RTS - vaše pravo da znate sve što dečko kaže

Cenzolovka wrote:Glas za spas Dvestadvojke

Uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa.

U emisiji “Talasanje” Radio Beograda 1, (7. maja 2018. godine), direktor Radio Beograda, Milan Nedić je najavio pretvaranje Programa 202 u muzički radio.

Ubrzo je na kolegijumu glavnih urednika Radio Beograda (10. maja 2018. ) potvrđeno da se aktuelnom “sistematizacijom i reorganizacijom” planira “integrisanje” odnosno prevođenje značajnog broja urednika 202-ke na Radio Beograd 1 i Beograd 2. S obzirom na to da Beograd 202 ima svega 35 stalno zaposlenih, to bi bio težak kadrovski udarac za redakciju i ugrozio održavanje postojećeg, uspešnog, programskog koncepta.

Naklonost slušalaca postojećem konceptu potvrđuju i najnoviji rezultati merenja slušanosti radijskih programa, od strane referentnih istraživačkih agencija sa kojima je R menadžment kuće. U poslednjih godinu i po dana 202 beleži čak najviši nivo porasta slušanosti u odnosu na sve radijske programe uključujući i komercijalne. Ova činjenica pokazuje stav auditorijuma o programskim sadržajima koji se emituju na Dvestadvojci. Već 50 godina, njoj se veruje i ona se voli.

Navedeni podaci stvaraju logičnu upitanost: zašto se urušava popularna Dvestadvojka?

202 nije ni državni, ni privatni medij, već javni servis građana, koji ga finasniraju, kojima pripada i kojima odgovara. Upravo iz tog razloga uređivački kolegijum Programa 202 oseća profesionalnu i moralnu obavezu da posle 49 godina postojanja javno iznese svoj stav o namerama menadžmenta kuće da, “ničim izazvan”, devastira radio koji je postao jedan od zaštitnih znakova Javnog medijskog servisa. Idejom o “muzičkom radiju” Program 202 bio bi ostavljen bez informativnih, kulturnih i sportskih sadržaja, lišen svake suštine i suprotno obavezama i logici javnog servisa skrajnut u komercijalno predvorje iz koga do gašenja vodi samo pola koraka na šta nas upozorava sudbina Radio Beograda 101, Radio Stereorame i Trećeg kanala, koji više ne postoje.

Ova tendencija je suprotna savremenim medijskim trendovima i politici evropskih Javnih medijskih servisa koji pojačavaju i povećavaju broj specijalizovanih radijskih programa između ostalog i zbog toga što je njihova produkcija izrazito jeftina i isključivo u funkciji zadovoljavanja potreba različitih ciljnih grupa javnosti.

U celoj “akciji” nije jasno ni kojom idejom se rukovodi menadžment kuće, šta je cilj i kakvi efekti se očekuju. Stiče se utisak da o sudbini čitavog Programa odlučuju ljudi koji ne poznaju najbolje suštinu radija, medijskog javnog servisa i njegove funkcije. Netransparentno, ignorišu tela RTS pre svih Programski savet pozvan da se bavi koncepcijom, medijskim kvalitetom i strategijom svih programa Javnog servisa.

Nestale bi sve emisije, koje su stekle kredibilitet u auditorijumu. Umesto toga, popularna Dvestadvojka bi u susret svom 50-om rođendanu, umesto potpuno autentičnog i jedinstvenog programa u Srbiji postala još jedana od stotine identičnih komercijalnih radijskih play lista.

Programskim transformisanjem Dvestadvojke u još jedan muzički program, ne samo da bi se ugasio evidentno uspešan programski koncept i programska raznolikost Radio Beograda, kao medijskoj javnog servisa, nego bi Beograd 202 postao reinterpretativni program i potencijalni poligon za eksternu, umesto sopstvenu produkciju, što je njegova osnovna zakonska obaveza.

U vreme kada kvalitetni komercijalni mediji svojim konceptima konkurišu Medijskom javnom servisu, RTS urušava sopstveni program koji je popularan i slušan, upravo zato što ispunjava zahteve svojih slušalaca.

