Yugopapir

http://www.yugopapir.com/2018/12/hiperinflacija-93-za-ovakvo-ludilo-niko.html

Hiperinflacija '93: Za ovakvo ludilo niko nije bio spreman, ali do konačnog sloma ima još vremena...

Novembar 1993:  Prošle nedelje opet je bilo posla za astronome - inflacija je skočila za hiljadu odsto, a na godišnjem nivou meri se brojkom sa 52 nule

Kilogram griza - 40 DEM
kafa 1kg - 152 DEM
deterdzent - 14 DEM
secer u prahu (jedini u prodaji) - 29 DEM

al' se zato sa platom od 3 marke bolje zivelo nego sad sa 300e

Sećam se tog novembra kao juče da je bio. Nažalost prilično sam usamljen u tome.

Secam se i jos ludjeg decembra i januara.

1. januara 1994. je skidano 9 nula i izdate su novcanice od 10, 100 i 1000 dinara. Marka se mogla kupiti za razuman broj tih novcanica.
17. januara je stala inflacija a 24. januara je startovao novi dinar koji je vredeo 14 miliona starih dinara

Jesu li stvarno ovolike cijene bile? Ako jesu onda nije bilo razlike između Srbije i tuzlanakog basena koji je tad bio u ratu i u skoro totalnoj blokadi. U januaru '94. na vrhuncu krize, kupio sam najskuplji kilogram kafe ikad,100 maraka ga platio. Ulje je bilo max. 50 maraka.

Cene su decembru postale fantazmagorično visoke, mada je to već bilo besmisleno pošto u legalnoj prodaji nikakve robe više nije ni bilo osim hleba, mleka i sličnih osnovnih namirmica koje su se čekale u redovima. Krajem decemba bilo je i restrikcija struje u BG. Ceo Bulevar je bio buvlja pijaca osvetljena priručnim lampama. Iskreno izgledalo je nedelju-dve kao da će početi ubijanje na ulicama za pola hleba ili jednu cigaretu. 

Zanimljivo je da je rezanaca, onih širokih, čipkastih, sve to vreme uvek bilo u prodavnicama.

Imam ambivalentne uspomene na to vreme pošto sam tad jako uživao u životu, radio strašno glupe i zabavne stvari i nije mi zapravo trebalo ništa osim piva, trave i nešto malo hrane. A oko mene - pakao.

fikret selimbašić wrote:Jesu li stvarno ovolike cijene bile? Ako jesu onda nije bilo razlike između Srbije i tuzlanakog basena koji je tad bio u ratu i u skoro totalnoj blokadi. U januaru '94. na vrhuncu krize, kupio sam najskuplji kilogram kafe ikad,100 maraka ga platio. Ulje je bilo max. 50 maraka.

Dok su cene bile u dinarima, tamo gde ih nisu izrazavali u bodovima, tesko je bilo reci koliko je sta kostalo u markama, posto su cene menjane nekoliko puta dnevno a marka je rasla stalno. Morali bi znati u kom trenutku su te cene napisane i koji kurs je koriscen za racunanje.

kako sam se sjurio do trafike po paklicu lakija i paklicu kamela kad je startovao novi dinar, msilim da su bili po 1.5 dinara, posle meseci i meseci besta i jos većih užasa. još pamtim taj užitak 
sreću čine baš male stvari ko što zna svak ko je sredovečnist dočekao u srbiji

kuku wrote:kako sam se sjurio do trafike po paklicu lakija i paklicu kamela kad je startovao novi dinar, msilim da su bili po 1.5 dinara, posle meseci i meseci besta i jos većih užasa. još pamtim taj užitak 
sreću čine baš male stvari ko što zna svak ko je sredovečnist dočekao u srbiji

Trafika u Vojvode Stepe. Stigao karton Pointa. Stanem u red, ne stignem naravno, sve pokupuju Krenem kući i vidim da iza trafike iz odbačenog kartona viri BOKS POINTA. Nikad ništa nisam uradio tako nonšalantno i ponosno kao oslobađanje tog kartona.

Da uporedim Antin i Avramov dinar

1990. su skinute cetiri nule i marka je vredela 7 dinara

1992. skinuta je jedna nula (mada ne znam sto su je skidali)

1. oktobra 1993. skinuto je sest nula

1. januara 1994. skinuto je devet nula

24. januara uveden je Novi dinar koji je vredeo 12 miliona starih


Znaci 1 Avramov dinar = 120 000 000 000 000 000 000 000 Antinih dinara = 1 200 000 000 000 000 000 000 000 000 dinara iz 1989.



edit: nasao sam da je marka 1. januara bila oko 4 000 dinara a tri nedelje kasnije je novi dinar vredeo 12 miliona. Znaci, marka je skocila 3000 puta za dve-tri nedelje

Znao sam da je i u Srbiji bila kriza, pojma nisam imao da je i tamo bilo baš toliko zajebano. Možda zbog toga što što smo samo RTS mogli da gledamo od televizija Struja se ukazivala dva-tri sata dnevno, uglavnom između ponoći i jutra. Ovde je u taj vakat najveća kriza bila za brašno, hljeb. Nije bilo skoro ničega ali kad se kuburi s tim onda sve ostalo postaje nebitno. Švercalo se robom iz humanitarne pomoći, konzerve, brašno.

