Dnevni SMS Slobodana Milosevica

sistem je bio takav da ljudi nisu bili u obavezi da budu upuceni ni u politiku, ni u stosta drugo. osim u ono i dsz.

Bluberi wrote:Ajd dobro matori.

Verovatno sam mladji od tebe, no - sto bi se na forumu reklo - nebitno.
Uostalom, bolje i mator nego - starmali.

Bolje piši pisma. Lakše se zamaskira protivrečnost koju upravo demonstriraš. Na srpskom starmali znači nešto drugo.

Nema tu nikakve frke. Ja samo primećujem da se ne kapira da politika postoji i u jednopartijskom sistemu, i to ne samo da je postojala nego je bila bolja od današnje pogotovu kad pričamo o sistemu koji nije bio zatvoren prema spolja. Znaš kad bi prošao u starom sistemu Beograd na vodi? Nikad.

Jebote, ne mogu da verujem da neko moze toliko da bude skrajnut od strane devedesetih: ondasnje drustvo je bilo kudikamo politizovanije nego danasnje ili nego sto ovaj papan gore zamislja.
Propast je nastala u takozvanom raskoraku teorije i prakse sa sve nesposobnoscu birokratizovane Partije da se menja; stav prema samoupravljanju razvijan devedesetih od strane raznih beckovica i njima slicnih teoreticara sveo se svesno na njegovo podsmesljivo kardeljiziranje i pominjanje samoupravljaca iskljucivo u negativnom kontekstu sa sve svinjskim polutkama i letovanjima na moru.
Self-management je bio kudikamo ozbiljniji eksperiment, u ex-Yu nazalost neuspeo, ali vrlo, vrlo ozbiljno shvacen i razmatran sirom sveta.
Cinjenica je da se pokazao neuspesnim, cinjenica je da za to postoje objasnjenja, ali je cinjenica i da predstavlja prvi, i to u svetskim okvirima, pokusaj da se razliciti drustveni interesi i suprotstavljanja razresavaju na nacin razlicit od klasicnog visepartizma koji takodje i to itekako pokazuje znake skleroze.
I onda dodje neki Bluberi - devedesetogodisnjak da teoretise recnikom i metodama devedesetih.
Naravno da u ovom sto pisem nema pokusaja da se abolira partija sa sve sistemskim falinkama koje su - delom - i dovele do kolapsa.
Problem je samo u tome sto te falinke nisu bile nista prema nadirucem nacionalizmu koji je dosao po svoje devedesetih i to doveden i promovisan upravo od snaga koje su zagovarale demokratizaciju putem kpasicnog parlamentarizma i to kad je i poslednjem majmunu bilo jasno da ce se jedina drustvena podela izvrsiti po nacionalnoj nacionalistickoj liniji.

Ne postoji politika u jednopartijskom sistemu 

Чегбре, није друг Боровница дискутовао да не постоји, него да се не примећује да постоји. А нисам ни ја рекао (да је он рекао) да није постојала, него смо причали о томе како је било могуће да ти радни људи и грађани (у време пре него што су били грађани националности) буду тако добро потковани из спољне политике а да унутрашњу скоро ни не примећују. Јер су биле тако различито запаковане.

Па то су најбоље расправе, кад се потамбурају који се слажу у мање више свему осим у појединостима.

burkholderia mallei wrote:V. Divljan

Sistem u SFRJ pripremio je ljude na potpuno drukčiji život. Nije te pripremio na normalan život, nego na to da to da ćeš završiti školu, imati neki posao za cijeli život, pa još ako uđeš u partiju, baš te briga...

