Vinske priče

Vinarija Kovačević. Ne znam koji je njima ďavo da se ovako brukaju.

pa dobro znamo mireta, ne ocekujemo nista sofisticirano od njega. meni je veci wtf to sto je zaposlio nekoga tamo da mu razvija liniju oranž/amfora vina. radašin je to mnogo više on od toga.

zapravo mislim da je srpsko vino u ozbiljnoj wtf fazi koju je skoro pa nemoguće skapirati. da li ih ima mnogo pa nema dovoljno kolača za podeliti, da li nedostaje supstanca ili tehnologija, da li sam se ja zasitio i treba da pređem na viši nivo igrice, tek - ne znam.

preduzetnik godine

http://rs.n1info.com/a274344/Biznis/VInarija-Kovacevic-preduzetnik-godine.html

20k evrića u padže. niko se ne cima što je čovek početni kapital stekao preterivanjem šlepera malbora preko granica za vreme sankcija. mislim faca sve govori.

Baš si njegov fan, vidim

Za srpska vina: pa valjda si probao sve što iole valja i zasitio se, a kapiram da su naša vina u ovom trenutku na gornjem limitu kvaliteta kada se uzmu u obzir iskustvo vinara i kvalitet tehnološkog procesa...ukratko to nam je što nam je za sada i do sledećeg kvantnog skoka u kvalitetu. imamo dovoljno kvaliteta za regionalne nagrade, za srebra i poneko zlato na Dekanteru, i da u svakom trgovinskom lancu možeš kupiti srpsko vino koje te ni u jednoj društvenoj situaciji neće postideti, ako izuzmem BYOB večeru sa vinskim konoserima koji ne piju ništa ispod 50 evra po boci. ja sam u fazonu da su Dojin prokupac 2015, Roza Nostra 2015 i Ivanovićeva tamjanika vina koja možeš pokloniti bilo kome.

ne znam. imam neku svoju teoriju da je ovih 15-tak godina razvoja tehnologije i ekonomije proizvelo da se danas u srbiji rade vina koja su sustinski ispravna, sem nekog nafuranog bio ludjaka kao ovih iz grocke (ne secam se imena) niko ti nece ponuditi sirce, ali da je stvarno jako malo stvari koje pomeraju standard. solidno, cisto, korektno - da, vrtoglavo dobro - ne. verovatno sam dzangrizav ali ne kapiram dosta novih vina koja se hvale tipa dojo, lastar itd, nalazim suvu prosecnost u svemu tome i nazalost i dalje su mi neki nekadasnji pioniri a sada vec old school veterani tipa gage ivanovica ili matalja osetno bolji od svega toga. cak i budimir, koji je onako gledan s prezirom zbog para ace raskovica, a koji je zapravo dosta pomerio metafiziku zupskog vina, u rasponu od guranja stare tehnologije kroz dedinu tamjaniku do jedinog odlezalog prokupca na trzistu koji pri tom za godiste ne kosta bas oba bubrega... uz sav hajp oko prokupca meni i dalje gagin za 750 dinara najbolji i bez premca, cak i kad pijes poslednju berbu koja tek treba da sazri.

ne pisem o konglomeratima tipa kovacevica, zvonka bogdana itd koji rade na drugacijim principima i koji me ne zanimaju nego o manjim biznisima koji su uvek osnova za pomeranje granica. mislim da je kljuc promene u tome sto je u vino usla druga ili treca generacija investitora - toplicki vinogradi, dojo i jos mnogo drugih - kojima ili fale enolozi ili sirovina ili nesto trece da naprave sustinski proizvod. i onda pribegavaju onako sitnom krajcovanju da na sajmove ili u dekanter salju jedne serije a na trziste pustaju druge. evo, ti si doja fan, keve ti nadji promo pakovanje dojo prokupca i rozea po ceni oko blizu 1200 dinara pa mi reci jel to taj dojo prokupac koji je najbolje srpsko crveno u 2017? ziv nisam da rascistim ovu misteriju i mozda se iscimam da napravimo okupljanje na ovu temu i probamo. bilo je da se kupi na vrhu maksima gorkog u diskontu na raskrsnici sa belickom (iznad raskrsnice sa g.vucica). probao sam to i jos par flasa koje sam ili kupovao oko kalenica ili dobijao na poklon, jbga ne kapiram.

