Dnevni SMS Slobodana Milosevica

V. Divljan

Sistem u SFRJ pripremio je ljude na potpuno drukčiji život. Nije te pripremio na normalan život, nego na to da to da ćeš završiti školu, imati neki posao za cijeli život, pa još ako uđeš u partiju, baš te briga...

probaj poceti u morzeovim kodovima da se obracas, jos je konceptualnije. ili kao snupijev vudstok.

Šta kaže Ivo Andrić?

A jes bzvz malo ovaj Divljanov citat, pročitah ga i ja u nekom intervjuu pre par dana, i baš mi je onako zazvečao. Sve bi bilo u redu bez ovog "normalan". SFRJ definitvno jeste pripremala ljude za drugačiji život. Ali šta je u njemu bilo nenormalno? Što su mogli, ako su to želeli, da provedu ceo život na jednom mestu i jednom poslu? Što su završavali fakultete (prilično dobre, btw) sa nadom da će ih čekati siguran posao?

Ja razumem i antikomunizam i kasnije iskustvo na Zapadu, gde je morao da se snalazi (i snašao se, što je svakako pohvalno) radeći sve i svašta. ALi brate, to ne znači da je to normalno, ili da je jedino normalno, ili da ono što smo imali u SFRJ nije normalno.

pa to. eto hobiti nisu bili spremni za nazgule, cudna mi cuda.

A pazi, koliko je meni poznato, 60ih i 70ih, taj "nenormalan" život nije bio specifičan samo za SFRJ, nego i za mnoge nominalno kapitalističke zemlje. Završiš školu/faks, zaposliš se u školi/birokratiji/fabrici i tako teraš ceo svoj vek. Ovo što je Vlada doživeo kao istinu kapitalizma su bili relativno novi momenti, ne samo za 1 Jugoslovena, nego i za mnoge druge.

паће wrote:

Bluberi wrote:Dogovorite se jesu li ili nisu gradjani bili politički obrazovani.

Јесу, али. Сво то знање се некако није примењивало на себе. И та марксистичка критика свега постојећег је негде успут добила осим, наравно, саме Партије. Тако смо знали какви су нпр односи Чаушескуа са Москвом и суседима, како се закувава чорба после Маове смрти, шта која странка ради у малтене свакој западној земљи, знали смо целу причу о оном Спиноли што је требало да буде прелазни играч кад је у Португалији скинут Салазар, знали смо ко је ко кад су генерали покушали да изведу пуч у Шпанији након свргавања франкизма, знали смо какав је зракопрц био онај Џери Ролингс у Либерији...

Али нисмо знали шта нам тачно политички значи 1 ЗУР, како уопште треба да функционише Кардељев делегатски систем (и шта су уопште те делегације и да ли се икад састају), нисмо имали појма да је уопште могуће муљање какво је извео Фикрет Абдић док ствар није пукла, а тек да то може да има неке везе са политиком није било ни налик (док се нису појавили написи о браћи Поздерац) итд итд. Чак су и директно политичке ствари биле више у домену вицева (где је опет Пера машинбравар побеђивао) и некако су биле против појединаца и појава а не против система. Најчешће нисмо ни осећали да се тамо горе неке струје боре једна против друге, јер су то буквално радили у своја 4 зида, резултате и пбпове објављивали у својим новинама које нико није читао ко није морао итд.

И то је била та слепа мрља на тој ширини.

Hoćeš da kažeš da se u Politici nije pisalo o unutrašnjoj politici?

O pa ti ne razumeš politiku kao otvaranje i rešavanje društvenih problema, nego kao strančarenje.

Bluberi wrote:Dogovorite se jesu li ili nisu gradjani bili politički obrazovani.

Ovakav ili slican komentar je slika i prilika danasnjeg novokomponovanog pristupa pokusajima da se koliko toliko sagleda problematika Jugoslavije/Srbije osamdesetih, u doba skleroze sistema, ali i trazenja i sansi da se nadju resenja.
Fascinira me ubedjenost ovakvih kao sto si ti - mada, priznajem da nisi najgori - u sliku stanja osamdesetih i inace u Jugoslaviji posle WW2 kakva vam je prodata i na kakvu ste se primili.
Politicki obrazovani 