Smatramo dakle da je čitav proces netransparentan, da je procedure zamenilo “prebijanje preko kolena”, a sve to u susret 50-togodišnjici postojanja jednog od decenijama najomiljenijih programa u Srbiji. Time se 202 urušava: organizaciono, kadrovski i suštinski. To nikome ne ide u prilog: ne samo Javnom servisu, već prvenstveno slušaocima, kojima je 202 posvećena.

Zbog toga smatramo i zalažemo se da se čitav “proces” zaustavi, preispita i uzimajući u obzir stavove Redakcije i Kolegijuma Programa 202 iznese najpre pred Programski savet i Upravni odbor Medijskoj javnog servisa Srbije.

Kolegijum Programa 202 Radio Beograda

Mašina wrote:Neizvesna budućnost Dvestadvojke

Kolegijum Programa 202 Radio Beograda juče je povodom najava izmena u funkcionisanju ovog dela javnog servisa Srbije zatražio podršku javnosti putem saopštenja preko Fejsbuka. U međuvremenu su taj dokument kao i stranica na kojoj se nalazio uklonjeni s te društvene mreže.

Kako nezvanično saznajemo do uklanjanja dokumenta i stranice je došlo nakon što je uprava Radija Beograd zapretila sankcijama zaposlenima na Dvestadvojci.

Kolegijum je u tom saopštenju izrazio nezadovoljstvo s namerom direktora Radija Beograda Milana Nedića da pretvori Dvestadvojku u muzički radio, što bi značilo ukidanje informativnih, kulturnih i sportskih sadržaja na toj radio stanici. Ujedno su zatražili podršku javnosti protiv takve transformacije te stanice.

Nedić je najavio plan transformacije u gostovanju u emisiji Talasanje Prvog programa Radio Beograda. Tada je izjavio da će broj urednika Dvestadvojke biti raspoređen na Prvi i Drugi program. Za sada nema informacija kakva bi sudbina čekala ostale zaposlene i honorarce Dvestadvojke.

Upitna ostaje sama svrha ovakve transformacije Dvestadvojke.

Kolegijum Programa 202 je tražio da uprava odustane od izvršavanja takvog preoblikovanja radija, da uzme u obzir stavove Redakcije i Kolegijuma, te da je kao predlog iznese najpre pred Programski savet i Upravni odbor Medijskoj javnog servisa Srbije.

Poznato je da je informativna redakcija Dvestadvojke već integrisana u sklop Prvog programa. Dvestadvojka je time izgubila autonomiju u realizaciji informativnog programa koja se sada svodi na prenošenje sadržaja s Prvog programa.

Gašenje programa i redakcija se može sagledati kao praćenje politike vlade koja zahteva štednju u svim javnim službama, pa tako i u Javnom medijskom servisu iako vlada ne bi trebala da ima ingerencije nad radom RTS-a. Imajući u vidu narušene medijske slobode i tendenciju vlasti da kontroliše medije, možemo spekulisati da je jedan od ciljeva takve integracije redakcija upravo lakša kontrola sadržaja koji se emituje preko Javnog servisa.

Predsednik granskog sindikata Nezavisnost za medije, kulturu i umetnost, Dragan Milanović Pilac je izjavio za Mašinu da taj sindikat osuđuje Nedićevu nameru da promeni koncepciju Dvestadvojke. Pilac ujedno izražava čuđenje što se takva transformacija programa najvljuje u trenutku kada Dvestadvojka beleži veliki rast slušanosti.

Kako saznajemo u narednim danima će zaposleni Dvestadvojke sa direktorima Javnog servisa razmatrati dalju sudbinu ovog medija.