nisam generički negativan da se razumemo, par novijih podruma stvarno volim, acumincum kujem u nebesa i za vinariju i za njihov shiraz, isto tako sam pobedio predrasudu prema dizajnu i pakovanji i zgotovio šišato, ne samo fabulu lagum koja je babaroga nego i bazna vina a na sličnom putu je i komuna za belo, imaju genijalni muscat petit grain koji niko nije ni probao. samo mi fali još toga, osećam se kao bil marej u danu mrmota, svaki dan otvaram gagin prokupac a u poslednje vreme da razbijem monotoniju krenuo sam panično da otvaram neke zaostale arhivske flaše... ostadoh bez starijeg vina.

Kondo wrote:ne znam. imam neku svoju teoriju da je ovih 15-tak godina razvoja tehnologije i ekonomije proizvelo da se danas u srbiji rade vina koja su sustinski ispravna, sem nekog nafuranog bio ludjaka kao ovih iz grocke (ne secam se ime) niko ti nece ponuditi sirce, ali da je stvarno jako malo stvari koje pomeraju standard. verovatno sam dzangrizav ali ne kapiram dosta novih vina koja se hvale tipa dojo, lastar itd, nalazim suvu prosecnost u svemu tome i nazalost i dalje su mi neki nekadasnji pioniri a sada vec old school veterani tipa gage ivanovica ili matalja osetno bolji od svega toga. cak i budimir, koji je onako gledan s prezirom zbog para ace raskovica, a koji je zapravo dosta pomerio metafiziku zupskog vina, u rasponu od guranja stare tehnologije kroz dedinu tamjaniku do jedinog odlezalog prokupca na trzistu koji pri tom za godiste ne kosta bas oba bubrega...

ne pisem o konglomeratima koji rade na drugacijim principima i koji me ne zanimaju nego o manjim biznisima. mislim da je kljuc promene u tome sto je u vino usla druga ili treca generacija investitora - toplicki vinogradi, dojo i jos mnogo drugih - kojima ili fale enolozi ili sirovina ili nesto trece da naprave sustinski proizvod. i onda pribegavaju onako sitnom krajcovanju da na sajmove ili u dekanter salju jedne serije a na trziste pustaju druge. evo, ti si doja fan, keve ti nadji promo pakovanje prokupca i rozea po ceni oko blizu 1200 dinara pa mi reci jel to taj dojo prokupac koji je najbolje srpsko crveno u 2017. ziv nisam da rascistim ovu misteriju i mozda se iscimam da napravimo okupljanje na ovu temu i probamo. bili je da se kupi na vrhu maksima gorkog u diskontu na raskrsnici sa belickom (iznad raskrsnice sa g.vucica)

Jeste, to je Dojino promo pakovanje, ima ga (ili ga je bilo) u Todi prodavnici pića na Kaleniću, to je ista kuća kao Doja.

Inače da si pažljivo čitao taj magazin u kome je Doja 2015 pobedila, video bi da nije proglašeno za najbolje već za vino koje je obeležilo 2015, a realno jeste: nagrada na BIWC, konzistentan kvalitet, popularno na tržištu, jasan izraz prokupca, tehnološki čisto, nema tu šta. najbolje vino je nešto drugo, tu rade drugi parametri, isključivo organoleptički, a da me jebeš ne znam koje je sad najbolje srpsko vino, verovatno neka Radovanovićeva rezerva. u stvari šta serem, Kremen Kamen 2013, nema dalje od toga.

logika svakako postoji jedino sto se ne slazem se sa takvim rezonovanjem - da sustinski popularizuje kulturu vina i prosiruje interesovanje moralo bi da kosta skoro 3x manje. vidi pod vranac 13.jul. ako se gradi hajp, ja bi to pre radio oko orfelina (preziveo sam jedno tesko pijanstvo od belog pa sam formirao pozitivno misljenje:))
ali dobro ne pitam se, ne moramo da sirimo raspravu van zone postenog ranta bez agende.

