Zlo dana

Mr. Moonlight wrote:pa nije to bogomoljački pogled, osim ako nije skroz iskrivljen, osnova pravoslavlja je valjda ljubav, bar su mene tako učili

zavisi ko te uci. sv. jovan zlatousti je bio... pa recimo, deset puta gori od mladena obradovica kad je u pitanju mrznja prema nehriscanima, jevrejima ciji je otac djavo, a bogami i prema zenama.

ne prica obradovic gluposti kad se poziva na svete oce, neki od njih su bili bas takvi.

odgledaj film agora, dobro opisuje to vreme kad su hriscanski vandali prevladali i unazadili civilizaciju za hiljadu godina.

ko, tamjanolibani? ma nemoguce

Немој ми рећи да су већ улазили? тск, тск...

Santino wrote:odgledaj film agora, dobro opisuje to vreme kad su hriscanski vandali prevladali i unazadili civilizaciju za hiljadu godina.

ok, volim preporuke, ali nisam baš ljubitelj podrazumevanja da nisam ništa pročitao, video ili učio

nisam znao za bogomoljački pokret, hvala na informaciji

previše je plemenitog iznedrila religija da bih je otpisao zbog onih koji su je zloupotrebljavali

da nije bilo hrista ili muhameda u čije ime su ubijali, našli bi već neki drugi razlog

najkraće mi opisuje taj odnos religije i čoveka trenutak kada se openhajmer setio odgovarajućeg citata iz nebitno koje religije

ja i ne pisem o ubijanju nego o cenzuri, koja je pocela sa hriscanstvom. sistematsko zatiranje znanja i unazadjivanje anticke civilizacije.

religija je postojala i pre hriscanstva, a ovo konkretno sto si citirao je iz veda.

organizovana religija i jeste zloupotreba i travestija duhovnosti. ali ne bih vise o tome, pisao sam vec o toj temi ovde.

Kao i na svim drugim mestima.

ipak bih preporucio da se ne uzimaju samo tumacenja Jovana Bajforda i Mirka Djordjevica u obzir pri analizi ove teme

nikad cuo.

Hubert de Montmirail wrote:ipak bih preporucio da se ne uzimaju samo tumacenja Jovana Bajforda i Mirka Djordjevica u obzir pri analizi ove teme

Prozbori ti ondak koju reč na ovu temu, ipak si najpozvaniji. Šta čitati vezano za Bogomoljce? Meni se čini da je taj pokret u narodu nije zapamćen. Da li je zbog toga što ga istoriografija nije obradila, što je potisnut? Stvar je nepoznata i nema je u "kulturnoj matrici".

Kad sam obilazio rodbinu u selu, čuo sam u  prolazu neku kvalifikaciju ovakvog tipa: " (Ta i ta) (Jovanovićka/Petrovićka) (iz kuće te i te) se dala u bogomoljce, ide po manastirima..."

Hubert de Montmirail wrote:ipak bih preporucio da se ne uzimaju samo tumacenja Jovana Bajforda i Mirka Djordjevica u obzir pri analizi ove teme

Ono što pišu apologete, da ne kažem hagiografi (dr Dragan Subotić, koga je štampala ljotićevska Nova Iskra) ne razlikuje se naročito o aj da kažem liberalnih tumačenja bogomoljačkog pokreta.

ok pisaću detaljnije kada uzmognem. uvek i uvek za sve što je vezano za istoriju SPC u 20. veku čitati Radmilu Radić.

Hubert de Montmirail wrote:ok pisaću detaljnije kada uzmognem. uvek i uvek za sve što je vezano za istoriju SPC u 20. veku čitati Radmilu Radić.

Aj nemoj zaboraviti, jako me ta tema zanima.

hoću, mada ti ja nisam ekspert za same bogomoljce, to jest znam onoliko koliko bi znao istoričar koji čita ali se ne bavi tom temom specifično. ali znam ponešto o tome šta je Nikolaj radio u Engleskoj, što je, po meni, izuzetno bitno za to kako je on pokušao da uobliči taj pokret

nače evo baš friško oko ovoga 

Orthodox Christian Renewal Movements in Eastern Europe

videću se sa Radmilom verovatno ovih dana pa ću da je pitam za knjigu

Neka je večita slava i hvala čestitoj i čovekoljubnoj braći Rusima i libgen-u! 
Knjige narodu! Neka bude prosvetljenje i obrazovanje!  

psovke:

Ok gde je sada sci hub, na kojoj je adresi?