Direktor fotografije: RTS na ivici profesionalnog, finansijskog i kreativnog opstanka


Vasko Vasović, dugodišnji snimatelj i direktor fotografije RTS-a, pisanim putem se obratio medijima, kako bi, kako kaže, sprečio devastaciju te javne medijske ustanove. Pismo Vasovića prenosimo u celosti:


Kao snimatelj sa najvišim profesionalnim rangom u Radio televiziji Srbije i višedecenijskim stažom u toj kući, obratio sam se svim relevantnim elektronskim i štampanim medijima u pokušaju zaustavljanja potpune devastacije ove javne medijske ustanove.

Pogrešne i neprofesionalne odluke sadašnjeg rukovodstva Radio televizije Srbije, ubrzano dovode ovu, nekada najznačajniju i najuticajniju medijsku kuću u regionu, na samu granicu profesionalnog, finansijskog i kreativnog opstanka.

Angažovanjem gomile privatnih firmi, preko obesmišljenih tendera ili mimo njih, velikom brzinom se isisava sav novac iz JMU RTS.

Finansiranjem i produkcijom nekreativnih i zastarelih formi programskih sadržaja, diletantskih serija i negledljivih emisija, bacaju se u vetar milioni evra, kao da su Alajbegova slama, a ne novac svih građana ove izmučene i napaćene zemlje.

Pogrešna poslovna politika rukovodstva RTS-a, namerna ili nenamerna, drastično ograničena neznanjem, bahatošću i nesposobnošću, sve više se približava definiciji zloupotrebe službenog položaja, a ovu kuću neminovno vodi ka nivou beznačajne i nemoćne televizijske stanice.

Time će i misija javnog servisa, stvorenog za različite potrebe svih građana Srbije, biti sveobuhvatno ugrožena i na kraju potpuno anulirana. Drastičnim padom gledanosti ili negledanjem, televizija će izgubiti i samu svoju suštinu. Iako gledanost nije nikakvo merilo kvaliteta, konstantni gubitak gledalaca to sigurno jeste.

Strateški grafikoni koje rukovodstvo RTS-a ne želi da prezentuje ni sebi, ni Upravnom odboru, ni javnosti, mogli bi uskoro da pokažu, na primer, katastrofalni gubitak gledalaca programa RTS-SAT pogrešnim prošlogodišnjim izborom satelitske distribucije.

Prestankom emitovanja RTS-SAT sa satelita Eutelsat 16 i prelaskom na novi satelit Astra 4-A, RTS je već izgubio veliki broj gledalaca širom sveta. Većina korisnika nije bila spremna da okreće svoje satelitske antene, samo da bi pratila jedan jedini programski paket iz srbije.

Tehnički, finansijskii praktični problemi prelaska na Astru 4-A, naročito za one gledaoce sa fiksnim satelitskim sistemima bez motora ili starim risiverima MPEG 2, primoravali su ih da, pored prinudnih tehničkih podešavanja, žrtvuju i mnoge druge tuđe programe, da bi dobili bolji signal za gledanje RTS-a.

Potpuno je pogrešna i procena, kao i poslovna strategija u vezi enormnog povećanja cena distribucije naših kanala u zemlji i inostranstvu, kao i naglim prekidom višegodišnje saradnje sa našim evropskim partnerom za naplatu distribucije iz EBU i njenom ćerkom-firmom EBU Cable Coordination.

Zbog previsokih cena, RTS već nestaje iz ponuda operatera u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kratkoročno gledano, svako veliko i neopravdano povećanje cena, donosi brzu dobit, ali na duže staze, smanjenjem auditorijuma, smanjivaće se i očekivani profit. Ko će da snosi posledice zbog toga, kao i zbog prebacivanja kanala RTS-a u doplatne pakete ili zbog potpunog izbacivanja iz ponude?

Cene koje je sada postavio RTS ne prate realan rast zarada, pa će kablovske televizije mnogima postajatisve veći trošak. Kada poraste procenat kord-katera, a već raste, pašće prihodi i operaterima i kanalima. RTS će i dalje nastaviti da rasteruje svoje gledaoce, jer i sve manje kvalitetnog programa ima uponudi.

