by Guest Thu Jan 18, 2018 2:12 pm
evo kako se boriti protiv krezube marve koja je zauzela i zgrade sa visokim plafonima
Ognjenka Lakićević
April 9, 2016 ·
veceras sam prolazila njegosevom, nekad davno mojom omiljenom ulicom (pored drinciceve i ruvarceve), a sada vec dugo unizenu onim mafijaskim kaficima i dzipovima (zar nisu mogli da se zaustave na gornjem dorcolu). dijagonalno prekoputa su neke od mojih omiljenih zgrada, one niske od crvene cigle. i na 1.spratu broja 54 neki ljudi stoje na terasi. pomislim, sto im je lepo, skupilo se drustvo, pada mrak, petak vece, strava vreme...i priblizavam se gledajuci gore i skontam da se tamo nesto desava, da je akcija na celom spratu (to nije jedna gajba, dakle) i provalim slova na prozorima - to SNS sediste. i bas se sjebem. oni, jebeno oni, imaju ceo sprat u tim divnim zgradama. ne znam zasto me je sad ovo tako pogodilo u odnosu na sve sta me pogadja od sljama od devedesetih naovamo, mislim, nije vise od drugih stvari, ali nekako nisam ocekivala ove uljeze i ovde, posebno jer sam prilazila zgradi sa osmehom misleci kako je nekim ljudima lepo na terasi (retko imam prijatne misli o nepoznatim ljudima). sela sam na neke stepenice i razmisljala sta da radim. da sam bolji (ili pre, veci) covek, uradila bih nesto eticki ispravno ali protivzakonito (malo je takvih stvari, ali postoje). ali nisam. morala sam da smislim utehu, makar kratkotrajnu, jer trajne nema. uteha je kljucna stvar. i tako sam se, ocajna, setila reci PUSLICA. to je meni najlepsa rec na svetu. moja mama je cesto koristila reci puslica i medenjak da opise kako je neko sladak, obicno dete ili zivotinja. PUSLICA. i znacenje joj nije nista manje lepo. ali, kad kazes ili napises puslica, to je tako lekovito. neka milina se razlije u telu, budem ganuta do suza tom pitomoscu. puslica, puslica, puslica, rekla sam sapatom par puta sedeci na stepenistu. jebala sam im kevu.