Liberalizam

Pa dobro, to je sve u sklopu iste operacije koji modelom imaju i sve druge ideologije. Ali, da, liberalizam to mozda radi bolje. Ali to mu je, pogotovu "dozvoljavanje" i vise u prirodi nego drugima.

Bluberi wrote:Dobar je tekst, ali poznata je ta teza o tehnokratiji i teokratiji. Mene zanima status katoličanstva u USA.

Za ono što je ovaj katolik konvertit napisao da treba da se dogodi (izmedju ostalog: katolički imigranti napred, protestanti, jevreji i muslimani - stop), mrka kapa. Ogromna većina katolika su Latinosi, a oni prvo nisu radikalni vernici kao Italijani, Poljaci ili Irci (san većine Meksikanki je da se uda za WASPa i odvoji od plemena, to kod ovih drugih nema da može), a kao drugo kada on kaže “katolik” on brate misli kao i svaki belac na katolike iz Evrope. A takvi ne imigriraju u Ameriku u velikom broju ima 100 godina. Priča o pravljenju teokratskog društva katoličke provijencije u Protestantskoj većini, gde Jevreji drže bitne pozicije u svakoj vladi a i u ekonomiji je... da prostite, meni nije jasno da li je on lud ili mu noge smrde. 

Da je krenuo da priča o Evangelistima i južnjačkim Baptistima koji hoće da prave Protestantsku dzamahiriju, imalo bi više mesa u ovom paprikašu.

Nije stvar u tome da li će se US stvarno pretvoriti u katoličku teokratiju (not bloody likely), već u tome kakva se sve opravdanja smišljaju za sutrašnju diktaturu i koja je putanja tih ideja.

Tj делом објашњава методе за узурповање^РЖ власти у тамоу. Пошто су демократске установе укварене, разјебане парама, склоне дугачким преговорима и цењкању, стварају се те којекакве агенције и цареви, дакле буквално комесари са жестоким овлашћењима, које је поставила власт али им се после не меша превише у посао. Инфилтрација таквих места је већ покушавана, разне су струје то радиле, свако својим маршем кроз институције, и било је ту и неких успеха.
Ово је више сценарио за неуверљиви политички трилер, коришћењем исте методе.

Plus se ovo sukobljava sa onim što je Fukujama pisao (The Decay of American Institutions) gde je tvrdio da je vladavina dobila vetokratski karakter (lako je blokirati donošenje odluka a teško ih je doneti i sprovesti) i gde dominira sudska grana vlasti, naspram izvršne administracije koja je em sve manja (u odnosu na New Deal period, na dugi rok) em sve manje stručna i efikasna. Vermule (izgleda) locira moć upravo u izvršnoj administraciji. Tako da ne znam, meni se Fukujama činio ubedljiviji u opisu stanja.

Liberalism Is as Bad as the Economist Makes It Sound

06.26

• Alexander Zevin
  

Liberalism is often presented as a loose set of principles like reason, freedom, and the rule of law. But over almost two centuries, the Economist has provided a window into the dominant strand of liberalism in action — with imperial conquest and undemocratic regimes defended in the name of upholding “free trade.”

FWIW


https://slate.com/news-and-politics/2020/07/liberalism-narrative-national-greatness-patriotism.html?via=rss_socialflow_twitter

Make Liberalism Great Again
Liberals around the world have let right-wing authoritarians claim patriotism as their own, with disastrous consequences. It’s time to take it back.
By M. Steven Fish, Neil A. Abrams, and Laila M. Aghaie
July 03, 2020

...
If they are to vanquish illiberals rather than merely edge them out in the next elections, liberals must mobilize nationalism to counter ethno-nationalism and reestablish their credentials as tough-minded, confident patriots.
...
21st-century liberal-national narrative can and must offer a searing indictment of the nation’s failings as well as a soaring affirmation of its progress and promise. These two elements hardly preclude each other. The narrative can exalt the nation’s capacity for critical self-evaluation as a powerful facilitator of American progress and greatness. It can recount, too, the nation’s mighty progressive tradition that has labored to bend the arc of history toward justice. Above all, it can stress America’s status as a country founded on a noble idea—to establish self-government, equality, and individual rights.