Upravo zbog ovakvih i sličnih promašaja, predložio sam nedavno, rukovodstvu RTS-a, urgentno uvođenje efikasne unutrašnje kontrole svih radnih segmenata u JMU RTS – formiranjem stručnog supervizorskog tima i glavnog supervizora, ali sam samo naišao na njihov beskonačno produženi minut ćutanja!

Zbog toga su sada i svi ovi medijski i javni pritisci usmereni ka rukovodstvu RTS-a i pokrenuti sa moje strane.

A ponuda za izbor novog distributera naših kanala može da se preda do 15. juna u 14 časova, u kancelariji na istom spratu na kome se nalazi i kabinet generalnog direktora RTS-a.

Naglašavam to, jer je generalni direktor RTS-a, gospodin Dragan Bujošević, ponovo brzopleto izjavio medijima da je „…RTS pred potpisivanjem ugovora sa distributerom, koji nudi rts-u finansijski neuporedivo povoljnije uslove…“. Ne verujem da će odgovoriti i na pitanje – ako su mu već poznati i taj distributer i njegova ponuda, čemu onda javni poziv na javni konkurs ?

Da biste nekome postavili pravo pitanje, izgleda da morate da znate – veći deo odgovora!

Vasko Vasović

Snimatelj – direktor fotografije

Radiotelevizija Srbije

novosti.rs wrote:ВАСОВИЋ је протекле три године радио на серијалу о хришћанству - "313". Одлазак у Цркву Христовог гроба га је подсетио да се на том месту двапут уверио да "оно нешто" постоји. Једном је за то била заслужна Весна Југовић.

- У тој цркви постоји плоча на коју ставите накит са крстићем и помолите се. Нагласили су нам да не стављамо оно што не носимо близу срца. Весна није марила, спустила је минђушу. Када ју је вратила на уво, она се у тренутку распала у парампарчад, буквално је екпсплодирала. Била је избезумљена - присећа се Васко.

Iskreni Balkanac wrote:Ljudi, ovaj covek zasluzuje podrsku u svakom smislu i svaki slican potez nekog drugog u bilo kojoj instituciji drzave morao bi proci sa masovnom podrskom. Nema trunke vremena vise za teoretisanje iz fotelje. Nama se drzava raspada. Skolstvo, zdravstvo, sudstvo, vojska,... Naseljavaju nam drzavu tiho nekim drugim nacijama, dok nasu decu i nas teraju odavde svojim postupcima. Nista nije slucajno. Okrenite se oko sebe. Za pocetak glasno razgovarajte sa svima oko sebe i recite sta vas stvarno muči. Imate pravo na svoje mišljenje.

www.60narodnih.rs wrote:

1. Ружо румена - Драган Јовановић (3723)
   
2. Пукни зоро - Милош Радовановић (3371)
   
3. Видовдан - Гордана Лазаревић (2075)
   
4. Кад би знао како чезнем (Кроз шљивике и ливаде) - Драгана Мирковић (1901)
   
5. Јаничар - Чеда Марковић (Предраг Гојковић Цуне) (1865)
   
6. На растанку (Пођимо у крчму стару) - Шабан Шаулић (Бора Спужић Квака) (1848)
   
7. Разгранала грана јоргована - Ранко Шемић (1844)
   
8. Ја без тебе не могу да живим - Халид Бешлић (1807)
   
9. Девојка из града - Мирослав Илић (1796)
   
10. Еј, кад сам синоћ пошла из дућана - Зорана Иђушки (1665)
    
11. Обраше се виногради - Даница Крстић и Сања Вучић (1582)
    
12. Иванова Корита - Мерима Његомир (1506)
    
13. Удаде се, Јагодо (Живка Сиринићка) - Чеда Марковић (1498)
    
14. Жал - Шабан Шаулић (1486)
    
15. Дођи да остаримо заједно - Александар Тирнанић и Јован Михаљица (Шабан Шаулић) (1463)
    
16. Љубав ми срце мори - Мирослав Илић, Маринко Роквић и Радиша Урошевић (Предраг Гојковић Цуне) (1436)
    
17. Еј, драги, драги (Божурови) - Драгица Радосављевић Цакана (1394)
    
