Zlo dana

Hubert de Montmirail wrote:ovako

Posle evakuacije iz Srbije 1915. godine velik broj srpskih đaka prebačen je u savezničke zemlje gde su trebali da nastave školovanje. Najviše u Francusku, nešto u Italiju, nešto u Grčku i oko petstotinjak u Veliku Britaniju. Zanimljivo je da je među njima bilo mnogo mladih bogoslova, koji su nastavili svoje školovanje uglavnom na koledžima Oksforda i Kembridža. O njima je brinuo sveštenik i bogoslov dr Vojislav Janjić (kasnije ministar vera K SHS) a tu su se, između ostalih, nalazili i Nikolaj Velimirović (kasnije episkop ohridski pa žički), Justin Popović (profesor Bogoslovskog fakulteta), Irinej Đorđević (episkop dalmatinski) i mnogi drugi. Zašto su bogoslovi slani gotovo isključivo u Veliku Britaniju a ne u druge zemlje je zanimljivo pitanje na koje je teško dati skroz tačan odgovor ali je moja pretpostavka da su i prosvetne i crkvene vlasti htele da izbegnu da se oni školuju u katoličkim zemljama.

Bogoslovi su tamo bili lepo primljeni, bili su gosti na anglikanskim službama, čak se dešavalo da pomažu pri činodejstvu. Takođe, bili su u određenoj meri zanimljivi i akademskim krugovima i posebno je Nikolaj često držao govore pred engleskim studentima i učenim bogoslovima. Neke od tih beseda su i štampane i tu nema nečeg bogznakako posebno zanimljivog, jak je motiv vaskrsnuća (što se često vezuje za narod i državu i ono što treba da dođe posle rata), ima ponešto tolstojevske idealizacije seljaka kao pravog vernika i slično, uglavnom ništa posbeno prošarano egzotičnim misticizmom.

Ono što je bitno za engleski period su tri stvari - u kontaktima sa britanskim klerom naši su bogoslovi razvili jedan izrazito antikatolički stav, često na granici paranoje o katoličkoj zaveri da se uništi nekatolički svet. Našao sam jedno pismo koje je Siton-Votson poslao našem ambasadoru u Londonu J.J. Pižonu, gde mu kaže da bi Nikolaj morao da pazi sa kim se sastaje, jer iako i on kao prezviterijanac potpuno stoji na antikatoličkim pozicijama, upijanje budalaština agresivnih protestantskih fundamentalista može samo škoditi i srpskom ugledu i srpsko-britanskim odnosima. Druga bitna stvar je ta što su srpski bogoslovi vrlo pozitivno gledali na ideju državne crkve i što su razvili ideju da bi nekakava buduća srpska crkva trebala da bude ustrojena kao Church of England. Ustrojstvo SPC od 1920. godine navodi na to da je anglikanska crkvena organizacija delimično bila ideal, koliko su to pravoslavni kanoni dozvoljavali. Treća i najbitnija stvar je ta što su bogoslovi, posebno Nikolaj i Justin, bili veoma impresionari time kako su u modernom svetu funkcionisale pojedine nekonformističke protestantske zajednice. Najviše su se oko naših đaka u Velikoj Britaniji cimali metodisti i društvo prijatelja (kvekeri), tako da su pojedine kuće i pansioni bili ustrojeni prema striktnim verskim pravilima, recimo srpsko sirotište u Faveršamu i srpska kuća u Seli Ouku u Birmingemu, koju je skoro pa lično vodio Džordž Kadberi (vlasnik industrije čokolade). Na Nikolaja je protestantski princip zajednice verujućih koji u modernom svetu žive prateći božju reč ostavio ogroman utisak, ne samo njihov monaški asketizam i verski fundamentalizam, već i to kakav su uticaj imali na društvo pa i na samu zvaničnu anglikansku crkvu. Ako bih gledao gde su koreni srpskih bogomoljaca, rekao bih da su to zajednice nekonformista sa kojima su se Nikolaj Velimirović i Justin Popović susreli u Engleskoj.

Ta se veza može i pratiti i u međuratnom periodu. Racimo, jedan od glavnih propagatora bogomoljačkog pokreta, posebno među gradskom omladinom, Ratibor Đurđević (sigurno mnogima poznat) je istovremeno bio i predsednik jugoslovenske sekcije Hrišćanske zajednice mladih ljudi (YMCA). 

Odnos između Zbora i bogomoljaca je mnogo komplikovaniji i to je nešto gde se ne snalazim najbolje. Zbor i srpski korporativizam nisu nastali kao verski pokret već kao mrsomuđenje osrednjih političara, provincijalnih poluintelektualaca i neshvaćenih umetnika. Sam Ljotić je, koliko sam ja razumeo, mnogo više bio dirnut Morasom i njegovim katoličkim antimodernizmom, nego što je ozbiljno promišljao duhovna pitanja.

Spoiler:

Sotir wrote:Само једно питање:
да ли су ХЗМЉ примали људе и невољи?
И по могућству да ли су организовали неке забавне програме за њих.

ficfiric wrote:Nadjoh tekst caletovog tece o bogomoljackom pokretu iz 1924.

Spoiler:

Hubert de Montmirail wrote:

Sotir wrote:Само једно питање:
да ли су ХЗМЉ примали људе и невољи?
И по могућству да ли су организовали неке забавне програме за њих.

Mislim da da, ako se dobro sećam, ali ima Radmila tekst o njima a mislim da je i Ranka Gašić pisala nešto. Sad ću da potražim u biblioteci pa se javljam ako nađem.

Spoiler:

Sotir wrote:

Hubert de Montmirail wrote:

Mislim da da, ako se dobro sećam, ali ima Radmila tekst o njima a mislim da je i Ranka Gašić pisala nešto. Sad ću da potražim u biblioteci pa se javljam ako nađem.

Значи ово је лако могло да се деси и код нас...

Spoiler:

Blind Lime Pie wrote:U tekstu je fino iscrtana granica između sabornosti i kolektivizma.

Hubert de Montmirail wrote:inače fićfirić, da sam znao da te kontaktiram... bio sam koautor knjige o našim đacima i studentima u Velikoj Britaniji, dobro bi mi došle neke slike ili dokumenta...

beatakeshi wrote:Čolovićev tekst

Ali zaključak