Dnevni SMS Slobodana Milosevica

Gresis, sinko, gresis: selo je za njih mesto gde rastu vikendice, 1 pastorala takoreci, po kojoj se setaju pastiri svirajuci u frule i zavodeci stidljive i cedne seljancise obucene u narodne nosnje.
Mesto gde se pece rakija i gde uz rakijicu sedis s mesnim popom pravoslavne crkve! i bistris politiku i verska pitanja.

To je selo koje oni vide i koje zazivaju, a koje su zli komunisti gvozdenom metlom obrisali ostavljajuci u njihovim srcima veciti zal za srpskim seljakom.

pa takvo selo nije zapravo postojalo pre industrijalizacije.

Naravno da nije, sto u njihovim glavama ne menja stvar.
Oni ne poznaju ni danasnje, klinicki mrtvo, srpsko selo, sto im naravno ne smeta da ga gledaju ocima Dobrice Cosica, prosipaju takozvanu narodnu mudrost - inace ekstrakciju iz Solohova - mrsomude o seljackim porodicama koje su skolovale svoje sinove da od njih postanu Katici, vojvode Misici.
Zaboravljaju Glisica, zaboravljaju Glavu secera, zaboravljaju danas nepojmljivu zaostalost tog sela zatecenu 1945. godine.
Cinjenica je da je selo platilo cenu rata i posleratne industrijalizacije i cinjenica je da su to svi znali, s tim racunali i u to svesno usli: razlika izmedju tog metoda i metoda koji su primenjivale dicne demokratije je samo u nekoliko vekova, a zadatak je bio prost - u samo par decenija dostici i postici.
U tome se uspelo, dicni zagovornici idilicnog srpskog sela zaboravljaju neke zapadnoevropske istorije u 'kojima su ovce pojele ljude...'

Sumidere, gresis dusu sa Uskokom. Covek stvarno ima farmu na selu.

Filipenko wrote:Čekajte, ovom liku što uskače ladno smeta industrijalizacija?   

Не знам како да ти саопштим сурову истину да комунисти нису измислили индустрију. Да се не враћам на Хенрија Форда и покретну траку, конкретно у Југославији/Србији, темеље индустријском развоју је ударио 1930-тих Милан Стојадиновић (вероватно први и последњи председник владе у нашој историји који је специјално школован из области макроекономије) Та индустрија би се даље развијала и без комуниста, као што се и развијала у свим некомунистичким земљама. Можемо да узмемо за пример скоро било које индустријско предузеће, али пошто се у јавности прича о железари, нек буде железара, овај човек се у њој запослио 1930-тих:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:419556-Smederevo-Penzioner-stariji-od-Zelezare

- U Sartidu sam se zaposlio 1937. godine, pauzirao nekoliko ratnih godina u zarobljeništvu, a onda se opet vratio železari, seća se deda bistre pameti uprkos stogodišnjici.

Pre rata Sartid je imao 900 radnika, proizvodio 18.000 tona čelične robe, i slovio za najveću železaru na Balkanu. 

pa tesko da ti je to dokaz za bilo sta i naravno da bi se verovatno razvijalo i dalje bez komunista ali komunisti (jugoslovenski partizani) su i pobedili zato sto je ceo svet napravio jedan iskorak u levo (kako kaze hobsbaum u doba ekstrema). drugim recima, njihova pobeda je izmedju ostaloga i uslovljena time sto su procesi modernizacije vec bili poceli a mesta poput te zelezare su bila rasadnici buducih kadrova i simpatizera koji su na svojoj kozi osecali brutalnost kraljevine.

inace ono sto ti navodno volis (americka preduzimljivost + soc. drzava + sovjetsko oruzje) je zapravo opis SFRJ. danas u evropi ima sve manje socijalne drzave, americka preduzimljivost lici na imperijalni banditizam a sovjetski savez je zamenjen jednom regionalnom imperijom na staklenim nogama pa bi tako trebao da kazes da bi voleo EU anti-imigracionu ksenofobiju (koja je nalicije socijalne sigurnosti), gangsterizam berze (sto je nalicije preduzimljivosti) i patriotski kic danasnje rusije.

Znači ono Tito, grožđe-gvožđe nije tačno?

Остап бендер, не сматрам СФРЈ неким архетипским злом, само указујем да оно што је Влада Дивљан приметио има одређену тежину, није само тралалала прича. А од тога је кренула цела расправа.

Pa, sad jeste nenormalno, u smislu da ga nema skoro nigde više.

uskok i ajduk wrote:Остап бендер, не сматрам СФРЈ неким архетипским злом, само указујем да оно што је Влада Дивљан приметио има одређену тежину, није само тралалала прича. А од тога је кренула цела расправа.