Pa osim Orfelina ni nema solidnog vina u rangu 5 evra, nama nedostaje ceo srednji segment, Orfelin je tu potpuno sam - a u Kovačeviću ne umeju to da iskoriste...ima ih i po opskurnim lancima kao što je Bomi NS, ali su nekako nevidljivi, nema tu brendiranja nikakvog. ja se samo pitam da li će povlačiti boce iz prodaje kada im roze i belo poumiru za godinu-dve, ili će se to tako oksidirano godinama vući po policama.

Otvorim Mondavijev Cab Sov Special Edition iz 2005, prvi utisak wtf ovo nije dobacilo dalje od Vranca 13.juli, zali boze 12 godina odlezavanja. Na silu zavrsim casu i u razmisljanju da li da flasu prospem ili odlozim za neko kuvanje u buducnosti (nije bilo propalo, samo je bilo prosto previse obicno), zaboravim na vino. Dva dana kasnije ga ugledam, sipam u casu i - izneveruem koliko je dobro. Sta se sve tu otvorilo i pritom je od novog sveta otislo skroz u francusku stranu kad im se pogodi da vino ostane lagano i dinamicno a dobije sve sto mu nosi zrenje u boci. Krijem ga sad od zene!

kazu da je takav Aleksandrovicev Trijumf Noar 2012, da treba da sedi otvoren jedno 24h da bi procvetao

dve preporuke u srednjem segmentu:

- macedon cabernet franc / macedon je neka kao malo bolja linija makedonskog stobija, koga valjda svi znamo, drugi najveci proizvodjac u FYROM. inace nasa stara rasprava o nedostatku solidnih vina u popularnom segmentu bi trebalo da se okrene ovoj produkciji jer za razliku od srbije makedonija ima mnogo bolje preduslove i nije cudo sto se i dalje koristi kao baza za mnoge vece vinarije u srbiji (aleksic, kovacevic i dalje verovatno itd). elem po ceni 599 garantujem da ovakvo vino za ove pare nema u srpskoj ponudi, vrlo kultivisano, elegantno, suvo - po secanju mislim da samo boza aleksandrovic ima jednu liniju baziranu na ovoj sorti koja je neizbezna u bordou kao deo varijacije tamosnje kupaze ili samostalno. 

- aleksandrovic tema / da mi je neko pricao da cu da preporucujem bozina vina kao best buy.... 750 din za ovo je vrlo solidno, pretpostavljam da je cena posledica nekakvog stepenovanja unutar hijerarhije proizvoda podruma ali mislim da za ove pare tesko da ima bolje. realno ukus je premium, meni prija sto je 30% kupaze sovinjon blan koji je dominantnom sardoneu dao kick, kiselinu i eleganciju dok osnovna sorta nosi telo i masivnost. dodatni plus sto mi se cini da ovo nije videlo hrastovog bureta i sto je bozina tehnoloska baza dovoljno dobra da se ne oseca da je vino imalo posledice od flasiranja sto je boljka mnogih domacih belih (los pampur, oksidacija).

antipreporuka - laguna porec, cabernet sauvignon. kurac od ovce, preslatko.

haha nisam znao da ni ti nisi ljubitelj bureta.

ja volim i cabernet franc iz Tikvesove special selection linije. dosta elegantno vino, ne otmeno kao zena u punoj zrelosti na dodeli Zlatnih medveda, vec otmeno kao tinejdzerka koja je prvi put obukla elegantnu haljinu i malo posrce u tim salonkama ali je bas to cini beskrajno lepom. to je takva sorta uostalom, leprsava, lagana. 


jbt koliko volim light-to-medium body vina.

ne volim hrast na belim vinima, sem kad to radi neki ozbiljan meštar. onaj moj rođak nemac sa rajne je svoj rizling sa jedne lokacije vrlo pametno barikirao pa vraćao u inox i dobio efekat pojačanja aroma bez uticaja na potentnost i mineralnost vina, što u srbiji prvo strada kada se belo stavi u bure.

kod crvenog sam imao dugu fazu da nisam pio barik, sada sam prilicno opusten i bitan mi je konacni rezultat, ne sektašim oko toga.

pogledacu tu tikvesovu ediciju, cab franc je strava sorta. verovatno da nije slučajno da dve najveće makedonske vinarije imaju to u svojim višim linijama.

ja se polako izvlacim iz te faze. i dalje cu u 90% slucajeva odabrati inox

a nesto nema Tikvesa po radnjama kao pre..


doduse nisam davno gledala ali imam utisak..skidam se sa vina..

