Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

William Murderface wrote:

zvezda je zivot wrote:meni man ne izlazi iz glave otkad ga je William pomenuo, nevezano za balarda, nego kako man snima elej u hitu. kako taj grad izgleda veliki. nekako protiv scenarija. ko voli filmove koji idu protiv sopstvenog scenarija, hit je dobar primer. scenario cini mi se ne radi na utisku metropolisa, u smislu da je sve nadohvat ruke, too convenient, likovi  se susrecu na ulici ko na pozornici, bez problema prelaze s lokaciju na lokaciju, sve ide ka obracunu pacina i denira itd.

panorame ne stranu, man mnogo dobro slika gradsko sunce.

(manhunter > jaganjci)

Jel si gledao originalnu, TV verziju Heat-a, koju je Man snimio 1989?

https://en.wikipedia.org/wiki/L.A._Takedown

Kao neka malo duža epizoda Miami Vice, samo u L.A. Mislim da tu nema ove inkonzstencije koju primećuješ u Heat-u (mada ja to nisam primetio, ili bar nisam mislio o tome), jer se radilo sa znatno manjim budžetom.

Niška TV Nais stalno vrtela L.A. Takedown, inače ga verovatno nikad ne bih pogledao.

nisam gledao. ali ima na dobra vhs kopija da se gleda na netu!

(ovo za hit nije toliko inkonzistencija koliko pohvala manu. u smislu da citas scenario mogao bi da zamislis drugaciji film. ne bi ja tu nista diro. )

bruno sulak wrote:ne znam kako je do ovoga doslo ali da podelim san sa vama. kao sedim u bioskopu i nema nista na platnu i krecu neke slike i neko sedne pored mene. ne vidim ko je i ja mu kazem: moj omiljeni reditelj je boorman.

da li je to istina sada je bolje pitanje.

Tvoj san govori da se ti stidiš što ti je Refn omiljeni reditelj ( a Drajv film), pa hoćeš samom sebi da poručiš da ti je neko normalniji omiljen reditelj (na primer Boorman).

super je boorman, super je refn. drajv je super. zardoz je super film.

bruno sulak wrote:ne znam kako je do ovoga doslo ali da podelim san sa vama. kao sedim u bioskopu i nema nista na platnu i krecu neke slike i neko sedne pored mene. ne vidim ko je i ja mu kazem: moj omiljeni reditelj je boorman.

da li je to istina sada je bolje pitanje.

  to je jako lepo. i poeticno.

(mene blam da kazem kako sam zamisljao sebe da odgovaram na takva leksikonska pitanja.)

Možda pored tebe seo Armond Vajt, pa si teo da ga impresioniraš.

Ili Anđ'o.

vajt voli boormana ali bih se setio dzinovskog gej crnca u snu.

zvezda je zivot wrote:
(ovo za hit nije toliko inkonzistencija koliko pohvala manu. u smislu da citas scenario mogao bi da zamislis drugaciji film. ne bi ja tu nista diro. )

Само да пријавим да сам у размаку од... пешез година ваљда двапут прочитао исту ствар и није била иста. Јер сам скроз другачије замислио географију а онда и све остало и некако јесте био дежа ви али само у смислу гле како урадише исту ствар као у оном тамо а све другачије. После онако пред крај сконтам да сам ипак већ једном читао, ал' оно је било нешто друго на исту фору.

Valja li?

da.

ja volim te visoko stilizovane filmove ako niste primetili do sada. kosmatos koristi pop-kulturne elemente koje spaja u visoko stilizovanu anti-naturalisticku celinu koji su posveta vremenu i stilu koji su ga formativno odredili. prva asocijacija na ovo bi bio tarentino ali dok tarentino post-modernisticki prilazi tim elementima (plus je dekada drugacija) panos ih shvata prilicno ozbiljno. na primer vega gine na wc solji citajuci modesti blejz dok titularna junakinja filma dobija intimaciju buduceg uzasa citajuci fantasy paperback.

samo ovo je bioskopski film koji verovatno necemo imati prilike da vidimo u bioskopima.