Ajmo još jedan krug.

uskok i ajduk wrote:

Не знам како да ти саопштим сурову истину да комунисти нису измислили индустрију. Да се не враћам на Хенрија Форда и покретну траку, конкретно у Југославији/Србији, темеље индустријском развоју је ударио 1930-тих Милан Стојадиновић (вероватно први и последњи председник владе у нашој историји који је специјално школован из области макроекономије) Та индустрија би се даље развијала и без комуниста, као што се и развијала у свим некомунистичким земљама. Можемо да узмемо за пример скоро било које индустријско предузеће, али пошто се у јавности прича о железари, нек буде железара, овај човек се у њој запослио 1930-тих:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:419556-Smederevo-Penzioner-stariji-od-Zelezare

- U Sartidu sam se zaposlio 1937. godine, pauzirao nekoliko ratnih godina u zarobljeništvu, a onda se opet vratio železari, seća se deda bistre pameti uprkos stogodišnjici.

Pre rata Sartid je imao 900 radnika, proizvodio 18.000 tona čelične robe, i slovio za najveću železaru na Balkanu. 

Kako je Stojadinovic, kao politicar po zanimanju, lupao temelje industrijskom razvoju, kad je to nesto cime se u kapitalistickim zemljama bave kapitalisti?

Verterdegete wrote:Sumidere, gresis dusu sa Uskokom. Covek stvarno ima farmu na selu.

William Murderface wrote:Baš htedoh da kažem.

Aaaaaaaa, Uskok je znaci srpsko selo danas, 1 farmer takoreci.
OK, imacu to u vidu.

Radagast wrote:Kako je Stojadinovic, kao politicar po zanimanju, lupao temelje industrijskom razvoju, kad je to nesto cime se u kapitalistickim zemljama bave kapitalisti?

Као што Рузвелт у том истом периоду није укинуо капитализам, рекао бих да кензијанци и слични нису против тржишне привреде. Стојадиновић није био по струци политичар, него један од највећих екеномских стручњака тог доба. (за разлику од разних Крстића и Динкића) И то је неко наслеђе СФРЈ, ми немамо макроекономисту који је у стању да пружи одговоре. 

Aaaaaaaa, Uskok je znaci srpsko selo danas

Авангарда српског села, да будемо прецизни. 

uskok i ajduk wrote:

Filipenko wrote:Čekajte, ovom liku što uskače ladno smeta industrijalizacija?   

Не знам како да ти саопштим сурову истину да комунисти нису измислили индустрију. Да се не враћам на Хенрија Форда и покретну траку, конкретно у Југославији/Србији, темеље индустријском развоју је ударио 1930-тих Милан Стојадиновић (вероватно први и последњи председник владе у нашој историји који је специјално школован из области макроекономије) Та индустрија би се даље развијала и без комуниста, као што се и развијала у свим некомунистичким земљама. Можемо да узмемо за пример скоро било које индустријско предузеће, али пошто се у јавности прича о железари, нек буде железара, овај човек се у њој запослио 1930-тих:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:419556-Smederevo-Penzioner-stariji-od-Zelezare

- U Sartidu sam se zaposlio 1937. godine, pauzirao nekoliko ratnih godina u zarobljeništvu, a onda se opet vratio železari, seća se deda bistre pameti uprkos stogodišnjici.

Pre rata Sartid je imao 900 radnika, proizvodio 18.000 tona čelične robe, i slovio za najveću železaru na Balkanu. 

Simp(tom)atično je da ti uzor bude neko ko je sa jedne strane pravio sporazume sa Pavelićem po Južnim Amerikama, a sa druge strane Konkordate sa Vatikanima. Profašista, progermanista, okoreli lopov i bitanga koji je poznat po koruptivnim aferama, ogavna pojava na koju je i 1 Arčibald Rajs upozoravao da je rak na zdravom srpskom tkivu. Ne znam samo kako te nije sramota da povrh svega toga jednog pravnika promovišeš u makroekonomistu. Taj je bio makroekonomista koliko i Sloba - da postavi sistem tako da ga pljačka i isisava. Ni ne čudi me da pristalice "lepe predratne Srbije" upravo Stojadinovića uzimaju za svoj uzor. Tako će sutra unuci Miodraga Kostića da pričaju o Dinkiću kao vrhunskom akademiku i makroekonomisti, koga nisu razumeli i aktivno su ga sabotirali.

William Murderface wrote:uopštavaš sopstveno iskustvo 

То искуство обухвата и рад у државним фирмама, у којима је сасвим нормално да руководилац службе (уредна диплома државног економског факултета из времена Тита, никакви мегадендови и фалуси, дакле руководилац образован по стандардима СФРЈ) прима плату 150.000 + додаци, а нема ни најосновнија знања да носи толику одговорност. (други му завршавају сав посао, они ниже рангирани, а стручнији)

Simp(tom)atično je da ti uzor bude neko ko je sa jedne strane pravio sporazume sa Pavelićem po Južnim Amerikama,

То је највероватније радио по инструкцијама југословенске УДБЕ (за коју је Стојадиновић радио, како показују архиве)  да се лоцира Павелић. Тај сусрет је, по свему судећи, нека врста Џејмс Бонд акције, јер Стојадиновић није био глуп да не зна да споразуми тог типа немају никакву тежину. Са друге стране, Павелић јесте био приглуп. 

