Dnevni SMS Slobodana Milosevica

Судије одбиле да потпишу изручење Милошевића
Зашто је не баш познати функционер Министарства правде морао да спроведе одлуку о предаји бившег председника Југославије Хагу
Аутор: Александар Бојовић   четвртак, 10.03.2016. у 18:05



Документ на основу ког је Слободан Милошевић на Видовдан 2001. године изручен Хагу, а који је „Политика” прошле суботе ексклузивно објавила на насловној страни, изазвао је неочекивано велико интересовање јавности и поново скренуо пажњу на необичне правне и политичке околности под којим је бивши југословенски председник предат Хашком суду. Тим пре што је овај папир потписао чиновник чији је идентитет јавности до сада био потпуно непознат: Драган Вулић, помоћник тадашњег министра правде Владана Батића за затворе, а сада београдски пензионер о ком Министарство правде нема ажурних података.

Иако се приближава петнаестогодишњица од хапшења бившег председника Југославије, а сутра је деценија од његове смрти, начин на који је Милошевић предат трибуналу и даље је својеврсни преседан.



Одлуку владе Зорана Ђинђића од 28. јуна 2001. да органи Републике Србије своје обавезе према Хашком трибуналу испуне по процедури Хашког суда и тада су многи оспоравали, али и са ове временске дистанце је контроверзна и изазива полемике стручне јавности. Слободан Милошевића се у тој одлуци и не помиње, али је на основу те одлуке Вулић сачинио документ у ком је затражио да управник Централног затвора Драгиша Блануша из притвора преда бившег председника представницима Хашког трибунала. Тако је и било.

  " Вида Петровић Шкеро и Горан Чавлина нису хтели да ставе потпис на спорни налог "

И одлука владе Зорана Ђинђића накнадно је проглашена неуставном, док је Уставни суд управо на Видовдан 2001. изричито забранио изручење Милошевића на основу сличне претходне уредбе савезне владе. Проблематично је и то што није постојала сагласност Милошевићевог истражног судије да се притвореник изведе из Централног затвора. Власт је била свесна да по нашим прописима одлуку о извођењу Милошевића из затвора мора да потпише суд, али ни Горан Чавлина, по чијем је налогу Милошевић ухапшен 1. априла 2001. године због сумње на злоупотребу службеног положаја, ни председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро нису хтели да потпишу такав акт.

Чавлина је пре два дана одбио да говори за „Политику”, наводно зато што је од тада прошло више од деценије. Но наш лист је дошао у посед његовог сведочења у једном судског поступку против Драгише Блануше из 2005. године. Под заклетвом је тврдио да је од њега 28. јуна телефоном тражено да потпише налог за изручење Милошевића, што је он одбио јер није хтео да поступа противно закону. Није, међутим, ни на суду „могао да се сети” ко је од њега тражио да потпише Милошевићеву екстрадицију, али је на питање да ли је по тада важећем закону неки притвореник премештен из просторија Окружног затвора или пуштен на слободу без сагласности истражног судије по чијем решењу је и у притвору, децидно одговорио: „Не, ја не знам да је постојао такав случај.”

У истом судском поступку, Вида Петровић Шкеро је рекла да је њу звао управо Драгиша Блануша да пита хоће ли неко из суда да потпише налог за изручење Хагу, али је она објаснила да „суд не ради на основу закључка владе, да на основу тога нити лишава слободе лица нити пушта на слободу већ само поступа на основу закона”. Ни она није потписала.

------------------------------------------------------

Вулић: Мени је запало да потпишем

„Влада Зорана Ђинђића је донела одлуку, а ја сам је само као чиновник проследио Окружном затвору”, објашњава Драган Вулић за „Политику” своју улогу у Милошевићевом изручењу.

– Зашто тадашњи министар правде Владан Батић није потписао?

„Нетачне су приче да је он то намерно избегао. Тог дана је био у болници на мањој хируршкој интервенцији. Мени је запало да потпишем јер сам тада био помоћник министра правде за затворе”, каже Вулић.