Liberal leaders can harness nationalism to promote social inclusion and progress. And they can rely on hard rhetoric that taps into voters’ longing for authority, loyalty, and sanctity as well as care and fairness. When liberals neglect these imperatives, demagogues who claim preeminence as patriotic national guardians while identifying the nation with only part of its people are sure to step forward and press their own ideas about how to make their country “great again.”

za sad cu reci da imaju neka dobra zapazanja kad je sama amerika u pitanju. pa i indija. Evropa je pak jako komplikovan battleground i cini mi se da se nisu bas udubili.

No. Just no.

Erős Pista wrote:No. Just no.

Da, ali problem nije (samo) da kažem "moralne" prirode. Nije svejedno protiv koga se "igra". Čak i najbolji timovi nekad moraju da igraju presing na sredini, jer protivnik ima neko fantastično krilo ili tandem u napadu ko kojih ne vredi ni zona ni čovek na čoveka. Takav "vanserijski igrač" je nacionalizam kad igra za tim suverenističke populističke desnice. Jedno je naslanjati se (Valensa) na nacionalno, zapravo flert, u najgorem slučaju teži peting, sa nacionalnim u borbi sa etatističkom levicom naslonjenu na stranu silu, a nešto saaaasvim drugo u utakmici sa Kačinskim. 

Tekst je najbolji u delovima u kojima daje linkove koji treba da dokažu da sadašnja kriza liberalne demokratije nije baš sto posto ekonomskog porekla.

Ma lupetanje. Bukvalno je sve pogresno. Jbt, demokrate se dave u americkom patriotizmu, mahanju zastavom i generalno prici o americkoj izuzetnosti. I onda neki dokoni centristicki think tank dodje na genijalnu ideju da im treba... vise patriotizma! Ma dosta mi je vise ovakvih wonk budalesanja.

Da, naravno da svako malo optuzuju Trumpa da se prodao Rusima.

A MLKova kritika imperijalizma i militarizma je potpuno izbrisana iz njegove mejnstrim hafiografije.

Erős Pista wrote:A MLKova kritika imperijalizma i militarizma je potpuno izbrisana iz njegove mejnstrim hafiografije.

da...

ne, ja znam sta oni hoce da kažu - da liberali ili nacional-liberali "ovladaju" nacionalnim narativom. Paradoksalno, to bi npr u Srbiji možda imalo nekakvog smisla (nekakvog). Redefinišući taj narativ, pozivajući se na neke druge, a dobro poznate, "tračnice" nacionalne istorije. Kako bi se to u Madjarskoj uradilo, ja, iskreno, blagu predstavu nemam. A ni za Poljsku. U US bi možda moglo, ali...to je sad preširoka teme. Koji nacionalizam predstavlja Trump? Americki? Ne bih rekao. Sigurno ne prevashodno.

U stvari setio sam se jos jedne zemlje u kojoj ovo sto oni pricaju bi možda moglo da ima nekakvog smisla - Turska.

2 stvari, ne-praktične ali važne:

Percepcija da liberalizam treba da se bavi temom nacionalizma/patriotizma, sa funkcijom da bi je "preoteo" od desnice kako bi joj parirao i odbio napad. Za to postoji x načina i uglavnom je vezano za kontekst date nacije, njene (samo)definicije i okruženja.