Dobro da to reče, taman da ga uhvatim dok je u bioskopu.

mozda ti se ne dopadne. mada uvodni citat moze da te kupi:

When I die, bury me deep, lay two speakers at my feet, put some headphones on my head and rock and roll me when I’m dead.

Indy wrote:Dobro da to reče, taman da ga uhvatim dok je u bioskopu.

bas javi. zanima me da li ti se dopa.

To su bile reči jednog osuđenika na smrt. https://www.nybooks.com/daily/2010/07/07/last-words/

jeste  i ja sam proguglao.

ZAR NISMO SVI OSUDJENICI NA SMRT :RIFFFFF:

inace ovo je poslednji film koji je scorovao pokojni johann johannsson

Kada intervjuišu obučnig gledaoca posle gilma i ture mu mikrofon pod nos, obični, onaj sa semenkama i koji se izuva, pomene "scenografiju" kao dobru ili lošu.
Ja ću, eto, da ponen set decoration kao jedan od razloga što neke filmove gledam nekoliko, stotinama puta.
Palma plus (lično D.M.Palma naređuje, pa se neki filmovi prikažu 3x u nedelju dana) vrti ograničen izbor dela, kultni francuski krimići, jedna komedija, Snegovi Kilimandžara i nešto crno-belih klasika iz Holivuda.
"Statement" po true story o hvatanju dugo skrivanog kolaboranta je moj guilty plezir. Navijam da ga ne uffate, a znam da će ga ufatiti. Volim Nicu i "scenografiju", stan u kom živi Šarlota Rempling, svi filmovi iz južne Francuske su mi lepi kao 34Kitchen epizoda. Majkl Kejn i ne zna šta igra, vidi se da se "Pjer Brosar" ne kaje, red vitezova Ševalijer je truo, kao i Vatikan, Alan Bejts je pokvareni ministar a Tilda Svinton je seksi. I svemu se može naći mana ako ste filmski kritičar, ali ja to gledam kao putopis. Uz meze. Beži, Majkle Kejne, pazi metak!

bruno sulak wrote:ja volim te visoko stilizovane filmove ako niste primetili do sada. kosmatos koristi pop-kulturne elemente koje spaja u visoko stilizovanu anti-naturalisticku celinu koji su posveta vremenu i stilu koji su ga formativno odredili. prva asocijacija na ovo bi bio tarentino ali dok tarentino post-modernisticki prilazi tim elementima (plus je dekada drugacija) panos ih shvata prilicno ozbiljno. na primer vega gine na wc solji citajuci modesti blejz dok titularna junakinja filma dobija intimaciju buduceg uzasa citajuci fantasy paperback.

Sigurno voliš i Drive!

Ne znam, meni zvučao zanimljivo, ali buraz mi kaže da je gledao i da mu se nije dopao, a na dvojica imamo prilično sličan ukus. Daću mu šansu, ipak. Misliš da neće u bioskope?

sta znam. to je mali film. ne znam. film je uzasno spor i ima neobican running time za tu vrstu (revenge flick) filmova (nesto malo preko dva sata). takodje oscilira izmedju numinoznog i komicnog (na primer kada kejdz rejdzuje u carapama i slip gacama) i utemeljen je u kulturi americkih osamdesetih. moguce je da deo privlacnosti dolazi i od generacijske bliskosti sa autorom (panatos je '74 godiste) kao i ljubavi prema paperback sword and sorcery zanru (ima cak i scena koja je direktan omaz milijusovom konanu). na neki cudan nacin ovo je deo trenda tog 80s subzanra poput drugog farga, stranger things ili super eight. medjutim, mandy nije nostalgican vec tu kulturu tretira kao zivu i ne-arhiviranu.

a da volim i drive i you were never really here. 

e gledajte i first reformed. ako nisam vec to reako. narocito indy.

Jos nisam pogledao