– Јесте ли знали да незаконито поступате, да само судија одлучује о притворенику? Ко вам је наредио?

„Нико ми поименице није наредио. Нико није срећан што се тако десило. Неки мисле да је суд требало да потпише, други мисле да у таквим околностима није могло другачије”, прича Вулић. Антрфиле

------------------------------------------------------
„Ексклузиве” Драгише Блануше

Још док су 2001. спорења након изручења Слободана Милошевића Хагу била у пуном јеку, управник Драгиша Блануша схватио је да има ексклузивну причу коју би могао добро да прода. Он брзо објављује поверљиве податке о Милошевићевим разговорима са адвокатима и породицом, препричава интимне тренутке свог чувеног притвореника, па чак и фотографије. Ипак, Бланушино штиво „Чувао сам Милошевића – Дневник из ћелије број 1121” донело му је, поред осуда у јавности, смену са функције управника затвора и кривичну пријаву због злоупотребе службеног положаја. Блануша је чак ову кривичну пријаву са поносом истицао хвалећи се тиме да је једини човек ког је Милошевић тужио.

Породица Милошевић на улазу у Народну скупштину (Фото Д. Јевремовић)
Када сам у хотелу „Интерконтинентал”, двијехиљадите године, Љубиши Ристићу указао на грешку његовог укључивања у политички живот Србије, посебно у пројекат ЈУЛ-а, он ми је одговорио: „Не разумеш ти то, Слобо и Мира су дивни, обични људи, нису они оно што многи о њима мисле.” Ристић такође није обичан човјек. Велики позоришни редитељ није ме тада разумио!
Био је у праву у једној ствари! Нису ни Слободан Милошевић ни Мира Марковић оно што су људи о њима мислили! Најмање су били обични људи, колико год им је годио такав статус. У животу и на филму људи се боре да добију колико је могуће значајније улоге, мало ко жели улогу обичног статисте.
Када добију важну улогу ријетко када је врате. Најмање обичан, од свих које сам упознао, био је Слободан Милошевић. Квалификовано о томе пишем пошто ме је чак и рођена мајка због Слобе питала: „Чији си ти човјек, сине?”
Хипнотички је дјеловао језик Слободана Милошевића, који, касније се испоставило, није имао атомску бомбу у џепу да би се супротставио читавом свијету. Али морамо признати – јесте се супротставио, што је било довољно да се мени свиди.
Послије дугогодишњег одрастања уз Тита, који је умио да дуго говори и не каже ништа, али је урадио много, Слобо је говорио јасно и чисто, само што није урадио много, пошто му стање у свијету, за разлику од Тита, није ишло наруку. Много се промијенио свијет.

William Murderface wrote:Da, da... Ocekujem da sledeca tema bude, ko je petog oktobra zapalio skupstinu i zasto se o tome cutalo sve ove godine.

https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/1995-07-20A.pdf

MEMORANDUM FOR MADELEINE ALBRIGHT, STROBE TALOTT, JOHN WHITE, ADM WILLIAM OWENS, LEON FUERTH,
GEORGE TENET
FROM: SANDY BERGER
July 17, 1995
BOSNIA ENDGAME STRATEGY


...
Keeping Belgrade Out: Leveling the playing field becomes a much more formidable challenge if
Belgrade intervenes on a large scale in support the Bosnian Serbs. We would offer substantial
sanctions relief to induce Milosevic to stay out, fully seal the border, and accept a much
larger international monitoring force. We could also encourage Milosevic by brokering a
mutually favorable deal with Tudjman over the Krajina and Sector East (see below). We would at
the same time warn Milosevic that, if we detect Serbian military support, we will use air
power against Serbian forces operating inside Bosnia and against the Drina bridges and. other
supply routes, and that we do not rule out strikes against military targets inside Serbia.

...