Drugo, nacionalizam kao pitanje demokratije (forme) ali pre svega kao pitanje kolektivne politike. Tu me vrati Adam Kertis na ulogu kompjutera, algoritama, društvenih medija, kao mehanizama snažne individualizacije i u suštini dekolektivizacije politike (ne za sve, Fejsbuk zna kako da komunicira sa "masama"). Koje su danas funkcionalne platforme kolektivnih politika, kako definišemo "mi", kada su jezik i praksa klasne politike temeljno poraženi i nemaju direktnu i brzu prepoznatljivost i privlačnost da mobilišu ljude? Da li je nacija retka/jedina preostala platforma na kojoj se ovde i sada može voditi kolektivna politika koja treba levici ali i liberalizmu (kome je potrebna makar povremena demokratska legitimacija tj uloga mase i brojki)?

Ako su to slippery slopes kao što jesu, koje non-slippery slopes postoje? Ako ne postoje onda ih tek treba praviti, što je poseban zadatak i poseban problem.

Erős Pista wrote:No. Just no.

Yes. Just yes. 

Citao sam 1 Danca, profesora, skoro koji o tome pise, doduse levicar je tako da je glediste prilicno drugacije/suprotno, ali nema veze iskoristljivo je u svrhu ove raspre. Probacu da nadjem.

Procitao sam ponovo ovaj tekst - mogli su malo bolje da struktuiraju, potreban je napor da se shvati sta tacno hoce da kazu. Mada je to Kotkin vec rekao pre tri godine: the struggle to define a nation is just another word for politics.

Ah, šta hoće da kažu. Hoće da kažu istu stvar kao i maltene svi tekstovi na ovoj temi. Ajde da i mi malo pričamo kao nacionalisti, pa da zajebemo Mileta. To tako ne fercera. Zapravo, postići će se suprotno.

Pročito sam i ja ponovo. Đubre. Odavno me ništa nije ovako razbesnelo. Kakva zlouotreba MLK-a, kakvo lupetanje, kakvo laganje, a što je najgore, ovo nije ništa nego more of the same od onoga što demokrate rade već 30 godina. Bukvalno je slogan poslednje demokratske kandidatkinje bio - We're already great! I opet fali patriotizma, lebac ti jebem. Naravno, citira se i Džonatan faking Hajt i njegovi duboki psihološki uvidi. Šminkanje svinje, i to uvek istim karminom.


Ko hoće malo drugačiji pogled na ovu temu:

http://bostonreview.net/war-security/christian-g-appy-exceptional-victims

Летећи Полип wrote:Ah, šta hoće da kažu. Hoće da kažu istu stvar kao i maltene svi tekstovi na ovoj temi. Ajde da i mi malo pričamo kao nacionalisti, pa da zajebemo Mileta. To tako ne fercera. Zapravo, postići će se suprotno.

Ne mislim da je to onosto hoce da kazu. Ako je slucajno to, to je onda vrlo plitko i skroz promaseno

Naravno da je to.

Nationalism today is founded more on grievance than confidence, more on belligerent victimhood than idealistic messianism.


Apsolutno, od srpskog do americkog.

Edit: u stvari taj i takav nacionalizam je ne samo posebno odvratan, nego i direktan put u fašizam "bez prolaska kroz napred" što bi rekla kartica u Monopolu

Ajao majko, o kojoj zemlji on ovde pise

Every day he lashes back with whatever new “reality” he decides to invent. Evidence of success or failure, truth or falsehood, is irrelevant. Each failure is either called a success or used to justify further attacks on perceived enemies at home or abroad. Government policy is now, more than ever, an “enemy of the poor,” and we have not addressed the persistent racial injustices that are, as King made clear, inextricably linked to our foreign policy. Trump represents, in absurd extremes, the narcissism, self-delusion, and abdication of responsibility that are part of this country’s failure to reckon with the criminality and corrosiveness of its imperial exploits.

Erős Pista wrote:Naravno da je to.

Ne, pa to bi bilo skroz promaseno. Niko nema sanse da pobedi desnicu u okviru "njihovog" narativa, "njihove" interpretacije nacionalnih interesa, istorije, identiteta i sve ostalo. To je 99,9% nemoguce