Burkholderia je u pravi sto se jednog tice: uslovna politicka nepismenost mozda objasnjava lakocu kojom je sloj o kom govorim - veoma brojan inace, i koji je sigurno bio sposoban da odigra odlucujucu ulogu onako brzo konvertirao u deformisane oblike politickog izrazavanja.
Taj sloj, takav kakav je, ne moze da funkcionise bez poverenja u drzavu, njene institucije i sposobnost da obezbedi dugorocnu stabilnost.
Cinjenica je da je ex-Yu sistem to omogucavao, da se sa slojevima o kojima govorim nalazio u nekoj vrsti obostrano korisne simbioze, ali je i cinjenica da je upravo to te iste slojeve gurnulo u narucje nikom drugom do - Milosevicu.
Jer, kad se takozvana srpska opozicija dohvatila takozvanog visepartijskog sistema, ona skolovanom i emancipovanom srednjem sloju nije imala da ponudi nista drugo neego price o zlatnom dobu demokratije raznih Grolova, a tesko da iko moze da ospori da je slika zapenusanog Vuka Draskovica kako grmi o cetnistvu i sirotim malim izdanim djeneralima, odgurala takozvani normalni svet pravo u narucje Milosevicu u kome su verovatno videli kakvog takvog nastavljaca sistema koji je kako tako funkcionisao i pruzao sigurnost o kojoj govorite sto na Balkanu nije mala stvar, jer ne treba zaboraviti da 50-ak godina niko nije morao da oblaci uniformu i krece u neki rat.
Opozicija je pri tom somovski bahato skocila da ubedi Srbiju da je proteklih 50 godina bilo go kurac bacajuci tako u lice ljudima tvrdnju da su im zivoti prosli uzalud.
Tu mozda, u tom trazenju sigurnosti, lezi i objasnjenje zasto se uteklo Milosevicu, zasto su ljudi koji su videli sveta dozvolili da im propadnu devize po bankama, zasto su se primali na sve i svasta.
I, najtuznije, zasto se - sve tragajuci za izgubljenim autoritetom, sigurnoscu, povecao broj onih koji su se naprasno setili slavljenja slava i SPC.
Politicki nepismeno jeste, ali je tako ljudski.
Posle je doslo sve ostalo i do danas ne nije zavrsilo.

William Murderface wrote:A jes bzvz malo ovaj Divljanov citat, pročitah ga i ja u nekom intervjuu pre par dana, i baš mi je onako zazvečao. Sve bi bilo u redu bez ovog "normalan". SFRJ definitvno jeste pripremala ljude za drugačiji život. Ali šta je u njemu bilo nenormalno? Što su mogli, ako su to želeli, da provedu ceo život na jednom mestu i jednom poslu? Što su završavali fakultete (prilično dobre, btw) sa nadom da će ih čekati siguran posao?

Ja razumem i antikomunizam i kasnije iskustvo na Zapadu, gde je morao da se snalazi (i snašao se, što je svakako pohvalno) radeći sve i svašta. ALi brate, to ne znači da je to normalno, ili da je jedino normalno, ili da ono što smo imali u SFRJ nije normalno.

Plus, kako je on to uspeo ako je bio nepripremljen? Da nije u pitanju natčovek sa ekstremnim sposobnostima prilagođavanja? 

Šta si hteo reći sa ovom danojlićevom jadikovkom?

Naćeu i Šumideru-ne bih vas dalje zadržavao.

Bluberi wrote:Naćeu i Šumideru-ne bih vas dalje zadržavao.

Imam par recepata za hronicno glumatanje nadrkanosti i nadobudno prenemaganje.
Pojedinosti na zahtev.

Ne nego ću s budističkim mirom da čitam tvoja pisma u kojima potvrdjuješ moju tezu sve je opovrgavajući.

Daj jebote da cujem tu tezu pa da odem da mirno spavam, prosvetli me.

Odbor najlepse zahvaljuje.

Politički pismeniji su pobedili u borbi za srca nepismenih jer su bili, jebiga, pismeniji.

паће wrote:

Bluberi wrote:Šta si hteo reći sa ovom danojlićevom jadikovkom?

Зашто нормалан свет није читао тзв "вести" из унутрашње политике. А и да скинем прашину са књиге, опет вреди.

Danojliću se ni filozofija ne bi svidela.

Bluberi wrote:Politički pismeniji su pobedili u borbi za srca nepismenih jer su bili, jebiga, pismeniji.

To je politika vidjena ocima nekog ko se 'politicki' formirao devedesetih.
Izvinjenje unapred ako ovo zamirise na takozvanu RL insinuaciju/aluziju, ali ti momak pojma nemas: nemas utoliko sto se politicka pismenost onako kako je ti vidis, pokusavas da prodas kao nadmocan stav poznavaoca takozvane politicke scene i njene sustine dostupne samo prosvetljenima u neka normalna vremena zvala drugacije.
Za te tvoje pismenije osvajace ljudskih srca postoji nekoliko narodnih i sasvim zgodnih izraza.
Uostalom, osvrni se oko sebe.
Ili - procitaj danasnju Politiku, pa onda zapitkuj coveka o sadrzajima ondasnje i nacinima da se citaju novine.

Ajd dobro matori.