U seriji myth busting, 13.juli Vranac je ozbiljno pristojno vino za svaki dan. Moja žena ga pije od 1999. i dan danas mi prikenjava što sam je prešaltovao na "bolja" vina. Drugar mi je danas otvorio  flašu iz 2013. godine, 95% srpskih vinara bi to prodavalo za 1000 dinara. Ovo košta 370.

Isto razmišljam. Važi i za Merlo.

Pa ne, ovde se vidi da je kvalitetna supstanca u boci. Iskreno ne verujem da ove CG butik vinarije barataju sa bitno boljim materijalom na pocetku procesa, sem sto to provrte kroz drvene bacve (ili ubace parket u inoks) i imaju vremena da sacekaju da se nesto desi, pa onda zalepe 20e na cenu. Ko ima prostor za skladistenje, kada naleti dobra godina za Vranac u CG, treba da uskladisti par stotina boca i da to otvori posle par godina. Ubitacan best baj.

Čuj Ćemovsko polje se znalački obrađuje na celoj površini, podgorička klima je savršena za vranac, , tehnologija je uredna, nema tu šta da omane realno. Ne sumnjam da bi išli na jaču cenu da nije hipoteke koju sa sobom nosi konfekcijski, masovni brend. Zato sad razvijaju tu premijum Stari podrum liniju sa vrlo jakim cenama i izuzetnim kvalitetom, za direktora koji od vina želi više.

E da Kondo, uskoro će u Wine & Pleasure moći da se kupe vina turske vinarije Čamlidža (Camlija). Jbg neće biti papaskarasi da se kupi,  ne bi to raja ovde kontala, ali će gotovo izvesno biti njihovog sovinjon blana (čudo od vina!) i još ponešto.

vidim ovih dana na fejsbuku da se jedan drugar sa faksa bacio na vinarski posao. donosio je ranije često za žurke u plastičnim flašama vino koje je pravio njegov ćale u Trsteniku i bilo je odlično i stalno je pričao kako će se jednog dana posvetiti porodičnoj tradiciji. zanima me da li ste probali (kondo? blp?). radi se o vinariji Vilimonović.

Ja nisam čuo. Inače u duhu teme evo me na Limnosu sa domorocima, cepamo bazični Vranac, Radovanovićevu Cabernet rezervu i Filigran iz Bukova, isto Cabernet. Sve im se sviđa.

Inače, Huberte bio si u pravu ne samo za PAOK nego i za AEK, veći je following nego što mi se činilo na početku. U suštini ovde danas retko ima neko da mu prababa nije iz Konstantinopolja, sa Imbrosa ili iz Izmira. Tako da se navija za sve klubove koji imaju K u skraćenici naziva.

Inače moj pogled na Župu je sledeći. Tamo ima generalno dobra baza ali dobra baza nije dovoljna da se napravi dobro vino. Nažalost ja verujem da je to region gde i dalje vlada stanovita dogma vezana za tradicionalnu proizvodnju. Neki proizvođači su uspeli da se vinu iznad toga, jer su slušali dobre savete i ulagali u sebe, edukaciju, razvoj i danas prave jako dobra vina za srpski standard, ne bih rekao vrhunska vrhunska pošto je to ozbiljan statement ali bez blama možeš da ih izneseš pred hedoniste, enologe, englesku kraljicu. Ivanović, Budimir na prvom mestu, mislim da se sad polako probija i nova generacija. Međutim vino traži rad i edukaciju i posvećenost koju je teško držati ako stvari ne idu 100% po planu (razvoj, prodaja, povrat novca) i mislim da je recimo baš u Trsteniku dobar primer Milosavljević čija su vina obećavala na početku a sada su prosečna, na pogrešnoj strani stagnacije. Tako da mislim da prelazak iz domena vina iz plastičnih flaša (ništa protiv nemam, naprotiv, ali ako ulažeš u tehnologiju, burad, razvoj, ne prodaješ vino tako) u domen brendiranog vina vrlo ozbiljan skok napred koji traži mnogo više od odluke u porodici. Nadam se da ovo nije bilo previše konfuzno.

a pre svega trazi trzite sa plateznom moci da to i isprati