18. Рече чича да ме жени - Гледанице и Ратислав Благојевић (1372)
    
19. Добро јутро, Шумадијо - Јелена Броћић (Гордана Стојићевић) (1331)
    
20. Верујем у љубав - Шабан Шаулић (1307)
    
21. Анђелија - Миланче Радосављевић (1282)
    
22. Свирајте ноћас само за њу - Давор Јовановић (Тома Здравковић) (1281)
    
23. Воли ме данас више него јуче - Митар Мирић (1272)
    
24. Крчма у планини - Недељко Билкић (1256)
    
25. Стани, стани, Ибар водо - Маринко Роквић и Радиша Урошевић (1245)
    
26. Још те нешто чини изузетном - Мирослав Илић (1242)
    
27. Слике у оку - Стефан Петрушић (Луис) (1231)
    
28. Ајде, Јано - Биљана Јевтић (1204)
    
29. У лијепом, старом, граду Вишеграду - Мирослав Илић, Маринко Роквић и Радиша Урошевић (1203)
    
30. Очи једне жене - Дарко Лазић (Предраг Живковић Тозовац) (1183)
    
31. Цојле, Манојле - Снежана Ђуришић (1174)
    
32. Питају ме у мом крају - Драгана Мирковић (1167)
    
33. Два смо света различита (Киша је падала) - Стеван Анђелковић (Тома Здравковић) (1159)
    
34. Кад замиришу јорговани - Весна Змијанац и Аца Лукас (1154)
    
35. Мито, бекријо - Ана Бекута (Василија Радојчић) (1154)
    
36. Само једном срце луди - Александар Тирнанић (1145)
    
37. Зајди, зајди, јасно сонце - Мерима Његомир (Александар Сариевски) (1136)
    
38. Ко те има, тај те нема - Звонко Богдан (Бане Крстић – Гарави сокак) (1124)
    
39. Јесен у мом сокаку - Александар Илић (Предраг Живковић Тозовац) (1119)
    
40. Куде си пошла, Цвето - Даница Крстић и Давор Јовановић (1119)
    
41. А што ћемо љубав крити - Никола Роквић (1101)
    
42. Нишка Бања - Сања Вучић (1099)
    
43. Виолино, не свирај - Беки Бекић (Предраг Живковић Тозовац) (1088)
    
44. Како си мајко, како си оче - Шабан Шаулић (1077)
    
45. Мој Милане, јабуко са гране - Драгана Мирковић (1076)
    
46. Поломићу чаше од кристала - Мирослав Илић (1064)
    
47. А ти се нећеш вратити (Вратиће се роде) - Звонко Богдан (1051)
    
48. Јовано, Јованке - Тијана Дапчевић (1049)
    
49. Рашири руке, о, мајко стара - Саша Матић (Будимир Јовановић Буцо) (1049)
    
50. Загрли ме и опрости - Јелена Томашевић (Гордана Стојићевић) (1048)
    
51. Не клепећи нанулама - Неџад Салковић (1047)
    
52. Весељак - Ана Бекута (1045)
    
53. Ђурђевдан - Драган Којић Кеба (1045)
    
54. Шта ће ми живот (Ноћас ми срце пати ) - Тијана Дапчевић (Силвана Арменулић) (1043)
    
55. Одакле си селе - Снежана Ђуришић (1041)
    
56. И кад ме сви забораве - Маринко Роквић (1039)
    
57. Остала је песма моја - Снежана Ђуришић (Вида Павловић) (1039)
    
58. Због тебе, моме, убава - Милан Топаловић Топалко (Станиша Стошић) (1033)
    
59. Играле се делије - Радиша Урошевић (1033)
    
60. Од извора два путића - Лепа Лукић (1031)
    
    

disident wrote:Raspustila policija kamp sinoc

disident wrote:Koliko lici na ovo

beatakeshi wrote:Samo za fanove kultnog "Oka": Zoran Stanojević odlazi sa RTS-a, uzeo otpremninu.