Taj je bio makroekonomista koliko i Sloba - da postavi sistem tako da ga pljačka i isisava. Ni ne čudi me da pristalice "lepe predratne Srbije" upravo Stojadinovića uzimaju za svoj uzor.

Резултати говоре другачије. Нисмо причали о узорима, него о индустрији. Мада, и Слоба је краљ индустрије у односу на ове после њега.

uskok i ajduk wrote:
Резултати говоре другачије. Нисмо причали о узорима, него о индустрији.

Pa dobro, hajde da pricamo o industriji. Sta je on konkretno uradio na tom planu, kao ministar finansija?

Да, он је пристао да ради за УДБУ, и то је општепозната ствар. (део породице му је остао у земљи и то је био највероватнији разлог) Радгост, нису ти подаци толико недоступни.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Спроводио је политику јавних радова, градио је пруге у брдским пределима, нове путеве, поправљао и проширивао луке, изграђивао обалоутврде и канале и за те радове запослио око 150.000 људи, док је ситним и средњим сељацима укинуо добар део дугова и тако повећао њихову куповну моћ. Посебно се занимао за напредак индустрије. Захваљујући, између осталог, и његовом настојању, отворена је рафинерија бакра у Бору, рафинерија олова у Трепчи и алумијума крај Шибеника. За његове владе подигнуто је укупно 111 нових фабрика и основано сто нових индустријских предузећа, у 92% случајева са домаћим капиталом. Изграђене су нове електричне централе и нови далеководи. Основу тешке индустрије чинили су државни рудници железа у Љубији и Варешу, топионица и ливница у Варешу и железара у Зеници, све и обједињено у оквиру предузећа „Југострој“. Тада се почело са стварањем авиоиндустрије у Земуну и аутоиндустрије у Раковици, отворена је фабрика сумпорне киселине „Зорка“ у Шапцу, а произведена је и прва домаћа локомотива „Сава“. Његова влада је такође иницирала и доношење шестогодишњег привредног плана (1938—1944), првог таквог у историји Србије и Југославије. Ипак, и поред стварног привредног напретка, Србија је у четрдесете године ушла као још увек слабо индустријализована земља

uskok i ajduk wrote:Да, он је пристао да ради за УДБУ, и то је општепозната ствар. (део породице му је остао у земљи и то је био највероватнији разлог) Радгост, нису ти подаци толико недоступни.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Спроводио је политику јавних радова, градио је пруге у брдским пределима, нове путеве, поправљао и проширивао луке, изграђивао обалоутврде и канале и за те радове запослио око 150.000 људи, док је ситним и средњим сељацима укинуо добар део дугова и тако повећао њихову куповну моћ. Посебно се занимао за напредак индустрије. Захваљујући, између осталог, и његовом настојању, отворена је рафинерија бакра у Бору, рафинерија олова у Трепчи и алумијума крај Шибеника. За његове владе подигнуто је укупно 111 нових фабрика и основано сто нових индустријских предузећа, у 92% случајева са домаћим капиталом. Изграђене су нове електричне централе и нови далеководи. Основу тешке индустрије чинили су државни рудници железа у Љубији и Варешу, топионица и ливница у Варешу и железара у Зеници, све и обједињено у оквиру предузећа „Југострој“. Тада се почело са стварањем авиоиндустрије у Земуну и аутоиндустрије у Раковици, отворена је фабрика сумпорне киселине „Зорка“ у Шапцу, а произведена је и прва домаћа локомотива „Сава“. Његова влада је такође иницирала и доношење шестогодишњег привредног плана (1938—1944), првог таквог у историји Србије и Југославије. Ипак, и поред стварног привредног напретка, Србија је у четрдесете године ушла као још увек слабо индустријализована земља

Ok, hvala.

William Murderface wrote:Daj neki izvor za to da je dogovor Stojadinović-Pavelić načinjen po nalogu UDBE. 

Нисам ни тврдио да имам доказ за то, само кажем да је чињеница да је Стојадиновић у моменту потписивања већ дуже времена био агент УДБЕ (за то имам доказе). Прочитај поново, написао сам да је НАЈВЕРОВАТНИЈЕ то радио у склопу неке обавештајне акције. Јер логика указује на то, кад сабереш 2 и 2. Можда је имао аутономију у раду па је то самоиницијативно смислио, појма немам, али нешто касније Павелић је лоциран и упуцан.