Када је утихнула слава "Идола" Зденко Колар је одлучио да буде возач трамваја, и мада не одбацујем могућност да је он заиста желео тај посао,  (ма колико да је плаћен, то је одговоран и стресан посао, а не баш пуно креативан) некако имам утисак да му то не би био први избор, верујем да би изабрао нешто креативније да је могао да бира између пуно опција. А и Влада Дивљан каже да је мало фалило да у иностранству стартује као перач судова. Испада да им "Одбрана и последњи дани" нису били препорука за даљу каријеру, ни у СФРЈ, а ни ван ње. Када Шешељ каже да су наши проблеми у друштву због Тита, то није само "четничка демагогија", има у томе најистинитије истине, јер, нити смо створили ефикасну тржишну привреду, нити смо се довољно наоружали, (земље бившег Варшавског пакта имају С300 који би спречио бомбардовање) заобишли су нас совјетски нафтоводи и гасоводи, од оба света нисмо узели најбоље ствари, а све због титоизма. Последице се осећају и данас, многе ствари не могу да се исправе и направе у једној генерацији, и требаће још пуно времена да се ствари поставе на своје место. На пример, природно стање би било да радим код свог оца, односно да усавршавам нешто што су претходне генерације створиле, а не да он ради код мене као што је сада случај. Зато сам врло песимистичан по питању брзог изласка из кризе, потребне су у контнуитету бар две генерације које предано раде и стварају да би се акумулирало довољно стручности за скоковит развој. (стручност није једнако формално образовање, већ што рече Дивљан, право образовање је припрема за нормалан живот) У СФРЈ је било професионализма у неким областима, није спорно, али недовољно и за обичну стагнацију, а врло мало за одржив и дугорочан развој.

Au bre.


Edit:
C-300, san svakog pravog Srbina, nacionalisticka Viagra.

Вијагра или не, уштедео би између 30 и 300 милијарди долара. (зависно од процене) Можда би и спасао Југославију. (за разлику од оног имагинарног суперсоничног авиона који постоји само у фељтону Вечерњих Новости)

Fantazija o apsolutnoj samodovljnosti - farmer na svom imanju, nacija na svojoj zemlji

Хенри Форд, који је осмислио покретну фабричку индустријску траку (индустријска трака = вијагра сваког правоверног српског комунисте) био је баш то, фармер, односно дете фармера које је направило скоковит развој, а опет све са идејом да фармерима омогући бољи транспорт.

Није то била толико идеја о самодовољности, мада мора да је било и тога, јер је ФНРЈ била поприлично одсечена од Запада, а од 1948. и од Истока па се морала снаћи. То је више била идеја о независности, о томе да ни за шта не зависимо од једног добављача, чак ни за идеологију .

Оно о самодовољности се, међутим, итекако примењивало на републичком нивоу од 1974, кад је свака република морала да има своју рафинерију итд.

William Murderface wrote:Vi se ladno svi slažete, samo se ne razumete.

Jedan komunicira uanlajnerima a drugi carsavima, a efekat je kao da pricaju na razlicitim jezicima.

William Murderface wrote:Vi se ladno svi slažete, samo se ne razumete.

nista cudno, ja bluberija nikada i nigde nista nisam razumeo.

Meni je najjaca bajka o normalnom koji jelte ne podrazumeva spokojstvo i sigurnost u drustvenom okruzenju koje pruza upravo to za ogromnu, ali bas ogromnu vecinu ljudi.
Dakle, redovno skolovanje, skolovanje podmlatka, materijalna sigurnost koja se sa proticanjem takozvanog radnog veka povecava, odlazak u penziju sa sve pratecim za ljudska bica primerenom zdravstvenom skrbi.
Umesto toga onaj navod gore kritikuje ljude koji su санћим bili uljuljkani u siggurnost pa ih je dinamicni kapitalizam zatekao nepripremljene za rizik.
Prodaje nam se slika drustva u kome su svi neki dinamicni preduzetnici sto je naprosto budalastina: kapitalistima, od najmanjeg do najveceg, postane zanemarljiv procenat stanovnistva, na ostalima je da se bore i izbore za sto bolje uslove i da, naravno, u svojoj struci rizikuju onoliko koliko su licno spremni i sposobni. Radi se o prostoj drustvenoj pokretljivosti, kako vertikalnoj, tako i horizontalnoj za koju uredjeno drustvo daje prilike, naravno u skladu sa vazecim drustvenim uzansama koje drustvo/drzava postuju i brinu o njihovom sprovodjenju.
Pri tom obavezno zaborave da napomenu da se taj dinamicni kapitalizam na koji stanovnistvo ex-Jugoslavije i Srbije nije bilo pripremljeno ovde ovaplotio u obliku сналажења, буразерисања, аркановања i ostalih delatnosti za koje - sto jes-jes - ljudi zaista nisu bili pripremljeni.


Edit: ili, da parafraziram Napoleona - svaki moj radnik u kesi sa doruckom nosi menadzersku aktentasnu. 
Ima, ima, kod brace Grima.

Сваки мој бот на флешки има снимљен текст за приступну беседу кад буде директор ТЕНТа.