Kasnije su se ozbiljne pare obrnule švercom cigareta sa srpskom stranom. Ne znam koliko je u Srbiji tad koštala kutija Vek cigareta ali čim bi prešla ovamo imala je cijenu od 10 maraka, do Tuzle bi se cijena duplirala.  Najluđe je bilo kad je HVO pustio jedan konvoj u januaru i dobili smo tone i tone pekarskog kvasca. Bio prejeftin, dobijali ga i u vojnim sledovanjima pa se u kući nakupilo više Pakmya kvasca (sa čijeg se omota brkati Turčin smješka) nego što smo imali brašna.

Interesantno je da je to dosta stabilna godina Miloševićeve vladavine, ne sjećam se da je bilo demonstracija i opozicionih skupova u to vrijeme.

Ја се сећам из тог периода како отварам навече фрижидер да видим шта има унутра и налазим само сенф. Од досаде мажем сенф на хлеб, да га не би јео самог, и после два залогаја пљујем све.

kuku wrote:kako sam se sjurio do trafike po paklicu lakija i paklicu kamela kad je startovao novi dinar, msilim da su bili po 1.5 dinara, posle meseci i meseci besta i jos većih užasa. još pamtim taj užitak 
sreću čine baš male stvari ko što zna svak ko je sredovečnist dočekao u srbiji

Super ti je ovo, minijatura.

fikret selimbašić wrote:Ne znam koliko je u Srbiji tad koštala kutija Vek cigareta ali čim bi prešla ovamo imala je cijenu od 10 maraka, do Tuzle bi se cijena duplirala. 

Interesantno je da je to dosta stabilna godina Miloševićeve vladavine, ne sjećam se da je bilo demonstracija i opozicionih skupova u to vrijeme.

Prva stavka: nemoguće je to izračunati. Vek se prodavao u trafikama, za dinare, kad ga je bilo, a vrednost marke je bila vrlo fluidna, ne samo u odnosu na dinar (duh) već i u odnosu na samu robu. Na vrhuncu krize je jedna čokolada tipa milke koštala jednu marku. Po ovome što pišeš je jasno da je tuzlanska kriza bila znatno teža od naše jer je marka kod nas zadržala vrednost a u Tuzli ne.


Druga stavka: nije ta godina bila tako stabilna, ali je bilo jako opasno dirati u režim te godine, recimo opasno kao da teško naoružanom tipu koji upravo pljačka banku sereš da se loše parkirao i insistiraš da baš sad pomeri auto. Te godine je tokom razrešenja Ćosića poslanik radikala povredio poslanika SPO i usledile su ekstremno nasilne demonstracije u kojima je poginuo jedan policajac, a Vuk i Dana su odvedeni u CZ. Uz taj faktor postojao je i taj problem da su ljudi tokom celog dana razmišljali o novcu, o kursu, o tome gde ima hleba, cigareta...to je bio rad od zore do noći. Za opoziciono delovanje potrebno je i malo komfora i dokolice.

ja sam se vozio dosta tih godina, naročito čamcem, vinci moldova, pa je bilo deviza, nisam nešto osetio krizu

varijanta 2 je bila čekanje rumuna sa krmačama, pa oni pobacaju krmače pre dunav stanice, a sretanje je podalje, posle ih odvezeš pošteno, oni pošteno plate, parama ili robom

@creepy

Ovo za opoziciono djelovanje mi je sad jasnije, podsjetio si me na to zatvaranje Vuka i Dane.

I zmaj je tad zbog nečega u zatvoru bio koliko se sjećam.

Kontam i ovo u vezi marke i dinara, i naravno da je tad kriza ovde bila teža nego tamošnja. Mene su iznenadile one cijene i one silne nule iz Fićfirićevog računa. Stavrno nisam znao da je baš tako zajebano bilo. Jebiga, pomenuh već gledanje RTS-a

uh point, vek, kosovski bozur i ostalo.. nikada se nisam navikao na te cigarete.
nemas drugo a ne mozes da prestanes u sred kriznih godina 

mogao se tada (jesen 1993.) kupiti best npr u drzavnim tafikama na cekove pa je to ublazavalo muku.

Moj cale te godine na placu posejao duvan pa je to pusio. Secam se da ga je kuvao, susio na smederevcu kao krpe i seckao


Sto se Tuzle tice, tecina rodbina je iz Poljica, 30 km od Tuzle. Od prica iz tog doba, secam se samo da su umesto kafe, mleli neku biljku pa su to pili

cikorija, to sam okopavao kao nadničar, ex yu doba

Te cele godine nisam mogao detetu cokoladu da kupim toliko mi je plata bila mocna. Imali smoo neki kanal za brasno i zgadila mi se od onda pica za ceo zivot

Te dzakove brasna su svi nabavljali odnekud. Baka je brasno dala pekari u zamenu za bonove za hleb. Cale je sam pekao hleb a sa brasnom sam se i ja zezao pa sam svaki cast przio listice