https://sci-hub.tw/

Živ bio

ovako

Posle evakuacije iz Srbije 1915. godine velik broj srpskih đaka prebačen je u savezničke zemlje gde su trebali da nastave školovanje. Najviše u Francusku, nešto u Italiju, nešto u Grčku i oko petstotinjak u Veliku Britaniju. Zanimljivo je da je među njima bilo mnogo mladih bogoslova, koji su nastavili svoje školovanje uglavnom na koledžima Oksforda i Kembridža. O njima je brinuo sveštenik i bogoslov dr Vojislav Janjić (kasnije ministar vera K SHS) a tu su se, između ostalih, nalazili i Nikolaj Velimirović (kasnije episkop ohridski pa žički), Justin Popović (profesor Bogoslovskog fakulteta), Irinej Đorđević (episkop dalmatinski) i mnogi drugi. Zašto su bogoslovi slani gotovo isključivo u Veliku Britaniju a ne u druge zemlje je zanimljivo pitanje na koje je teško dati skroz tačan odgovor ali je moja pretpostavka da su i prosvetne i crkvene vlasti htele da izbegnu da se oni školuju u katoličkim zemljama.

Bogoslovi su tamo bili lepo primljeni, bili su gosti na anglikanskim službama, čak se dešavalo da pomažu pri činodejstvu. Takođe, bili su u određenoj meri zanimljivi i akademskim krugovima i posebno je Nikolaj često držao govore pred engleskim studentima i učenim bogoslovima. Neke od tih beseda su i štampane i tu nema nečeg bogznakako posebno zanimljivog, jak je motiv vaskrsnuća (što se često vezuje za narod i državu i ono što treba da dođe posle rata), ima ponešto tolstojevske idealizacije seljaka kao pravog vernika i slično, uglavnom ništa posbeno prošarano egzotičnim misticizmom.

Ono što je bitno za engleski period su tri stvari - u kontaktima sa britanskim klerom naši su bogoslovi razvili jedan izrazito antikatolički stav, često na granici paranoje o katoličkoj zaveri da se uništi nekatolički svet. Našao sam jedno pismo koje je Siton-Votson poslao našem ambasadoru u Londonu J.J. Pižonu, gde mu kaže da bi Nikolaj morao da pazi sa kim se sastaje, jer iako i on kao prezviterijanac potpuno stoji na antikatoličkim pozicijama, upijanje budalaština agresivnih protestantskih fundamentalista može samo škoditi i srpskom ugledu i srpsko-britanskim odnosima. Druga bitna stvar je ta što su srpski bogoslovi vrlo pozitivno gledali na ideju državne crkve i što su razvili ideju da bi nekakava buduća srpska crkva trebala da bude ustrojena kao Church of England. Ustrojstvo SPC od 1920. godine navodi na to da je anglikanska crkvena organizacija delimično bila ideal, koliko su to pravoslavni kanoni dozvoljavali. Treća i najbitnija stvar je ta što su bogoslovi, posebno Nikolaj i Justin, bili veoma impresionari time kako su u modernom svetu funkcionisale pojedine nekonformističke protestantske zajednice. Najviše su se oko naših đaka u Velikoj Britaniji cimali metodisti i društvo prijatelja (kvekeri), tako da su pojedine kuće i pansioni bili ustrojeni prema striktnim verskim pravilima, recimo srpsko sirotište u Faveršamu i srpska kuća u Seli Ouku u Birmingemu, koju je skoro pa lično vodio Džordž Kadberi (vlasnik industrije čokolade). Na Nikolaja je protestantski princip zajednice verujućih koji u modernom svetu žive prateći božju reč ostavio ogroman utisak, ne samo njihov monaški asketizam i verski fundamentalizam, već i to kakav su uticaj imali na društvo pa i na samu zvaničnu anglikansku crkvu. Ako bih gledao gde su koreni srpskih bogomoljaca, rekao bih da su to zajednice nekonformista sa kojima su se Nikolaj Velimirović i Justin Popović susreli u Engleskoj.

Ta se veza može i pratiti i u međuratnom periodu. Racimo, jedan od glavnih propagatora bogomoljačkog pokreta, posebno među gradskom omladinom, Ratibor Đurđević (sigurno mnogima poznat) je istovremeno bio i predsednik jugoslovenske sekcije Hrišćanske zajednice mladih ljudi (YMCA). 

Odnos između Zbora i bogomoljaca je mnogo komplikovaniji i to je nešto gde se ne snalazim najbolje. Zbor i srpski korporativizam nisu nastali kao verski pokret već kao mrsomuđenje osrednjih političara, provincijalnih poluintelektualaca i neshvaćenih umetnika. Sam Ljotić je, koliko sam ja razumeo, mnogo više bio dirnut Morasom i njegovim katoličkim antimodernizmom, nego što je ozbiljno promišljao duhovna pitanja.