Univerzitet je otvoren za sve oblasti i sve vrste sadržaja, ali se najveća pažnja pridaje onim temama koje nisu dovoljno zastupljene u formalnom sistemu obrazovanja, kao i interdisciplinarnim pristupima koji pokušavaju da prevaziđu oštre granice između filozofije, humanistike, umetnosti, zanata, duhovnosti, društvenih i prirodnih nauka. Jedan od najznačajnijih ciljeva Samoobrazovnog univerziteta jeste razvijanje kritičke svesti i pružanje mogućnosti ljudima da uče jedni od drugih kako da analiziraju svet u kome živimo, kako da spoje teoriju i praksu, i kako da postanu kreatori društvenih promena.
Svi koji su zainteresovani za realizovanje određenih programa mogu sami da osmisle format i dužinu programa, a osnovni oblici sadržaja koji se organizuju su:
Predavanja i kursevi
Radionice
Čitajuće grupe – u okviru kojih se čita i zajednički analizira neki unapred izabrani tekst ili knjiga
Diskusione grupe – u kojima postoji zadata tema i moderator koji usmerava diskusiju, a svi učesnici mogu ravnopravno da učestvuju u njoj
Prevodilačke grupe – u okviru kojih se radi na kolektivnom prevođenju određenog teksta
Projekcije sa diskusijom – gde se mogu projektovati bilo koje vrste filmove, televizijskih emisija, klipova i drugih vrsta video materijala, nakon čega se zajednički diskutuje o njima
U okviru ovih programa određena tema, tekst ili film predstavljaju samo polaznu tačku za čin grupnog samoobrozavanja, za proces u kome se ljudi uče da istinski slušaju druge i da uče jedni od drugih. Samoobrazovanje tako postaje kolektivna praksa u kojoj se pokazuje da ne postoji samo jedno ispravno čitanje nekog teksta, već da postoje različita čitanja koja mogu biti podjednako validna. Ovo na kraju dovodi ne samo do prikupljanja znanja, već i do rušenja barijera među ljudima, do stvaranja novih veza i otvaranja prostora za nove oblike organizovanja. Pojedinačna dešavanja i programi postaju deo jedne šire samoorganizovane obrazovne mreže, autonomne u odnosu na postojeće institucije, u okviru koje se pokušavaju razviti kvalitativno drugačiji društveni odnosi i u kojoj znanje ne predstavlja samo ključ za tumačenje sveta, već i za njegovo menjanje.
disident