Regional containment strategy:
As we moved to arm the Bosnians, we would need to take a
range of steps to prevent a widening of the conflict to other parts of the region, to include:

* Reinforcing UNPREDEP in Macedonia to deter Serbian border encroachments and a new
crackdown in Kosovo, together with a reaffirmation of our warnings to Milosevic regarding air
strikes against Serbia in the event he provokes armed conflict in Kosovo;
* Strengthening UNCRO and providing increased economic assistance to Croatia to discourage
Tudjman from launching a full-scale war in Krajina in the near term (while at the same time
encouraging continued low-level attrition operations that could help limit Krajina Serb support
to the Bosnian Serbs);
* Possibly going even further to broker a Belgrade-Zagreb deal whereby Milosevic would
abandon the Krajina (Sectors North and South) to Tudjman in return for a piece of Sector East
and assurances regarding Bosnian Serb confederation with the FRY following a settlement; and
* Possibly deploying preventive peacekeeping forces along Hungary's and Albania's borders with
the FRY.


...

* If necessary, we would press the Bosnians to agree that the Serbs can conduct a referendum
on secession after 2-3 years, as had been agreed in the 1993 Invincible package. We would
argue that, if the Bosnians cannot persuade the Serb population that their best future lies in
reintegration, there is no point in blocking the peaceful separation of the Union along the lines
of the Czechoslovak model.

Gargantua wrote:pa da, ali efekat zločina još nije došao, suviše je bilo rano. 

sa druge strane, sve te najave padaju u vodu posle Oluje, prosto su srpske pozicije dovoljno slabe da nisu morali to (indyref posle 2-3 godine) da nude, vojni pritisak i na bosansku krajinu je početkom jeseni već bio ogroman.

Zuper wrote:

Gargantua wrote:pa da, ali efekat zločina još nije došao, suviše je bilo rano. 

sa druge strane, sve te najave padaju u vodu posle Oluje, prosto su srpske pozicije dovoljno slabe da nisu morali to (indyref posle 2-3 godine) da nude, vojni pritisak i na bosansku krajinu je početkom jeseni već bio ogroman.

Dakle, sada govorimo iskljucivo o vojnim pomernajima ne o moralnim pitanjima i zlocninima iz rata.
Ne znam koliko su upoznat sa borbarma i jedinicima od avgusta  do oktobra 1995 u zapadnoj Bosn?
2. Krajiski korpus VRS se u ogromnooj meri raspao ali 1 . KK, koji je bio najjaca jedinica u VRS, i velikim delom je stitila korodor(koji je probila 1992) je poceo da se ubacuje u borbu ali prilcno kasno, mozda svesno. Kada je 1. KK poceo da znacajno ulazi u borbe napredovanje HV/HVO/ABiH, uz pomoc Nato iz vazdua, su pocela da znacajno usporavaju ili cak dozivljavaju negde taktikca povalcenja, poput Kljuca, gde je VRS naterala ABiH da se takticki povuce u oktobru 1995. O tome imas svodocenja od Gotovine do Amera. Ameri su forsirali Banja Luku ali je stabilizacija ratista, zbog ubacivanja 1. KK, znacajno odlucila da se ide na pregovore pre napada na BL. Da ne ulazim u nesposbnost i katastrofu Bosnjaka da deblokiraju Sarajevo, sto ih je samo u leto 1995 kostalo hiljada vojnika. Ili pokusaj HV da bez ABiH napada Bosansku krajinu, kada su pokusali da forsiraju Unu, pa je dozivljen fijasko sa dosta mrtvih...
Ovo govorim da objasnim da nije morala VJ direktno da ide do Knina, vec je mogla da omoguci podrsku na istoku VRS a da se jedinice VRS prebace tamo, sto se nikada nije desilo. Osim sto je koridor rasterecn dorbvoljcima i pretnjom VJ iz I. Slavonije pa je oslobodjen 1. KK da deluje po Bosanskoj krajini.
Ja ne govorim ni da je VJ to trebala da uradi. Samo primecujem, da su Ameri vec krajem 1992 imali saznanja da VJ nece delovati da spasi veci deo RSK osim I. Slavonije.